Danima je Janis Adetokunbo prolazio pored novinara, nije se zaustavljao, nije pričao mnogo. Zapravo, uopšte.
Nije se mnogo ni osmehivao, delovao je koncentrisano na ono što sledi. Na cilj koji je pred njega postavio, pre svih, Vasilis Spanulis.
Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!
Večeras je, vrlo emotivno, sa porodicom, saigračima, trenerima i 12.000 sunarodnika, na terenu Dvorane mira i prijateljstva proslavio veliki uspeh. Vratio je Grčku na Olimpijske igre prvi put od 2008. godine. Učinio je ono što mu je, kao generacijskom talentu i jednom od najvećih grčkih košarkaša, bila obaveza.
„Srećan sam. Moji saigrači i stručni štab su poslednje dve nedelje bili ekstremno koncentrisani i spremni na borbu. Znali smo da imamo šansu da uradimo nešto što nismo dugo, pa još u našoj kući. Ceo tim je bio fokusiran. Došli smo svesni da imamo četiri finala da igramo. Od prvog meča, bez obzira da li igrali protiv mnogo dobrog tima ili ne toliko kvalitetnog, koncentrisali smo se samo na sebe. Mnogo sam srećan kako je sve izgledalo i obezbedili smo kartu za Olimpijske igre“, rekao je vidno emotivni Janis.
Ne tako davno, pričao je da mu je san da bude deo Olimpijskih igara i predstavlja svoju zemlju. Sada kada je u tome uspeo, koliko je gladan da uradi nešto više.
„Mnogo. Ali, to nije ni važno. Kao tim, svi smo gladni. Atmosfera je neverovatna, svi su veoma, veoma, veoma, veoma, fokusirani. Svako zna svoju ulogu. Imamo ekstremno dobrog lidera u treneru, Vasilisu Spanulisu koji donosi vatru u naše stomake. Daje nam i najbolju taktiku da se borimo najbolje što možemo. Sada idemo na Olimpijske igre. Meni je prvi put. Najbolji sportisti sveta tamo dolaze. Nemamo šta da izgubimo, samo da igramo grčku košarku. Da damo sve bez obzira protiv koga igramo. Ali, ja zaista verujem da imamo neverovatan tim i da možemo da ostvarimo nešto specijalno.“
Kakav je bio osećaj čuti 12.000 ljudi kako mu skandiraju?
„To je nešto neverovatno. Ne mislim da bi neko mogao da napiše lepši scenario od ovoga. Imati jednog od najboljih igrača svih vremena, verovatno mog idola, da nas vodi do pobeda… Moji saigrači su sjajni momci, čoveče. Toliko godina želimo da uradimo nešto, da nas pamte po tome, sada smo uspeli, u tvojoj kući, pred porodicom, ljudima koji te vole i podržavaju. Neverovatan osećaj. Samo treba da ga pamtimo i da, za dve-tri nedelje kada igramo opet, budemo najbolji.“
Šta je ono što je najviše naučio od trenera Spanulisa za ovo kratko vreme?
„Ne želim da pričam loše o prethodnim trenerima, svi su bili neverovatni umovi i mnogo ih poštujem. Ali, Spanulis je pobednik, a to ne može da se nauči. Kada priča, to mora da se poštuje. Nikada nije bilo lično, uvek iz najbolje namere. Želeo je pobedu više od nas, trebalo je da ga vidite jutros na šuterskom treningu. Doslovno je trčao gore-dole. Da smo mu dali dres, mogao je da igra. Volim što je neko takav pored mene. A on zna da ću ja uraditi sve da pobedim. Ne zezam se. Njegov identitet prolazi kroz ceo tim. Sada nemamo samo jednu takvu osobu, već 12“, rekao je Adetokunbo, dok ga je Spanulis udario po nozi u znak zahvalnosti za lepe reči.
Kanada, Australija, pobednik u Portoriku. To je grupa u koju Grčka uprada. I grupa sa mnogo NBA igrača.
„Neću lagati. Kada sam došao na trening kamp, nisam znao protiv koga ćemo igrati ako pobedimo. Kao igrač i lider uvek se trudim da se koncentrišem na ono što mogu da uradim. Ako se imamo pobednički mentalitet, možeš da se boriš sa svima i pobediš. I obratno, svako može nas da pobedi. Sada ćemo se koncentrisati da budemo bolji nego što smo sada.“
Bio je mnogo emotivan posle plasmana na Olimpijske igre. Možda zato što je igrao pred porodicom, u rodnom gradu…?
„Poslednji put kada sam igrao bilo je 2022. Posle sam bio povređen. Od kada sam bio mali želeo sam da igram na Olimpijskim igrama. Sećam se 2016. kada sam imao 20 godina, igrali smo protiv Hrvatske u kvalifikacijama i izgubili. To sećanje mi je ostalo u glavi. Čak sam rekao ženi da obuče istu majicu koju je tada nosila. Sećam se tačno, jer te stvari te čine jačim. Mentalno sam sada veoma jak. Nadam se da ću se i fizički polako vratiti. Igrati pred grčkim navijačima, porodicom…Igrati košarku koja nešto znači. Nije ovo samo utakmica. Ovo znači meni, timu, zemlji. Ovo je sada bio prvi posao. Nadam se da ćemo uspeti i u drugom.“
Postoje nagoveštaji da će Adetokunbo nositi zastavu na Olimpijskim igrama!
„Čoveče… To je čast. Tamo dolaze najbolji sportisti na svetu. Oni koji imaju 40 godina vraćaju se, valjda je jasno koliko to znači. A meni su prve. Ako budem nosi zastavu – sjajno. Ako ne – u redu je, samo sam srećan što imam dobre trenere, dobre saigrače, na Olimpijskim igrama sam. Uživaću u svakom trenutku. Nikad ne znaš u životu.“
Adetokunbo nije uzimao ulogu prve violine. Potpuno se podredio uspehu. Da li ga, zbog svega toga, igranja u sistemu, sve čini boljim saigračem.
„Potpuno je drugačija igra u NBA i FIBA. Tamo možeš da uzmeš loptu, oteraš sve od sebe i igraš jedan na jedan. Ovde je taktička igra. Ja sam veoma veliki takmičar, ali pre svega želim da pobedim. Čuo sam Nika kako mi govori da dođem u pik, Tomasa da šutiram, svi su vikali da igram bolju odbranu… Moraš da se prilagođavaš. Najbolji na svetu se prilagođavaju. Takođe, u FIBA košarci moraš da budeš mnogo strpljiviji“.
Brat Tanasis je protrčao, koliko sa povredom noge može da trči, kroz miks-zonu i pričao o medalji.
„Volim Tanasisa, on je skakao sa gipsom na nozi. Deo je tima. Dolazi svakog dana u svlačionicu i priča da li smo spremni da idemo u rat. On je sjajan lider. Ali, ja to ne radim, ne trčim pred rudu. Idem korak po korak. Kada smo poslednji put igrali Olimpijske igre bilo je 2008. Zato, polako. Za tri dana imamo trening. Ako osvojimo medalju, osvojili smo.“
Kada je Grčka poslednji put, veoma uspešno, nastupala na Olimpijskim igrama 2008. godine Janis je…
„Imao sam 13 godina i nisam igrao košarku.“
Davno su bila teška vremena za porodicu Adetokunbo. A ona su postala prošlost kada je Janis potpisao prvi profesionalni ugovor. Za – Saragosu.
„Bio sam mnogo srećan. Imao sam šansu da budem bolji u Saragosi, ali nisam otišao jer sam draftovan. Ali, bio sam mnogo presrećan jer je mojoj porodici to omogućilo novi početak.“
Od tada, do sada, nije se mnogo promenilo za dečaka poreklom iz Nigerije.
„I dalje imam vatru u stomaku. Možda i više nego pre. Želim da dokažem sebi da i dalje mogu da igram.“
Bonus video:
Goran Munic
Janis bas voli svoju zemlju,bas zeli da osvaja i igra sa njima.
neda.kerkez
ISpunio je svoj dečački san i sad može na kratko da se opusti a onda opet ide fokus na svaku utakmicu po redu jer se vidi u njegovom žaru govora da sanja zlato sa Olimpijade.