Već nedeljama se priča o veličanstvenoj Srbiji i jednoj od najboljih utakmica odigranim na Olimpijskim igrama. Utakmici protiv Amerike, u polufinalu.
I Manu Đinobili je reagovao tokom i posle meča:
„Kakva utakmica!! Svaka čast Srbiji za umalo savršenu utakmicu. Poštovanje…“
Još je slavni Argentinac dodao:
„Otkucaji srca su i dalje ubrzani a nisam se pomerio sa kauča. Ne znam kako sam ikada igrao ovakve utakmice. Iscrpljen sam.“
Dvadeset dana kasnije, Đinobili je ponovo u olimpijskom modu. Ovoga puta baš zato što je igrao „takve utakmice“. Jednu posebno. Najveću u istoriji argentinske košarke, ali i jednu od najvećih u istoriji Olimpijskih igara. Protiv Amerike, u polufinalu 2004. u Atini.
Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!
Argentina je pobedila, plasirala se u finale u kojem je, na današnji dan pre 20 godina, pobedila Italiju.
Povodom jubileja od ovog veličanstvenog rezultata, zlatna generacija će se okupiti 2. novembra u popularnom „Park Roka“, zvaničnog imena „Stadion Mari Teran de Vajs“ u Buenos Ajresu. Na sjajan način je urađena i promocija – pogledajte ovaj video:
Povodom ovog jubileja intervju je za argentinski „Basquet plus“ dao Andreas Noćioni, jedan od najboljih igrača te generacije. Pričao je o svemu, o pripremama, naravno o utakmici sa Amerikancima kada je povučen na klupu zbog nervoze i prepustio mesto Valteru Hermanu koji je imao spektakularnu poslednju četvrtinu…
Ali, pričao je posebno o početku tog olimpijskog turnira. O utakmici protiv Srbije i Crne Gore koja je okončana na bolan način za sve u timu koji je tada vodio Željko Obradović.
Dejan Tomašević je 3,8 sekundi pre kraja pogodio slobodno bacanje za 82:81 i verovatnu pobedu Plavih. Argentina nije imala tajm-aut. Noćioni je izveo loptu do „Pume“ Montekije on u poslednjem trenutku dodao do Đinobilija koji je u padu, iz neverovatno teške pozicije, od tablu ubacio šut koji je potpisao kraj jedne sjajne generacije Srbije (i Crne Gore) a bio početak krunisanja velike Argentine.
Da li je „Čapu“ Noćioni tada znao da je utakmica toliko važna, iako tek prva na šampionatu?
„Da, zato što su ovo kratki turniri, u brzom ritmu se igraju, ima manje timova. Svaki rezultat može da promeni kurs. Zato što smo pobedili, opustili smo se u grupi kasnije. Da smo izgubili, sigurno bismo bili jači u prvoj fazi kasnije. Ta utakmica je bila specijalna, drugačija. Neki su to videli kao malu osvetu, iako nije baš bilo isto kao u Indijanapolisu. Nije bila Jugoslavija, bila je Srbija i Crna Gora. Ali, ako su ljudi videli to kao malu osvetu – i mi smo. Naravno da smo bili pod tenzijom, imali smo ogromnu želju da pobedimo zbog svega što se dešavalo u Indijanapolisu“, rekao je nekada sjajni krilni igrač.
To što se dešavalo 2002. godine je dobro poznato. U velikom finalu, jednom od najdramatičnijih i jednako nezaboravnom na Balkanu i u Južnoj Americi, ekipa Svetislava Pešića je slavila posle produžetka.
„Za mene je to bio ključan meč, jer su bili direktan rival, ne zbog osvete. Veliki kandidat za medalju, iako su završili onako kako su završili. Bili su tim koji moraš pobediti u grupi, jer Španija još nije imala iskustvo, delovali su kao Argentina u Indijanapolisu. Za mene je Srbija i Crna Gora bila najveći rival, zato je meč bio vreo, težak, komplikovan… Imali su veoma talentovane i kvalitetne igrače, takav je i duel bio“, nastavio je Noćioni.
U samom finišu, Oberto je napravio faul na Tomaševiću, što je delovalo kao loš potez jer je ostalo malo vremena. Ovako, iako svojevremeno jedan od najboljih visokih igrača Evrope nije bio dobar šuter sa penala, izgledalo je da Plavi nemaju šta da izgube čak i ukoliko Dejan promaši oba slobodna bacanja. Ipak, pogodio je, ali…
„Bilo je nekih priča da ako Tomašević dobije loptu u poslednjim minutima, trebalo bi ga faulirati. Ne znam šta sada drugi govore, ali u glavi mi je da bila takva taktika, jer je Tomašević bio slab izvođač slobodnih bacanja što se procenata tiče. Ne sećam se tačno, jer nikada nisam gledao nijedan meč koji sam igrao. Samo jedan, onaj iz polufinala, protiv Drim tima, zato što sam ga analizirao tokom pandemije koronavirusa.“
Kada je Tomašević pogodio za, Noćioni je potrčao po loptu da izvede.
„Prvo što sam uradio je da sam dao Montekiji. Naš plejmejker je već trčao. Kao poslušna trojka odmah sam pronašao plejmejkera. Dao sam Pumi, jer Manu nije bio slobodan. Montekija je brz, ali je on odlučio da doda Manuu. Ne znam šta Ruben (Manjano) kaže ali za mene akcija nije postojala.“
Posle toga sve je išlo savršeno za Argentinu. Pre svega polufinale protiv Amerike. Kako kaže sjajni „Čapu“, to je bila najveća pobeda jednog tima ikada.
Ne bi bila da je samo jedan šut ušao Srbiji, ili jedan pogodio obruč pri šutu Stefa Karija, pre 20 dana, u Parizu…
Bonus video:
uprekic
Argentina je tada imala sjajan tim,Manu,Delfino,Skola,Pridjoni…
andrija.djulovic
Jasno mi je zašto je za njih to bila jako važna utakmica i zašto je obeležavaju ali najviše me se dojmilo deo u kojem je rekao da tada španska reprezentacija nije bila jaka a oni jesu, a sada je obrnuta stvar.
emir.zujovic
Bila je to velika utakmica,ali na zalost Argentina dugo nije ono sto je tada bila…