Košarka ga spasila, lansirala u zvezde, ali je zbog udaranja sudije postao „divlja zver“: Jovčić mi je oprostio, žalim zbog Obradovića

(Specijalno za Meridian sport: Vladimir SPIVAK)

Ruslan Avlejev. Košarkaš. Prva slika koja vam pada na pamet je…?

I meni.

Ali, za slučaj da ste malo mlađi ili ste samo zaboravili, podsetiću vas.

UNIKS je u Kazanju, u jesen 2000. godine, ugostio istanbulski Bešiktaš u utakmici Kupa Saporte. Pet minuta pre kraja, krilni igrač domaćina, pokušao je da se podigne na šut. Zaustavljen je. Po mišljenju Ruslana, bio je faul. Prema srpskom sudiji, Milivoju Jovčiću, koji je stajao neposredno pored akcije, bili su koraci Rusa.

Tada je Avlejev prvo bacio loptu na srpskog arbitra, zatim ga udario pesnicom u lice, a potom ga i šutnuo kada je ovaj pao na pod.

Avlejev je tom prilikom slomio ruku, dva meseca nosio gips, ali mu je najbolnije bilo to što je dobio višemesečnu suspenziju koja mu je, možda, uništila karijeru.

I sada navijam za Partizan zbog Obradovića

Naime, nekoliko meseci pre ovog događaja, Ruslan je igrao za reprezentaciju Rusije na Olimpijskim igrama u Sidneju, a još ranije je Željko Obradović želeo da ga vidi u Panatinaikosu.

„Potpisao sam ugovor sa agentom Aleksandrom Raškovićem, a Željkovo interesovanje je bilo veoma konkretno“, seća se dobro Avlejev. „UNIKS-u je nuđen dobar novac za transfer, ali me klub, iz nekog razloga, nije pustio. To je ono zbog čega mi je stvarno žao. Rad sa Obradovićem bio bi veliki uspeh u mojoj karijeri. I sada navijam za Partizan zbog njega.“

To je nešto zbog čega Ruslan najviše žali u karijeri. Ne zbog onoga što se desilo sa Jovčićem.

„Ne mislim da je taj događaj stavio tačku na moju karijeru. I posle toga sam ponovo igrao na visokom nivou u Rusiji, osvojio šampionat sa Ural-Grejtom…“, dodaje nekada snažno krilo koje je ipak stiglo do Evrope, kada je jednu sezonu provelo u Virtusu, sa Matjažem Smodišom i Markom Belinelijem.

Moj poziv zatekao je Avlejeva u Iževsku, glavnom gradu njegovog rodnog regiona, Udmurtije. Tamo, 400 kilometara istočno od Kazanja, već pet godina radi kao sportski direktor kluba „Kupol-Rodniki” koji igra u Drugoj ruskoj ligi. Njegov tim je upravo pobedio klub iz Tambova, a Ruslan sa ponosom priča o svom radu u Iževsku.

„Ovde se bavim mnogim pitanjima. Zajedno sa trenerom radim na selekciji glavnog tima, ali sam tu i za program mlađih kategorija. Usko sarađujemo sa Ruskom košarkaškom federacijom, Andrej Kirilenko je takođe iz Udmurtije. Vrlo uskoro otvaramo novi centar za obuku reprezentacija, što je veliki projekat. Generalno, mnogo volim da radim sa mladim košarkašima, mislim da je ovo naša budućnost.“

Jovčić mi nije uništio život, iako je imao priliku

Na moje iznenađenje, Avlejev vrlo otvoreno govori o događajima od pre 23 godine i lako se iz sadašnjosti vraća u daleku prošlost.

„Iste večeri sam se izvinio Jovčiću, otišao u njegov hotel i zamolio za oproštaj. Prihvatio je izvinjenje! Nije mi uništio život i karijeru, iako je imao svaku priliku za tako nešto. Kasnije smo se ponovo sretali, sudio je na mojim utakmicama. Mirno bismo rukovali pre i posle mečeva. Nikada nisam osetio strah u njegovim očima. Savršeno je razumeo da je ono bila nesreća.“

Avlejevovo viđenje je:

„Bacio sam loptu na Jovčića i učinilo mi se da je krenuo ka meni besan. Kako kaže naš predsednik, kad krene tuča, udari prvi. Ja sam udario.”

Samo što… Da li se neko zaista potukao sa Avlejevom? Da li je to bio sudija Jovčić?

Snimak pokazuje da kada je lopta pogodila poznatog arbitra, on je uglavnom bio bočno okrenut od košarkaša.

Ovde ću sebi dozvoliti digresiju. Naviknite se na njih, volim lirske digresije.

Mladost kao iz serije „Dečakova reč“

Serija “Dečakova reč” je trenutno izuzetno popularna u Rusiji. Govori o mladim kriminalnim grupama u Kazanju krajem 1980-ih. Lično mi je veoma teško da gledam ovo ostvarenje, pustim jednu epizodu u četiri nedelje. Nemilosrdno nasilje, bol, siromaštvo, beznađe  „Dečakova reč“, po mom mišljenju, objašnjava mnogo toga šta nije u redu sa savremenom Rusijom. I, čini mi se, ova priča može biti razlog iznenadnog besa Avlejeva.

„Sve o čemu se govori u ovoj seriji, dogodilo se meni u mladosti. Naš grad je bio manji od Kazanja, ali sve je bilo tako: sukobi među mladićima u bandama, borbe… Ne želim da romantizujem to vreme, ali su to samo hobiji mladosti, sada je sve drugačije. Košarka me je izvukla iz svega toga, spasila me velike nevolje. Devedeset odsto mojih prijatelja iz mladosti je završilo u zatvoru, neki su i poginuli. Ali, mene je košarka spasila. Studirao sam, a onda otišao u Kazanj da igram za UNIKS.“

Ne stidi se Ruslan da prizna:

„I kada sam završio karijeru, našao sam se u nekim situacijama gde su ljudi rešavali probleme pesnicama, ali nikada nisam bio ja taj koji je započinjao. Živimo u Rusiji, to se stalno dešava.“

Posle napada na Jovčića, odnos između Avlejeva i UNIKS-a se promenio. Pre tog događaja, ovog Tatara po nacionalnosti, u Kazanju su jednostavno obožavali! Bio je njihov. Ali, sve je postalo neugodno. Tadašnji predsednik kluba, Jevgenij Bogačev, rekao da je Ruslan izneverio skoro ceo Tatarstan.

Od heroja do divlje zveri

„Ubrzo nakon toga, žena me je napustila“, dočarava Avlejev koliko mu se život promenio te 2000. godine. „Mnogi ljudi u klubu počeli su da me gledaju kao da sam divlja životinja. Neki prijatelji su nestali iz vidokruga, ali sam naučio da bolje razumem ljude. Hvala što barem uprava kluba nije raskinula ugovor sa mnom, iako je, u principu, postojao razlog za tako nešto. Mislim da su uradili pravu stvar, na svoj način.”

Ovaj odnos se oporavio. Zanimljivo, Avlejev je bio na parketu u Kazanju baš 2023. godine, kada je proslavljao sa UNIKS-om prvu titulu prvaka VTB lige.

Život se, generalno, menja. I ljudima daje nove šanse.

„Mnogo sam pogrešio u toj situaciji. To nikada ne bi smelo da se desi. Izvinjavam se. Ali, želim da podsetim ljude da je uvek lakše proceniti šta se desilo kada se gleda spolja. Niste u situaciji. Ovo je profesionalni sport, želja za pobedom je ogromna.”

Iskrenost Avlejeva tokom ovog razgovora bila je zadivljujuća. Čovek koji je svojevremeno smatran najvećim neprijateljem, ispada da je samo…čovek sa slabostima.

Ako košarkaš Ruslan Avlejev nikada nije uspeo da natera ljude da ga pamte više po njegovoj karijeri nego po užasnom prebijanju sudije, možda će sada menadžer Ruslan Avlejev uspeti u tome.

Bonus video: