Prvi Rus u najjačoj ligi: Kukoč je bio ogorčen što Evropljane ne smatraju igračima, a danas ih je puna NBA

Sergej Bazarevič, prvi Rus koji je zaigrao u NBA ligi, u intervjuu za Sport ekspres osvrnuo se na dane kad je otišao u najjače takmičenje. Da se „rodio u pogrešno vreme” ne pokazuje samo činjenica da mu je između ostalog zbog dominacije Jugoslovena srebro bilo najveći domet na velikim takmičenjima, već i to što bi petnaestak godina kasnije igrač njegovih kvaliteta sasvim sigurno imao mesto u najkvalitetnijoj ligi sveta. Što devedesetih nije bio slučaj…

Meridian sport te časti – registruj se, uplati 500 i preuzmi odmah bonus od 3.000 DINARA!

„Kako smo odrastali u Rusiji? Na jednom NBA prenosu nedeljno, uz dodatak najzanimljivijih događaja. Slika je bila očaravajuća”, istakao je između ostalog Bazarevič. „Ali, kada stignete tamo vidite da je ligaški deo pun s..nja i lakih utakmica. Ponekad sam sebe hvatao kako razmišljam: „Majko mila, da li je ovo stvarno NBA?!”

Sadašnji trener Samare opisujući tadašnje košarkaške prilike na relaciji Evrope i NBA je rekao:

„Danas je NBA puna košarkaša iz Evrope. A 1994. bili su samo Rađa, Divac, Kukoč i povređeni Marčuljonis. Sećam se da je Kukoč bio ogorčen: Nas Evropljane ne smatraju igračima! Tebi nisu ni dali šansu…”

Slavni Rus je ispričao i anegodotu vezanu za jednu od najvećih trenerskih legendi NBA.

„Rasni odnosi su posebna tema. Supruga Lenija Vilkensa, trenera Atlante, poverila se tada mojoj ženi, Irini: ‘Kada je Leni počeo, bio je jedini crnac u NBA, svi ostali beli.’ Irina joj je sa osmehom odgovorila: Sada je obratno”

U Atlantu je došao posle Svetskog prvenstva 1994. A prvu priliku imao  je 1991. kad je bio na letnjem kampu Hjustona sa Letoncem Gundarsom Vetrom. Hjuston je želeo da ga potpiše, ali je zapelo oko toga što je navodno prevodilac, bez Sergejevog znanja, tražio proviziju za sebe. A ni klub ni agent nisu želeli prevodiocu da daju novac. Period po povratku u moskovski Dinamo bio je depresivan.

„Činilo mi se da neće biti druge šanse. Ali, sve se promenilo 1994. na Igrama dobre volje u Sankt Peterburgu, kad sam naišao na Donija Nelsona, velikog Marčuljonisovog prijatelja, koji mi je rekao: ‘U odličnoj ste formi, ne odustajte od NBA sna.’ Na Svetskom prvenstvu u Torontu su nas Amerikanci u finalu razneli u paramparčad, ali u prvoj utakmici smo se držali. Čuvali su me Kevin Džonson i Mark Prajs, protiv kojih je bilo lakše igrati. Kad su mi dodelili Džoa Dumarsa, shvatio sam zašto je najbolji defanzivac u NBA. Posle utakmice, Dumars mi je rekao: ‘Čoveče, trebalo bi da igraš u NBA’, a Doni je došao za njim i rekao: „Tata te čeka…”

Tata Don Nelson trener Drim tima i Golden Stejta izgovorio je čudesne reči za Bazarevičeve uši:

„Čujem: ’Želim da te pozovem u Golden Stejt, sviđa mi se kako igraš.’ Odgovaram mu da već imam 29 godina, a Nelson sleže ramenima i kaže: ‘Pa šta? Pametan si igraćeš još dugo’. Bio je to najveći mogući kompliment, posebno jer su tada u Rusiji pisali da igram sebično i ne primećujem nikog na terenu…”

Ali, život ni drugog puta nije idealno složio NBA kockice za Bazareviča. Zbog ugovora sa Kazertom koji je potpisao pre Svetskog prvenstva, trebalo je da se plati obeštećenje. Voriorsi nisu želeli i umesto u Golden stejt otišao je u Atlantu koja je iskeširala 250.000 dolara.

„Siguran sam da bi se stvari drugačije odvijale u Golden Stejtu. Uklapanje u Atlantu pokazalo se mnogo težim, a uz to klubu je hitno bio potreban centar, jer se vodeći povredio. Tad je klub na spisku mogao da ima samo 12 igrača. Teoretski, mogli su da me trejduju, ali s obzirom da je ugovor za tamošnje pojmove bio mali i trajao godinu dana bilo im je lakše da me isplate. Generalni menadžer me je pozvao, objasnio situaciju i rekao – Evo, poklona za Božić”.

A sloboda u izboru novog kluba uz isplatu celog ugovora Bazareviču ne da nije bila poklon, već kraj snova o NBA. Karte mu se nisu složile da zaigra u Vašingtonu i Sakramentu, sezonu je završio u Kaseresu I do 2003. Imao više nego uspešnu karijeru u ruskim, turskim, grčkim I italijanskim klubovima.

Bonus video: