Nije Partizan uspeo da baci Kralja na kolena pred krcatim tribinama Beogradske arene. Borili su se izabranici Đoana Penjaroje uprkos svim problemima, imali realnu šansu da prekinu negativan niz u duelima sa madridskim Realom koji datira još od plej-ofa iz sezone 2022/23 – malo je nedostajalo.
Imali su crno-beli rivala na konopcima posle sjajne treće četvrtine, ali falilo je i sreće. Da je u periodu od 36. do 39. minuta ušao makar jedan od šuteva Sterlinga Brauna i Nika Kalatesa, možda bi se pričala druga priča, ali lopta nije htela u obruč, iskusni rival je to iskoristio i u neizvesnoj završnici došao do pobede.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Prepoznali su i navijači da su Penjarojini puleni dali sve od sebe na terenu i da im je poraz teško pao, pa su ih pozdravili pesmom i ovacijama po završetku utakmice 28. kola Evrolige. Španski stručnjak je na konferenciji za medije istakao da je ponosan na svoju ekipu – s’ punim pravom.
Jer, njegov tim je bez Kamerona Pejna i Dilana Osetkovskog, još od ranije povređenih Vanje Marinkovića i Šejka Miltona, pa i još odustnog Karlika Džonsa, bio veoma blizu velike pobede. Ostavio je dobar utisak na oba kraja terena, bio ravnopravan rival jednoj od najboljih ekipa u Evropi, u dobrom delu meča i bolji.
Jednostavno, nije se dalo, ali imaju u Partizanu mnogo razloga za zadovoljstvo uprkos porazu.
Jedan od tih razloga je i partija Bruna Fernanda, koji je nastavio da potvrđuje da je probio evropsku barijeru, te da može da bude vrhunski centar i na evroligaškom nivou. Sa takvim pedigreom je i stigao na Stari kontinent, ali nije uspevao to i da pokaže u dresu Reala.
Uzmimo za primer baš utakmicu protiv Partizana u prvom delu sezone, neposredno pre dolaska u Beograd. Odigrao je svega pet minuta i 17 sekundi, šutnuo jednom (i pogodio za dva), uhvatio dva skoka i podelio jednu asistenciju, a uz to je izgubio dve lopte i napravio četiri faula.
Dug put je prešao do prve utakmice protiv bivšeg kluba. Tražio se i u Partizanu, a sinoć je još jednom potvrdio da je pronašao svoje mesto i da ga čeka lepa budućnost na Starom kontinentu. Jer, bio je jedan od najboljih na terenu. Statistički i najbolji: 12 poena, osam skokova, tri blokade i najveći indeks korisnosti u oba tima – 22. Nije ga zaustavio ni udarac u oko krajem utakmice, ostao je na terenu i nastavio da se rve sa Tavaresom i drugovima iz bivšeg tima do poslednjeg trenutka.
Lavovski se borio baš sa Valterom Tavaresom tokom čitavog meča i bitno uticao da gorostas sa Zelenortskih ostrva ne odigra kako ume. Jeste Edi na kraju bio jedan od boljih u redovima tima iz Madrida, postigao je 13 poena, uhvatio sedam skokova, ali je i izgubio pet lopti. Napravio je tri i iznudio svega dva faula. Kad se podvuče crta upisao je indeks korisnosti 15.
Premotajmo film na prethodni duel Reala i Partizana, kad mu je Bruno bio saigrač – 19 poena, osam skokova, jedna izgubljena lopta i indeks korisnosti 27 koji mu je doneo i zvanje igrača utakmice. Odradio je dobar posao protiv njega i Tonje Džekiri, ali je Bruno je proveo i više vremena u igri od Nigerijca i Penjaroja ga je uglavnom držao na parketu zajedno sa Tavaresom.
Uz sve to, Fernando nijednom u dresu Blankosa nije odigrao tako dobar meč kao sinoć protiv njih. Dok je branio boje Reala rekord u Evroligi mu je bio 14 indeksnih poena… Tvrdi da nije bio posebno motivisan kad je naspram sebe video ekipu u kojoj nije dobio pravu šansu.
“Nisam bio specijalno motivisan. Bio sam samo svoj. Mislim da sam imao isto uzbuđenje kao i na prethodnim utakmicama. Ipak je to sjajan tim protiv kojeg igraš. Ako me nešto dodatno motiviše, to su naša publika i naši navijači, a ne nužno protivnik. Bio sam srećan što sam na terenu i što mogu da pomognem ekipi”, rekao je reprezentativac Angole posle meča.
Zaista se preporodio u Partizanu. Istina, dobio je i više prostora, ali u poslednje vreme ga sjajno koristi i jedan je od najzaslužnijih što su crno-beli posle svega pronašli pravi put.
Na kraju krajeva, to potvrđuju i brojke. Na poslednjih šest utakmica u Evroligi (od pobede nad Bajernom u Minhenu), centar iz Angole je prosečno beležio 16,3 indeksnih poena i to zaključno sa utakmicom u Milanu, gde je zbog problema sa faulovima imao negativan indeks (-4).
“Ne sećam se da je bilo ikakvih problema sa Brunom, jedina stvar je što je sada starter. Dobija mnogo minuta i pokazuje koliko vredi. Kod nas mu je bilo teško jer je ispred sebe imao Edija Tavaresa. Drago mi je zbog njega, jer je dobar momak i veliki radnik,“ istakao je Serđo Skariolo o svom bivšem igraču na konferenciji za medije u Areni.
Fernando je personifikacija Partizanovog uspona i jedan od glavnih razloga što se ispred Beogradske arene ponovo stvaraju redovi i traži karta više za mečeve crno-belih na evro-sceni, iako je izvesno da im se šanse za plasman u doigravanje mere u promilima.
Bonus video:
darija
Bruno je zablistao baš zato što su drugi glavni plejeri iz tima povređeni i ne mogu na teren tako da je on dobio svoju šansu da se pokaže.