Čanak o osveti koja se, za njega, nije desila: Povukao sam potez na sopstvenu štetu i sada – uživam!

Ceo Panevežis je skakao od sreće – što i nije neka preterana radost, s obzirom na populaciju od 120 hiljada stanovnika sa okolnim naseljima. Isto tako, cela košarkaška Evropa ispratila je završnicu filmske priče iz Litvanije.

Samo je Nenad Čanak, glavni akter drame o kojoj bi neki Amerikanac već krenuo u snimanje dokumentarca da se radnja dešavala, recimo, u Njujorku a ne na severu Litvanije, nepromenjenog izraza na licu primao čestitke. Oko njega je gorelo – a u njemu bilo neuobičajeno mirno.

EKSKLUZIVNO: Preuzmi najveći BONUS DOBRODOŠLICE OD 5.000 RSD + 10 POKLON WIN&GO RUNDI potpuno besplatno – registruj se na sajtu meridianbet.rs ili putem mobilne aplikacije.

„Svi mi, naravno, imamo ego. I svakako da je prijalo. Ali, čak i u tom momentu, kada se sve završilo, stvarno mi je bilo najbitnije da je Lijetkabelis pobedio. Ovo moje sam ostavio po strani,“ priča za „Meridian sport“ trener litvanskog kluba kada se sve sleglo.

To što se sleglo je luda završnica utakmice između njegovog Lijetkabelisa i donedavno njegovog Turk telekoma. Gosti iz Ankare su već mogli u kofere da spakuju i vredne bodove jer su vodili 11 razlike nepuna dva minuta pre kraja, ali se tada košarka još jednom pokazala u svom najčarobnijem izdanju. Gediminas Orelik, 33-godišnji Litvanac, pogađa jednu, pa drugu, pa treću trojku, meč ulazi u produžetak u kojem ponovo snažno krilo ubacuje šut za pobedu.

I svi skaču, samo ne Čanak.

A to „njegovo“ što je „ostavio po strani“, jeste neprijatno iskustvo koje je doživeo u glavnom gradu Turske. Ne želi previše da priča o tome, samo prolazi kroz činjenicu da je dobio otkaz toliko rano da je, ovo mi tvrdimo, košarkaška Evropa bila šokirana.

„Nisam bio posebno motivisan. Samo želim da sa Lijetkabelisom ponovimo uspehe iz prethodnih sezona.“

Vratićemo se na Turk telekom. Pre toga – drama.

„Mogao bih sada da se foliram, ali neću: mislio sam da je meč izgubljen. Posebno kada smo na minus devet, 0,8 sekundi pre isteka njihovog napada, primili koš posle izvođenja lopte sa strane. Bio je to samo dodatni udarac za nas“, priča Čanak o poenima kojima je gost došao do plus 11 na 108 sekundi pre kraja.

Svi reflektori od tog momenta bili su upereni u Orelika, čoveka koji je do ove utakmice bio na proseku od 15 poena u Evrokupu. Sada je odleteo do 31 poena.

„Ubacio je tri trojke, dve iz akcije, jednu preko ruke. Na kraju Sabeckis nije paničio, položio je za produžetak. Orelik je posle dao još jednu trojku… Generalno, otvorio je meč dobro, ubacio četiri trojke u drugoj četvrtini, treću mnogo lošije odigrao. Gledajte, on je stvarno majstor. Malo mu nedostaju fizičke predispozicije, ali košarkaška inteligencija je vrhunska! I nema nikakav problem sa samopouzdanjem kada je u pitanju šut“, zastaje Čanak, pa uz osmeh dodaje:

„Kao i većina Litvanaca, njima je to prirodno.“

Kao što je Nenadu Čanku prirodno da sa Lijetkabelisom pravi velike rezultate. Samo je pitanje – zašto je to tako dobro kliknulo između srpskog trenera i malog litvanskog kluba još kada je 2018. prvi put zgrabio kormilo.

„Prvenstveno jer se osećam kao košarkaški trener i ništa više. Niko se ne meša u moj posao, imam apsolutnu slobodu, ekipa je motivisana da se svaki trening odradi maksimalno. Radujem se svakom treningu, svakoj utakmici. Kad se u svemu uživa, šta drugo može da se traži?“

Ništa. Posebno kada svega toga, do pre nekoliko nedelja u Ankari, nije bilo. Šta se desilo pa je Čanak već u oktobru dobio otkaz na mestu trenera Turk telekoma? Novi igrači, nov trener, vreme za prilagođavanje… Od toga ništa nije bilo. Zašto?

„Pričati priče i tražiti alibi i opravdanje – nije moj stil. Nisam ni prvi ni poslednji trener koji je dobio otkaz. Sa tim se živi, nije me toliko potreslo. Oni su uradili ono što misle da je najbolje za klub. Smatrali su da sam ja problem i tako se završilo. Jedino što je sve urađeno na način koji ne priliči velikom klubu. Moglo je da bude mnogo gospodskije sa njihove strane.“

Na potpitanje da zađe malo konkretnije u poteze uprave Turk telekoma, Čanak nije želeo da širi priču.

„Što se tiče rezultata, u trenutku otkaza smo imali 2-2 u Turskoj, gde smo izgubili od Bujukčekmedžea teškim šutem uz zvuk sirene. Drugi poraz je bio od Karšijake, finaliste iz prošle sezone. A taj meč je odigran u situaciji kada mi je već saopšteno da više nisam trener. To je, naravno, apsolutno loše. Više nisam imao stomak za te igre, povukao sam potez čak i na svoju štetu, samo da odem odande. I mnogo bolji treneri od mene su dobijali otkaze. Samo što je sve moglo malo drugačije.“

Spakovao je kofere i vratio se u njegov Beograd. Srećom, nije morao da ih i raspakuje. Nije ni stigao.

„Tako se potrefilo. Baš kada sam odlazio iz Turske, Lijetkabelis je izgubio od Trenta kod kuće. Sledećeg jutra, pozvao me je generalni menadžer i momentalno smo se dogovorili. Samo mi je rekao: ’Imaš rano ujutru let, u 7 sati!’ I evo me opet ovde.

Kada treneri usred sezone preuzimaju neki tim, gotovo uvek dobijaju sastav koji nisu selektirali, pa je onda potrebno vreme za adaptaciju jednih na druge. U slučaju bivšeg stručnjaka Partizana, nije tako.

„Tokom leta smo mi već razgovarali o sastavu, pravili planove, kada mi je iznenada stigla ponuda Turk telekoma. Dakle, poznajem taj tim. Popović, Maldunas, Orelik…sve su to igrači koji su bili prošle sezone tu. Već se pričalo o Sirvidisu, Varnasa sam kontaktirao već dva leta bezuspešno, Valinskas je bio moj igrač tri godine…“

Samo se na kratko zadržavamo na Nikoli Popoviću, momku koji igra izvanredno u dresu Lijetkabelisa a malo se o njemu govori.

„Nikola je Banjalučanin, posle koledža se vratio u Crvenu zvezdu, FMP, a onda sam ga doveo tokom prošle sezone iz Belgije. Igra izuzetno dobro. Veoma pošten momak i veliki potencijal koji se možda nalazi ispod radara, ali je odličan.“

Nenad Čanak dobro poznaje i Stefana Birčevića koji je nedavno pojačao Lijetkabelis, a sa kojim je sarađivao u Partizanu. Kada smo već kod crno-belih…

„Gledam kao navijač. Ne stižem detaljno, ali pratim. I prošla godina je počela onako, pa se završila maltene odlaskom na fajnal-for. Zato, tek je novembar, samo polako.“

Na takvo strpljenje Čanak nije naišao u Ankari. I dobio je svoju malu-veliku osvetu. Koja se, doduše, u njegovoj glavi nije desila.

Bonus video: