Dejan Radonjić je ostavio neizbrisiv trag na Malom Kalemegdanu. Osvojio je 15 pehara i sebe stavio na vrh liste najtrofejnijih trenera Crvene zvezde Meridianbet. Dok je bio na kormilu crveno-belih, bio je poznat kao čovek koji ne voli da ulazi u javni prostor i uglavnom nije mnog “davao” medijija. Imao je svoje razloge i godinama kasnije ostao je isti – dosledan principima.
Premotao je film na svoju odiseju u Zvezdi i setio se kako je bilo biti trener srpskog velikana.
Meridian sport ti donosi BONUS DOBRODOŠLICE – do 6.500 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
“Prvo sam mislio da neće biti mnogo izazovno, da neću morati mnogo da se menja, ali kako je vreme odmicalo, sagledavao sam situaciju iz više uglova i shvatio da je bilo neophodno da se prilagodim. Pokušavao sam da se adaptiram u svim segmentima. Nije tu reč samo o igračima — Crvena zvezda je sistem u kojem moraš da se uklopiš na više nivoa”, rekao je Radonjić za podkast X&O’s CHAT.
Ne krije, strategija je bila da se zatvori za medije, iako je u privatnom životu prilično otvoren, duhovit i inspirativan.
“Da, sve je bilo planski. I dalje verujem da ono što pokazujem ima svoju vrednost i težinu i da na osnovu toga mora da postoji jasna slika. Postoje, naravno, i godine kada jednostavno ne vidiš prostor da menjaš svoje principe”.
Mnogo je naučio kao trener Zvezde.
“Bilo je potrebno da se dogode i dobre i loše situacije. Iz svake sam izvukao pouke i to mi je mnogo značilo. Nakon prve sezone bilo mi je lakše da prepoznam određene stvari i pronađem put kako da podignemo sve na viši nivo”.
Pritisak je bio sastavni deo njegovog radnog dana.
“Imam utisak da sam bio „utreniran“ za takve situacije, ali sa iskustvom to postane drugačije. Ne mogu da izgubim utakmicu, a da pevam, kao što ne plačem kada pobedim, pa čak ni od sreće. Nervozu nosiš i na treningu, nije sve u utakmicama. Vremenom sam naučio da, koliko god da je teško, moraš razmišljati o rešenju. Problem ne sme da bude kraj, već početak rešenja. Ne smeš da ostaješ zaglavljen u onome što je bilo”.
Nastavio je u dahu…
“Iskustvo je važno, ali podjednako je važan i mentalni kvalitet. To je deo lične strukture. Ključno je da imaš snagu i kapacitet da sagledaš situaciju na pravi način. Retko ćeš čuti da neko iskreno kaže „ja sam kriv“. To često bude samo fraza, a retko realnost. Trudim se da budem objektivan i samokritičan — jer ako nisi svestan problema, kako ćeš doći do rešenja?”
Saradnici ne smeju biti samo oni koji klimaju glavom.
“Za mene je izuzetno važno da imam dobar ambijent oko sebe. Ljudi sa kojima radim moraju da budu spremni na timski rad i da iznesu svoje mišljenje. Asistenti moraju da mi kažu šta misle — ako toga nema, teško da možemo da sarađujemo”.
Činjenica da je najbolji u istoriji Zvezde godi i prija.
“Naravno da me čini ponosnim što sam najtrofejniji trener. To je veliko zadovoljstvo, ponos i sreća. Period u Zvezdi bio je kvalitetan, ali i vrlo zahtevan — nije nimalo lako raditi u takvom okruženju”.
Izneo je nekoliko anegdota iz rada u Zvezdi, pa je otkrio zanimljiv detalj zbog kojeg je zamenio Marko Gudurića.
“To se menjalo kroz godine. Ako smo imali određene dogovore i pravila, morali su da se sprovode. Imao sam situaciju sa Gudurićem, bila je utakmica, sad ne znam koliko ozbiljna, ABA liga, ne mogu tačno da setim koja. Zamenio sam igrača zato što nije šutnuo. Bio je sa desne strane u ćošku i onda je fintirao i sad je hteo da bude fin drug, a ja tražim to od njega kada uđe. On je bio mlad tad i ja sam mu davao šansu, važno je bilo da šutne jer je to bila moja zamisao. Bila je to situacija kada nije šutnuo, ja sam ga zamenio, svi su bili u šoku”.
Za kraj je dao pogled u sutra – u dane koji dolaze…
“Što se tiče budućnosti, imam ambicije da radim u Evroligi. Znam da bi me ozbiljan, zanimljiv projekat zaista privukao. Biće još druženja”, zaključio je Radonjić za podkast X&O’s CHAT.
Bonus video:
