Avramovićev pogled u crveno-belu budućnost: Zvezda neće gomilati igrače! Sa Jovićem sam izbegavao komunalce, pamtim Đurišićevu poruku

Dok skrolujete Instagram, Tik-tok ili eventualno Fejsbuk – sigurno da često naletite na razne motivacione govornike, tipove koje kažu da treba da počnete nov život, bez starih, loših navika – da ćete osetiti promenu odmah, već sutra. Opijeni dopaminom koji prourokuje telefonska naprava, pomislićete kako je došlo vreme promena, kako više ništa neće biti isto, ali nažalost – već prekosutra će vas udariti talas realnosti – onaj koji dokazano, potput aksioma, govori da se ništa ne dešava preko noći. Potrebno je da posejete klicu, da je zalivate i brinete o njoj svakodnevno, a plodovi rada će doći – ako ste bili pošteni i požrtvovani.

Na Mali Kalemegdan se ušetao nekako neprimetno čovek čija je svakodnevnica upravo takva – kome je posao ljubav, a ljubav poziv – da od biljaka u začetku stvara impozantne košarkaške cvetove. Dragoljub Avramović, koji se često ne odaziva na sopstveno ime, dogovorio je saradnju sa Crvenom zvezdom i preuzeo ulogu koordinatora mlađih kategorija, uz dodatak da će biti trener junioskog tima. Popularni Gidra nije želeo o sebi, o neobičnom putu kroz ulice Beograda – one u kojima vidimo da život ume da bude siv, ali isto tako i šaren – one u kojima je pokupio kilograme životnog iskustva.

Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!

Autentičnost kao takva je jedno od obeležja Avramovićeve ličnosti. Pre više od 15 godina je zalutao na jedan trening Beovuka, ne sluteći da će mu se sasvim slučajno otvoriti vrata novog sveta. Nije dugo trebalo da shvati kako će većinu vremena u budućnosti provoditi u košarkaškoj dvorani. Posle više od decenije – preko Beovuka, Partizana i Mege – postao je jedan od najcenjenijih stručnjaka za rad sa talentovanim klincima, a nedavno je započeo priču na Malom Kalemegdanu. Iako je imao ugovor sa klubom iz Braće Jerković, poziv Zvezde nije mogao da odbije.

„Obavili smo nekoliko razgovora i napravili plan. Objasnio sam situaciju ljudima iz Mege i dogovorili smo se zaista brzo. Posle šest godina, normalno je da ispoštuju moju odluku. Tamo sam se osećao zaista lepo i komforno, ali Zvezda donosi drugačije izazove. Zvezda je jedan od najvećih klubova u ovom delu Evrope, što je za svakog trenera izazov. Nije lako reći ne“, počeo je Avramović priču za Meridian sport.  

Iza sebe je ostavio pravu riznicu pehara – titulu juniorske Evrolige, četiri ABA lige, tri domaća prvenstva. Ali nisu samo pehari njegova zaostavština u Megi, oblikovao je igrače poput Nikole Jovića i Nikole Đurišića – tako da se na Malom Kalemegdanu sa razlogom nadaju da će učiniti isto.

“Važno je da, ako si nešto radio dobro, nastaviš to da radiš. Ali je potrebno prilagođavanje. Svaki klub ima svoje zakonitosti i ti kao trener, na bilo kom nivou, pokušavaš to da ispoštuješ. Neka pravila u dogovoru sa klubom uvedete, promenite… Mislim da je ključno otvoreno razgovarati. Tada normalni ljudi lako nađu zajednički jezik. Komunikacija, tolerancija i kvalitetni odnosi su temlj razvoja”.

Kao što kažu stihovi uvodne pesme beogradske serije – jutro sve promeniti neće. Jednostavno, potreban je proces, a upravo je Avramović čovek koji započinje novi – onaj koji bi trebalo da osveži i poboljša rad u mlađim selekcijama Crvene zvezde.

“Mislim da moramo da razmišljamo šta će biti za dve, tri ili četiri godine. Ne treba da razmišljamo šta će biti sutra – da, sutra je mnogo važno, ali mi do sutra ne možemo mnogo da promenimo. Kao što ne možemo da promenimo ni za šest meseci, ali za godinu i po dana promene su moguće. Ključna je transformacija rada, obim rada, edukacija igrača, komunikacija, tehnička obuka. Tome težimo”.

Osnovna vizija Zvezde u radu sa mladima je kvalitet – ne kvantitet.

„Fokus je na tome da ne gomilamo igrače na istoj poziciji. Bićemo fokusirani na igrače za koje procenimo da su najbolji. Naravno, biće dopunske selekcije, ali ne želimo da na jednoj poziciji imamo tri darovita igrača. Gubimo formu i smisao. Ne možemo da razvijemo tri plejmejkera u jednom godištu. Možemo jednog, eventualno dvojicu, ali trojicu nije moguće. Već sada pravimo jezgro tima od 2011. godišta. Ideja je da gledamo unapred. Tako mora. Gomilanjem igrača ubijaš svoj tim, jer je lopta jedna. Svako dete koje dođe očekuje nešto. Ima drugih klubova koji rade, treba tamo da se razvijaju isto“.

Ozbiljan broj klubova je počeo da gleda u pravcu inostranih igrača još u ranim danima. Strance možemo da očekujemo u redovima Zvezde – pod jasnim okolnostima.

“Uvek će biti različitih mišljenja. Apsolutno nemam ništa protiv angažovanja stranih momaka, međutim, pod uslovom da je ograničen broj stranaca. Na primer, ako u selekciji u dva godišta nemamo visokog igrača, a želimo da razvijamo određen stil igre – onda sigurno da. Ali dovoditi igrača na poziciji gde imamo igrača i gde je potencijalno stranac malo bolji od našeg momka, onda nisam. Jednostavno, nisam za nekontrolisano dovođenje stranaca kao što imamo poslednjih godina u Španiji i Italiji. Pokazalo se kroz juniorske Evrolige da takve ekipe prave veliku prednost, ali opet iz mog ugla je to nekontrolisano”.

Avramović je na Mali Kalemegdan stigao pripremljen – uveliko radi na jačanju svih selekcija. 

“Doveli smo nekoliko momaka 2010. i 2011. godišta. To je generacija koja je pokazala kvalitet. Želimo da vidimo gde će biti za tri godine. Doveli smo talentovanog igrača u 2008. godištu, koji je bio na širem spisku juniorske reprezentacije. Veoma talentovan, prethodne dve godine je bio u inostranstvu”.

Zadovoljan je onim što je zatekao u klubu.

“Zvezda u svojim redovima ima talentovanu decu. Nadam se da ćemo naći model kroz rad kako da im priđemo i objasnimo kako da postanu bolji igrači i ljudi. Danas je drugačije raditi sa mladim igračem nego pre 30 godina, pogotovo u vremenu medija i društvenih mreža. Neki klinac sa 13 godina postigne 30 poena i odmah se pojavi na internetu. Roditelj već sutra ima 20 poziva od skauta koji obećavaju kule i gradove”.

Put do prvog tima nije jednostavan. Da bi postao igrač seniorskog tima Zvezde, potrebno je mnogo kockica da se sklopi.

“Kada pogledamo na nivou Evrope, retkost je da igrač iz juniora uđe u seniore. Sećam se, pre dve godine, na juniorskom turniru smo igrali protiv Reala, gde je igrao Eli Ndaje, koji je sledeće godine u Kaunasu igrao petorku na Fajnal-foru. Onda se dešavalo da igrači koji su bili talentovaniji od njega idu na kaljenje”.

Poslednji proizvodi Zvezdine juniorske škole su Nikola Topić i Andrej Kostić. Novopečeni as Oklahome se već dokazao na velikoj sceni, dok je plavušan iz prvog tima na svom seniorskom početku. Primer koji najbolje ilustruje stasvanje mladog košarkaša je upravo Topićev. Čak i talenat te klase je do prvog tima stigao preko OKK Beograda i Mege. Jasno je i da ostale čeka slična sudbina.

“Ne treba deca da shvataju tragično ako posle juniorskog staža odu u Prvu B ligu ili KLS ligu. Ima momaka koji uspeju da preskoče, ali ih na nivou Evrope nema mnogo. Zakari Rizašer je igrao Evrokup i igrao za prvi tim Burga… Sada je bio prvi pik na draftu. Pitanje da li bi mogao da igra Evroligu. Da li možda imamo slične igrače? Možda i imamo”.

Univerzalna formula uspeha je vrlo jednostavna.

“Mislim da igrači gube strpljenje. Od nekog prevelikog očekivanja, a uopšte ne treba tako da razmišljaju. Korak po korak… Nije tragično da u 20 godini uđeš u prvi tim. To nije svakodnevnica. Klinci i roditelji nemaju strpljenja… Odustaje se, odlazi se u Ameriku, gde  se sada dobija ozbiljan novac. Imaju mnogo savetnika.. Treba biti uporan i strpljiv – raditi prave stvari i pre ili kasnije, naplata će doći”.

Ono što je svakako jedan od ciljeva Crvene zvezde je više reprezentativaca. Na juniorskom prvenstvu je predstavnik bio srebrni Kostić, dok je za kadetski tim igrao bronzani Aleksej Nedeljković. Priznaje Avramović da Zvezda treba da ima veći broj momaka koji brane dres Srbije u mlađim kategorijama.

“Veoma talentovani igrači. Nadam se da će se razvijati u pravom smeru i dobiti šansu. Postoji još mnogo kvalitetnih momaka. Recimo na spisku za igrače do 16 godina otpao je plejmejker Pavlović. Nadam se da će biti još momaka koji će biti konkurentni  za dve godine na sledećem juniorskom prvenstvu, kao i kadetskom. Očekujem više igrača koji će biti konkurentni da budu deo nacionalnog tima. Ipak je reprezentacija najbolje prolazno vreme za igrača. Doveli smo nekoliko igrača od kojih očekujem da budu deo tima Srbije. Težimo ka tome. Nije najvažnije, ali je veoma važno da budu u reprezentaciji”.

Zašto je zaključak u tom tonu – objasnio je:

“Dešavalo se naravno da neki igrač propusti kadetsku reprezentaciju, pa iskoči i postane A reprezentativac. Zato treba biti strpljiv i ne otpisivati klince, jer su oni u fazi razvoja, puberteta”.

Rezulat jeste merilo. Istovremeno, nije presudan faktor u formiranju igrača.

“Kada govorimo o pobeđivanju, prevashodno mi je važno način kako igra ekipa, jer nekada i kada pobediš – izgubiš. Nekada kada izgubiš, sa načinom koji je dobar za te momke, može da bude dobro u perspektivi. Cilj je da u naredne dve godine napravimo što više mladih reprezentativaca, da budemo mudriji, pametniji i bolji. Najvažnije je da što više igrača spremimo za seniorsku košarku, ali ispred svega oblikujemo dobre ljude”.

 Jović sa betona do NBA lige, Đurišić “najavio” titulu Evrolige

Setio se vremena kada je počinjao saradnju sa Nikolom Jovićem – na čijem primeru je objasnio da dolazak do uspeha nekada ima drugačiju putanju. U jednom trenutku se činilo da je vrh daleko.

“Pre šest godina Nikola Jovića na dva renkinga nije bio u prvih 25 igrača u Srbiji – sa 15, 16 godina. Dan danas se smejemo na tu temu. O čemu pričamo?! Dečko je otišao sa 18 godina u NBA ligu, babaroga igrač… Ne samo što je izuzetan košarkaš, nego je jedan predivan mladi čovek. Idol mog mlađeg sina”.

Uspeh prija, ali proces je ono što posebno ispunjava Avramovića – uživa u tome da gleda plodove svog rada.

“Lepo je gledati i raditi sa momcima koji ne promene samo izgled i veličinu, nego pogled na ceo svet u nekoliko godina.. Od dečaka koji je do juče očijuka sa devojčicama do čoveka koji ima decu. Gledati razvoj i put kako od klinca izrasta čovek je poseban”.

Mnogo mladih karijera je prošlo kroz njegove ruke, a Jovićeva je imala meteorski uspon.

“On je bio dečak koji može da pogodi za tri poena, vižljast, ne preterano fizički jak… Tokom korone, 2020. godine, trenirali smo napolju, sakrivali se od komunalne policije… Tada sam mu rekao da će izdominirati naredne godine. ‘Treneru, gde ja da dominiram?!’ Bilo je još igrača koji su napravili progres, ali s obzirom da on ima dve medalje sa reprezentacijom, da igra petorku u NBA ligi… Njegova priča je najneobičnija”.

Kako je završio anegdotu o Joviću, nekako se spontatno okrenuo drugom biseru – NBA prospektu i momku na čiji pomen mu osmeh ispunjava lice. Nikola Đurišić je još jedan dečko koji je prošao kroz trenerske ruke Avramovića.

“On je zaslužio sve što mu se dešava u karijeri. Radna etika koju poseduje je nešto što se ne sreće često u mom poslu. Zahvaljući tome je došao do NBA lige, gde se nadam da će dokazati ogroman talenat”

Da bi nam objasnio kakav je mentalitet utkan u Meginog odlikaša, prisetio se jedne Nove godine.

“Nikada neću zaboraviti, stiže mi posle ponoći poruka od Nikole u kojoj je pisalo: Treneru, osvajamo juniorsku Evroligu. Nasmejao sam se, a iste godine smo zaista osvojili Evroligu. Odlučnost i glad za uspehom koju poseduje je neverovatna”.

Sudbonosni trening i mentalitet sledećeg koraka

Neko će reći slučajnost, neko sudbina – činjenica je da Dragoljub Avramović do poziva trenera nije stigao uobičajenom trasom. Dodeljene karte na početku životne partije nisu bile idealne za 45-godišnjeg Beograđanina koji je odrastao na Banjici. Morao je da sazri vrlo rano.

“Igrao sam košarku do 21. godine. Nažalost povredio sam se i posle toga su usledili razni životni izazovi. Pošto sam odrastao sam sa majkom, bez oca, bio sam prinuđen da rano počnem da radim – sa 13, 14 godina”.

Dugo nije mogao da se pronađe. Bavio se različitim poslovima tokom života, sve dok se jednog dana nije ušetao u košarkašku dvoranu – ponovo.

“Slučajno sam otišao na trening mlađih kategorija Beovuka zajedno sa mojim drugom Ognjenom Aškrabićem. Nešto smo se zezali i rekao sam kako bi mogao bi mogao da se bavim ovim poslom”.

I – desilo se!

“Iz ljubavi i zadovoljstva sam počeo da radim. Ista priča kao kada sam igrao. Niko tada nije razmišljao o karijerama. Imali smo dva treninga, a između smo igrali basket na Kališu. Želeo sam time da se bavim, a sudbina je namestila da uđem u trenerski posao”.

Nije bilo lako doći do situacije da se bavi poslom koji voli. Kada pogleda iza sebe – vidi mnogo pozitivnih aspekata pre nego što je košarku izabrao kao životni poziv.

“Kompletno iskustvo pre košarke mi je pomoglo da razumem kako ljudi reaguju. Shvatiš na drugi način da nije sve lopta i igra. Sagledaš život iz druge perspektive”.

Avramović je čovek koji ima šta da kaže, ali ono što je, čini se, važnije – ume da prenese, sasluša, razume. Zato deluje da je Zvezda pravog čoveka postavila na pravo mesto.

“Pokušavam da objasnim momcima, što ima veze sa mojim privatnim stvarima, da budu uporni i da se potrude da posle nečeg loše nastave da guraju dalje, da ne razmišljaju previše o tome šta je bilo, jer šta je bilo juče, neka ostane tamo. Život ide dalje, svaki novi dan je novi izazov. Pričao sam sa mojim nažalost pokojim drugom Dejanom Milojevićem i smejali smo se često na tu temu. Stef Kari promaši pet šuteva i govori glasno „next play“, kao sledeća ulazi. O tome im pričam, o narednom koraku. Treba biti uporan i treba postaviti ciljeve, koji su normalni. Trudim se da svim momcima usadim takvu vrstu razmišljanja”, zaključio je Avramović za Meridian sport.

Bonus video: