Na vratima je pisalo „soba za antidoping kontrolu“. Zapravo, bila je to uredna kancelarija koju su ljubazni ljudi iz Barselone, predvođeni Robertom Guelom, ponudili za intervju.
„Šta je ovo, daćeš mi bočicu“, dobacio je još sa vrata 35-godišnjak, savijajući se da uđe u prostoriju.
Onda je, sedajući, ugledao fotografiju na laptopu.
„Vraneš, brate, vidi ga. Kakav doktor.“
Jan Veseli je video 15 godina mlađeg sebe, u zagrljaju Lorensa Robertsa, dok su iza slavili Slavko Vraneš i Stevan Milošević. Nije znao od kada je fotka. Bila je to pobeda nad Barselonom u Top 16 fazi Evrolige 2010. godine.
„Je l’ to ta tekma? Kad smo skinuli loptu.“
I kad je dečak iz Češke, koji će tek dva meseca kasnije izaći iz tinejdžerskog doba, imao 13 poena (od ukupno 67 sve sa produžetkom) i 15 skokova!
„Idemo u istoriju?“
Meridian sport ti donosi BONUS DOBRODOŠLICE – do 6.500 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Nije bio cilj, ali ako je već to utakmica gde je na protivničkoj klupi sedeo Ćavi Paskval, čovek koji se 15 godina kasnije vratio u Barselonu i sada trenira iskusnog Veselog… Što da ne? Neka intervju za Meridian sport, neplanirano, počne od te 2010…
„Ne sećam se detalja… Ne sećam se ni pre pet dana šta je bilo. Mislim, pamtim odbranu, odbranu i samo odbranu. Završilo se na 60 poena. Sada je tvrdo kad se završi na oko 80 poena. Imao sam 19, uskoro 20 godina. Pričam sada s malim (Nikolom) Kusturicom, koliko je tada bilo drugačije vreme. Lakše je bilo dati meni šansu sa 19 godina. Stvarno moraš da budeš neviđen talent da bi sada igrao u Evroligi. Trenirali smo pet puta nedeljno, imao vremena da spremiš utakmicu...“
Mnogi od tih asova koji sada još vladaju Evroligom možda ne bi bili to što jesu da neko nije imao hrabrosti da ih pusti, bez obzira na rezultat. Možda se tu i gubi nova generacija mladih igrača koji će postati prepoznatljiva lica Evrope.
„Organizovali smo okupljanje za Božić kod mene. Došao je Nikola, kao i Šengelija sa porodicom. Pričali smo baš na tu temu, jer je i Toko sa 16 godina došao u Valensiju, dobio priliku sa 18-19 u ACB. Mi smo te šanse koristili. Ali, sad je mlad igrač 24 godine, a ja se vraćao iz NBA u Fenerbahče kad mi je bilo 24.“
Nikola Kusturica trenira sa Barselonom, sa prvim timom. Dobio je priliku i da postane najmlađi igrač koji je debitovao u katalonskom dresu.
„Mnogo je mlad. Kad se setim sebe sa 16, izgledao sam kao što on sad izgleda – k’o Bambi. Trčiš, a noge vučeš iza sebe. Super se snalazi i ima jaku želju da dođe na svaki trening. Baš mi je rekao na ručku, uvek daje 100% iako je mrtav umoran, jer zna da mora. Ne viđa se to često. On poseduje neki naš stari mentalitet. Kad si klinac ideš preko svega. Nemam jednu lošu reč za njega da kažem. Stvarno mi je drag.“
Cela dvorana ti stoji iznad glave, pa još Dule, Danilović
Dok priča, Jan zagleda fotografiju koja je i dalje na laptopu, u pretrazi u bazi iz kojih se izvlače ilustracije za ove tekstove. Pada na pamet pitanje – da li je mogla da bude drugačija odluka sudije Lamonike osim da nije bila silazna putanja? Da li je smela, s obzirom na ambijent u kojem su se našli svi akteri.
„Davno je bilo, tako da sad neće niko da me kazni“, nasmejao se Veseli. „Nema šanse da u Pioniru sviraš bilo šta drugo nego što su oni dosudili! Cela dvorana ti stoji iznad glave, pa još Dule (Vujošević), čini mi se i Danilović… Nema tu promene.“
U tom istom Pioniru slušao je, godinu dana kasnije, kako se ori „Jane, ostani“…
„Pa je onda bilo i Jane, vrati se“, seća se.
Pa… Zašto se Jan nije vratio?
„Nije bilo nikakve priče o tome da se vratim. Ljudi govore, komentarišu da mene baš briga da dođem… Naravno, kad bi došlo do kontakta, razmislio bih koje su najbolje opcije. Ali, nikad nije došlo do toga. Uvek sam pričao da bih voleo da se vratim, ali ko zna šta je problem… Ili možda nije problem. U svakom slučaju, nikad nije bilo nikakvih kontakta.“
Možda su ljudi dodatno povezivali Veselog zbog Željka Obradovića i odnosa dvojice ljudi koji su osvojili Evroligu 2017. godine sa Fenerbahčeom.
„Možda“.
A taj odnos je toliko dobar da je cela situacija koja se trenutno dešava oko Partizana pogodila Čeha.
„Teško mi je bilo. Pretio je on i nama u Feneru da će da ode, ali to je bila taktička pretnja. I sada sam se iskreno nadao da je to u pitanju, da će tako da se završi… Ne znam sve o tome, šta je problem bio, ali verujem da mu je sve to bilo previše. Čudan mi je osećaj. Ali, mora da se zna da sezona nije stala. Život nije stao. Ostali su igrači. Možda se neki ljudi ne slažu oko toga, ali mora da se igra do kraja. To me sve baš pogodilo. Ne mogu da verujem da se sve preokrenulo tek tako.“
Ne znaju novinari, ne zna ni Veseli, šta se sve dešavalo u svlačionici i na dnevnom nivou u Partizanu. Ali, Jan dobro zna kakav je odnos Željka Obradovića sa njegovim igračima. A to je tema…
„On ima vrlo otvoren odnos. Sa svima nama je bio takav – i kritike i pohvale. I slavlja i trčanja na treningu. Sve zna šta želi i ono što kaže igraču u 98% slučajeva ispadne tačno. On vidi sve bolje i brže od tebe. Za mene lično, bilo je sve super. Malo ti treba da se navikneš na to kako on funkcioniše, a onda je posle sve lako. Ne smeš kritike i vikanje da shvataš lično. Evo, na ovoj slici, svi znamo ko je bio trener. Isto je i Dule (Vujošević) radio. Ja sam verovatno imao sreću da sam u Partizanu, pa i pre toga u Slovanu, naučio da ta vređanja nisu lična. Tako funkcioniše na Balkanu.“
Zašto onda u Partizanu nije sve funkcionisalo?
„Meni je bilo čudno od starta kako je sklopljen taj tim. Nisam nikad verovao da su svi ti igrači za njega dobri, za način kako on funkcioniše. Mi smo znali kako, Datome, Meli, Gudurić, Bogdanović…“
Sve je otišlo dođavola, neki igrači nisu bili dobri za Željka
Sad je umesto Obradovića došao Đoan Penjaroja, čovek sa kojim je Veseli do pre mesec dana sarađivao u Barseloni. Kakva je to promena. Kakvi su oni svetovi?
„Dobro, ne mogu oni baš da se porede. Teško mi je da pričam, jer ja sam košarku naučio od Željka. Šest godina nije malo i sve mi je i dalje u glavi. Sa Panterom se stalno šalim, jer kad KP ne zna neku akciju, ja mu samo kažem da je to ono Željkovo i on se odmah seti. Penjaroja je više napadački trener. Ima dosta znanja, ima i autoritet, mada se to tek stvara, ne možeš odmah da počneš da vičeš. Nisam imao nikakav problem sa Đoanom, dosta smo pričali jedan na jedan, pitao me šta mislim, kako neka akcija da se odigra, ili nešto oko tima. Svaka njemu čast što je uopšte došao u ovoj situaciji! Želim mu sve najbolje – samo ne u petak protiv nas. Biće to bolje.“
Eto, neko i to da kaže. Znači, Veseli veruje.
„Pa to je jedino što može – jer dalje od ovoga ne mogu da padnu. Mislim, sad je tabela takva, poslednji su, ali mogu da se podignu. Nemaju šta da izgube, sad je sve otišlo dođavola… Sezona je duga, za njih kao i za nas. Sad su stalno utakmice, tako da bi moglo, ali… Teško mogu da se vrate i uđu u plej-in, tako da bi fokus trebalo da bude na ABA i KLS.“
Za razliku od Partizana, Barselona sada igra toliko dobro da deluje kao da je tim za titulu. Da li je?
„Ne bih o tome, jer sezona je duga. Svašta može da se desi, povrede su svakodnevne. Da, igramo sad mnogo bolje, organizovanije… Priprema Ćavija za utakmicu su stvarno čudo! Mogu da kažem da je to Željkov nivo spremanja i razgovora, objašnjavanja svih detalja. To su detalji koje stvarno u životu nisam čuo! Uopšte pričati o nečemu što može dva puta da se desi na nekoj utakmici… Ali, kad on kaže, nekako ti ostane u glavi. Stvarno su njegova priprema i posvećenost neverovatni. Posle Željka i godinu dana sa Šarasom, ovo je nivo znanja gde možda dolazimo i do ludila. Za nekoga je to previše, za njih normalno.“
Čini se da se i Kevin Panter sa njim oslobodio.
„Ma njemu to treba! Pričao sam sa Željkom kod Điđija Datomea na svadbi, pre nego što je Barselona potpisala Pantera. Rekao sam mu da je on super, a on mi kaže: ’Super je, ali neke stvari nemojte da radite. Nemoj da mu daješ loptu stalno, jer KP kad prevodi, problem je.’ I stvarno nisam to radio. Sad se pronašao i sve je super. Prošle godine je bilo povreda tako da je opet više lopta bila u njegovim rukama. Ovako je idealno, uručiš mu je kad treba da reši. U tim situacijama je odličan, neverovatan talenat i radnik! Trudio sam se da onim što mi je Željko rekao pomognem Kevinu, da ja uzmem loptu, dodam nekom drugom i tako dovedem njega do situacije da igra onako kako je najbolji. Sad to radi Ćavi.“
Podsvesno Veseli i Panter konstantno pominju Obradovića…
„Baš dosta! Više ja nego on, jer ja volim taj humor, da ga zezam. Ali, boga mi se često pominje, jer to su neke rutine koje ti je Željko ubacio u mali mozak, koje su tebi sad automatske. Dosta je vremena sad prošlo od kad je KP otišao iz Partizana i još duže od kad ja ne igram za Željka, ali to su i dalje akcije koje on koristi.“
Kad bih se vratio u Partizan, odmah bih zatražio pasoš
Dakle, okupljanje za Božić u domu Veselih. U veselom domu. Na najradosniji praznik.
„Super je bilo. Žena spremala punjene paprike, pasulj, tu je bila česnica…“
Veseli zuči kao da uživa.
„Stvarno imam ovde mir. Niko me ne smara za intervjue“, nasmejao se šeretski Veseli. „Stvarno, ovde nema toliko pritiska kao u Istanbulu, ili Beogradu. Naravno, Barsa si i moraš da dobiješ sve utakmice, ali ne osećaš na ulici“.
U Beogradu se oženio i ima stan, živi u Barseloni, rođen je u Ostravi… Koji je, zapravo, grad Jana Veselog?
„Dobro pitanje… Meni je Istanbul mnogo, mnogo drag, stvarno volim taj grad. Lepe stvari su mi se dešavale u životu dok sam bio tamo. Beograd volim, naravno, svakog leta ostanemo u avgustu mesec dana, ali nije to kao nekada. Ne izlazim više, imaš društvo gde si uvek u jednom kafiću, jednom restoranu… Tamo uvek i treniram, nemam vremena da živim onaj život kao nekada u Beogradu. Treniraš, spavaš i za vikend neka kafana. Ipak, posle osam godina Istanbul mi je postao bliži.“
Ostala su i prijateljstva iz grada na Bosforu. Ostala titula prvaka Evrolige…
„Čujem se s vremena na vreme s Bogdanom, ipak je vremenska razlika, tu su sada deca… Sa Gudurom (Gudurićem), Perom (Antićem) ponekad. Sa Bobijem (Diksonom) i Ahmetom (Duverioluom) imam neku grupu na Instagramu pa šaljemo gluposti i tako se setimo jedni drugih. Dobro, Kostasu (Slukasu) sam kum, krstio sam mu dete tokom leta.“
Veseli ne samo da je Beograđanin, već je i pravoslavac?
„Krstio sam se pre toga u Beogradu. Sve sam uradio, samo mi još pasoš fali da postanem Srbin. Mogao bih i to, ali nikad nisam to pojurio. Verovatno kad bih se vratio u Partizan, prvo što bih uradio je da uzmem pasoš.“
Onda da pričamo i o ugovoru? Veseli se nasmejao na ovu konstataciju:
„Do kraja ove sezone sam vezan za Barselonu.“
Planovi?
„Ne! Videćemo kad dođe vreme.“
Ali, fizički je Jan u najboljoj formi, verovatno, u poslednjih nekoliko godina.
„Dobro se osećam, prošle godine sam imao muke sa kolenom, pa sam malo promenio program tokom leta. Stvarno sam se posvetio kolenu, čak i odmore, bukvalno sam pikirao gradove gde ću da da budem na moru a da opet i radim. Zato sam tri nedelje proveo u Atini, posle još četiri u Beogradu… Imao sam plan da budem zdrav ove sezone što je za sada OK. Isplatilo se. I nadam se da će trajati.“
Od onog dečaka sa fotografije, do čoveka koji je sedeo za stolom i davao intervju za Meridian sport, mnogo toga se promenilo. I nastavlja da se menja… Ali, slike ostaju…
Bonus video:
kasija
On je vec odavno proslost za Partizan…