Peta utakmica finala, 1997. godine. Legendarni obračuni Čikaga i Jute. Majkl Džordan je u Solt Lejk Sitiju osetio simptome gripa-groznice u momentu kada je rezultat u seriji bio 2-2, a Meloun, Stokton i Hornasek bili spremni da uzdrmaju tron Bulsa.
Meridian sport te časti – registruj se i osvoji 5.000 dinara za sport i 500 besplatnih spinova!
Džordan je izašao na teren, ali se stalno oslanjao o svoja kolena, stavljao glavu u peškir… Delovao je izgubljeno u prvoj četvrtini, a bez najvećeg svih vremena, ni Bikovi nisu imali mnogo šansi da se suprotstave Jutinoj mašini. Međutim, u drugoj četvrtini Em Džej je ubacio 17, do kraja meča 38 poena (!?) od čega je poslednji šut rešio pitanje pobednika.
Skoti Pipen pomogao mu je da odšeta sa terena. Kao pobednik. Čikago je ubrzo osvojio i petu titulu.
Nepunih 28 godina kasnije, Džamal Marej se probudio osećajući se loše. Trebalo je da se probudi nikad spremniji, jer je pred njim te večeri bila najvažnija utakmica sezone u kojoj će ili pobediti i izboriti sedmi meč u seriji sa Oklahomom Siti, ili će prerano završiti trku za trofejem.
Marej je pozvao lekarsku službu, oni ga poslali na preglede… Nekoliko časova pre utakmice, pojavila se zvanična informacija da je Marej, drugi najbolji igrač Nagetsa, pod znakom pitanja za duel. U njegovoj glavi, međutim, nije bilo nikakvog znaka pitanja.
„Ne. Apsolutno ne. Probudio sam se osetivši nešto. Otišao sam u kliniku, testirali su me na nekoliko različitih bolesti i rezultati su bili negativni. Ali, u mojoj glavi sve vreme sam igrao“, rekao je Marej nakon što se pojavio na terenu i odigrao izvanredno, ubacivši 25 poena, uz osam skokova, sedam asistencija i čak 42 minuta na parketu – najviše od svih na utakmici!
„Kada počne utakmica, saigrači te trebaju. Adrenalin krene, stegneš zube i prođeš kroz sve“, dodao je Marej.
Denver je imao mnogo situacija kao što je bila ova. Zapravo, Nagetsi su rasli u plej-of serijama u kojima su gubili i vraćali se. Upitan koliko voli da igra te utakmice u kojima je leđima priteran uza zid, Marej se nasmejao:
„Radije bih da vodim. Imali smo popriličan broj ovakvih mečeva. Tu se javlja hemija, karakter… Ali, moramo da uradimo mnogo bolji posao kako bismo prvi udarili.“
Da nije bilo Džamala Mareja u svom pravom izdanju, teško bi Nagetsi slavili. Ali, još je veće pitanje šta bi bilo da Džulijan Stroter nije odigrao najbolju plej-of utakmicu u karijeri.
„Super sam srećan zbog njega. Svi znamo šta on može. Pogledajte kako on utiče na igru, veoma brzo u momentima najvećeg pritiska. Ta emocija nas je podigla. Čak i kada su se vratili, njegova energija nam je dala ton.“
Bonus video:
srboljub.birmancevic
Kad utakmica počne adrenalin otera prehladu!
boskovicmare982
Vala kako je odigrao (ako ne grešim treći igrač utakmice) ne bi se reklo da mu je išta loše bilo već da je u pitanju bio strategijski i takticki potezi “zbuniti protivnika”
Petar Markovic
Očas posla rešili problem sa par vitaminskih koktela