Sin legende izlazi na crtu Orlovima: Tata bio noćna mora za Srbe, ispisao istoriju protiv Partizana… Želim Bogdana i Ronalda u reprezentaciji

Reke novinara iz raznih krajeva Evrope su našle svoje ušće u Zapadnoj Dvini. Svi s istim ciljem, ili barem većina – što više dobrih priča, intervjua, ekskluzivnih vesti… Put do ostvarenja ambicija je zahtevan, a često ključevi sreće stoje u rukama PR službe. Ukoliko ste izgradili most poverenja, ostaćete sa druge strane reke i glas sportista ćete slušati iz konkurentnih medija.

Žalićemo se na ljude zadužene za odnose sa javnošću, kukaćemo kako ništa ne daju, PR-ovi će u najvećem broju slučajeva biti jedini krivci… Nekada i s pravom, ali češće ne… A, kada dobijete pažnju i odnos kao da ste ozbiljan novinar, onda ćete čitati uvod o PR-u portugalske košarkaške reprezentacije, a ne o Rafaelu Lišboi – zapravo glavnom akteru i čoveku koji će danas izaći na crtu Srbiji u drugom kolu grupne faze (20.15). Nije samo da zeleno svetlo za razgovor sa košarkašem španskog Ourensea, PR Portugalije je asistirao u stilu Jokića – prvo sa idejom ko je zanimljiv za priču, a onda samo što nije napisao nekoliko pitanja…

Meridian sport ti donosi BONUS DOBRODOŠLICE – do 6.500 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

Rafael Lišboa je sin najvećeg portugalskog košarkaša u istoriji i momak koji i više nego dobro poznaje srpsku košarku. Mladi plejmejker je već postigao mnogo, zajedno sa svojim saborcima je obezbedio reprezentaciji povratak na Evropsko prvenstvo posle 14 godina, a odmah i pobedu nad Češkom. Prva stranica je ispisana, a na drugoj stoji podnaslov – meč sa Srbijom.

“Naravno da očekujemo tešku utakmicu. Više puta sam istakao, Srbija je najbolji tim na turniru. Tako da, ne znam, biće zaista zahtevno za nas, ali mi smo ovde da igramo i da se borimo za sve ljude koji su došli i koji nas prate. Od prvog do poslednjeg minuta daćemo svoj maksimum i ne želimo da izgubimo pre nego što odigramo meč, kao što i ne pobeđujemo pre nego što izađemo na parket, tako da ćemo igrati sa samopouzdanjem, sa našim oružjem, pa ćemo na kraju videti šta nam utakmica donosi”, rekao je Lišboa, sin legendarnog Karlosa – kome je povučen dres sa brojem sedam u Benfici.

Umalo protiv svoje Srbije na Evrobasketu: U glavi mi je slika kako čuvam Jokića – možda nije fudbal, ali Porto – Benfika mora da se dobije

Ostavio je senior neizbrisiv trag u Portugaliji – igrao Evroligu sa lisabonskim velikanom, bio prvak zemlje čak 14 puta…

“Moj otac je za mene više od uzora kao košarkaš – on je moj otac, ogroman autoritet i osoba koju mnogo volim. Bio je zaista, zaista veliki igrač u Evropi i u našoj zemlji. Bio je prava noćna mora za srpske timove kad je igrao u Evropi. Tako da mi on stalno daje podršku, deli detalje kako da napredujem, prenosi svoje znanje o igri i to mi uvek mnogo pomaže jer je bio iskusan i jako dobar igrač. Ja sam presrećan što mi prenosi svoje znanje, ali na kraju mi ipak pušta da pravim svoju karijeru. Bio mi je čak i trener na početku moje profesionalne karijere, u Portugalu. Zna kako da podeli znanje kao profesionalni košarkaš, ali zna i kako da bude otac i da pravi balans. Mislim da ne može da postoji ništa bolje nego imati takvog oca i uzora u košarci”.

Rafael nije gledao, jer se nije ni rodio, ali kao da je bio na utakmici – sa takvom strasti je pričao o partiji svog oca protiv Partizana, koja je bila istorijska.

“Mislim da više nije aktuelno, ali jedno vreme je držao rekord po broju pogođenih trojki u Evroligi – ubacio je 10 od 15 trojki protiv Partizana i postigao 45 poena u Lisabonu. Mislim da su tada i prošli u sledeću rundu. Ne sećam se baš rezultata. To mu je bila možda i najznačajnija utakmica u međunarodnoj karijeri. Igrao je u Portugalu, ’90-ih, kad su igrali Evroligu. To je bila sjajna generacija, a on je bio odličan strelac. Kao što rekoh, protiv Partizana je dao 45 poena i pogodio 10 trojki, i pobedili su ih u njihovoj dvorani”.

Ne krije da bi želeo da jednog dana oseti moć srpskih navijača, da zaduži dres nekog od večitih…

“Naravno da bih voleo. To je vrhunski nivo u Evropi, a atmosfera u Beogradu je prema mom mišljenju najbolja na svetu. To je san igrati tamo jednog dana, ali videćemo – nikad se ne zna. Ja trenutno radim ono što mogu najbolje za nacionalni tim i fokusiram se na sadašnjost”.

Pošto je razgovor otišao u maštanja i zamišljanje, naletelo je pitanje iz kategorije – šta bi bilo kad bi bilo. Da može, koga bi doveo u Portugaliju da večeras igra protiv Srbije, a da nije u pitanju Nikola Jokić – jer bi onda Nabijas Keta, najbolji igrač tima, morao na klupu.

“Srbija ima roster pun neverovatno talentovanih igrača, ali ja bih izabrao Bogdanovića”.

Kad već može Bogdan u Portugal, onda bi mogao i neki fudbaler u košarkašku reprezentaciju.

“Naravno, Ronalda. On ima visinu, građu, neverovatno skače, ogroman je radnik. Siguran sam da bi bio odličan u bilo kom sportu. A iskreno, doveo bih ga i samo da ga upoznam jer ga nikada nisam sreo”, zaključio je Lišboa za Meridian sport.

Bonus video: