Portugalija je pobedila Španiju. Portugalija je u grupi sa Srbijom na Evropskom prvenstvu. Portugalija nije mačiji kašalj. Kakva je zapravo košarkaška reprezentacija Portugalije? Misli su levitrale i smenjivale se kao na traci, a mozak tražio čoveka koji bi mogao da objasni i dočara protivnika Orlova na predstojećem velikom takmičenju.
Knjiga je spala na jedno slovo, a imenik je pokazivao dobro prezime, ali pogrešno ime. Ipak, ako neko ima broj Saše, onda je to sigurno Dejan – njegov rođeni brat. Stariji iz porodice Borovnjak je asistirao, a mlađi poentirao i doneo živopisnu priču o Portugaliji, svom košarkaškom putu, iskustvu u Brazilu i potencijalnoj mogućnosti da zaigra protiv rodne zemlje na smotri najboljih selekcija Starog kontinenta.
Meridian sport ti donosi BONUS DOBRODOŠLICE – do 6.500 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Ko god bi letimično bacio pogled na biografiju Saše Borovnjaka, prva reakcija bi uglavnom bila – ovaj čovek zna da živi. Kao da je preduslov da potpiše ugovor za neki klub bio da ambijent bude rajski, destinacija egzotična. Kanarska ostva, Porto, Alikante, Antibes na Azurnoj obali, Sao Paolo… Priznao je novopečeni igrač Temišvara da nije birao klubove po lokaciji na mapi, već da je život namestio da košarkašku karijeru gradi na destinacijama koje imaju hednoističke uslove za život.
Za razgovor o rivalu Srbije gotovo da ne postoji bolji sagovornik, jer je Borovnjak junior branio boje reprezentacije Portugalije više od dve godine, a trenutno se nalazi na širem spisku za Evropsko prvenstvo. Nije sa timom, jer nema obavezu da bude, pošto trenutno nije u prvom planu, ali u slučaju povrede Travantea Vilijamsa – mogao bi da dobije poziv da bude deo ekipe u Rigi.
“Kao što svi znaju, Portugalija je zemlja fudbala. Košarka je uvek bila u drugom planu, ali je poslednjih godina mnogo napredovala. Kao logičan sled događaja, stigli su i pozitivni rezultati državnog tima. Košarka još uvek nije ni blizu fudbala i rukometa, međutim, vidi se napredak, a ciljevi su sve veći. Počelo je da se ulaže više novca u košarku kako bi postala konkurentnija”, počeo je Borovnjak priču za Meridian sport.
Portugalska košarka raste iz godine u godinu.
„U odnosu na pre deset godina razlika je ogromna. Pojavljuje se više novca, ali i dalje je to daleko ispod našeg nivoa košarke. Kod nas su cifre već mnogo veće. Partizan i Zvezda su sve kod nas i ne može da se poredi sa njima. Ali, kada se pogleda gde je portugalska košarka danas u odnosu na pre deset godina – to je nebo i zemlja”.
Pobeda nad Špancima – vest koja je obišla košarkašku Evropu.
„Naravno da sam video. To je bilo veliko iznenađenje i za mene, ali sve je to kruna rada. Jeste prijateljska utakmica, ali se baš tu vidi taj napredak o kojem sam govorio. Portugal ima dosta šansi na Evropskom prvenstvu, jer će po prvi put nastupiti Nemijas Keta iz NBA lige. On je prvi Portugalac u NBA ligi i igraće po prvi put za reprezentaciju. To je veliki plus za Portugal – on je igrač koji može da pokrije ceo reket. Imaju i Vilijamsa, koji igra na bekovskoj poziciji. Sa još nekoliko talentovanih Portugalaca imaju šanse da iznenade na Evropskom prvenstvu.“
Stil koji neguju se bazira na želji i posvećenosti. Talenat nije najjači adut, ali borba je deo prirode Portugalaca.
„Igrao sam tamo pet godina i za reprezentaciju do pre dve godine. Oni nikada nisu bili talentovani kao srpski košarkaši – uvek su morali da rade više od drugih! Njihov stil košarke fokusiran je na odbranu i borbenost, a posle toga ide napad. Isti je slučaj i u klupskoj košarci Portugala kao i u reprezentaciji.“
Nemijas Keta iz Bostona je najjači štih Portugalaca na predstojećem Evropskom prvenstvu.
„Mogu da naprave problem kroz čvrstu odbranu, da isforsiraju nerezonske i preuranjene šuteve, što bi dovelo do kontri i polukontri, gde bi Portugal mogao da stekne prednost. Imaju kvalitetnog centra – mladog, agresivnog, sa NBA iskustvom, ali on nema iskustvo kao naši centri. Keta je ključan igrač, koji može da napravi razliku, kao i Vilijams, koji je naturalizovan.“
Pozicija Borovnjaka je nesvakidašnja, zato je prognoza bila u skladu za činjenicom da je Srbin, a opet i reprezentativac Portugalije.
„Bio sam blizu da budem deo sastava, zato je moja pozicija malo drugačija. Upravo zbog toga bih rekao da su šanse 70:30, što mislim da je fer da kažem kao neko ko je do skoro bio saigrač sa tim momcima.“
Jeste deo šireg spiska, ali realno nije deo tima. Objasnio je Borovnjak zašto.
„Igrao sam za reprezentaciju Portugala do pre dve godine. Tada su dodelili pasoš Vilijamsu, američkom beku koji je igrao u Portugalu, jer im je bio potreban igrač na toj poziciji. Osetili su da im je bilo potrebno pojačanje na bekovskoj poziciji, a tada je Keta upravo bio draftovan, pošto je završio koledž. Videli su ga kao projekat reprezentacije, a on igra na mojoj poziciji centra. Igrao sam dve i po godine za Portugal, imao sam svoju rolu i svoje vreme, a onda je došlo vreme za drugog.“
Ipak, šanse i dalje postoje da se nađe u Rigi sa reprezentacijom Portugalije.
“I dalje se nalazim na svakom širem spisku reprezentacije i u stalnom kontaktu sam sa selektorom. Iako su popunjeni na visokim pozicijama, ne daj Bože u slučaju povrede naturalizovanog Amerikanca, postojao bi velika šansa da dobijem poziv od selektora kako bi pomogao reprezentaciji na predstojecem Evropskom prvenstvu”.
Bivši igrač Porta nema problem sa činjenicom da trenutno nije u prvom planu.
“U dogovoru sa stručnim štabom portugalske reprezentacije nisam bio u obavezi predhodnih godina da se pojavim na pripremama, iako svaka reprezentacija može da pozove neodredjeni broj naturalizovanih igrača ali imaju pravo samo jednog da koriste na zvaničnim utakmicama. Odlukom Kete da nastupa za nacionalni tim, stručni štab je odlucio da je reprezentaciji potrebniji naturalizovani igrač na poziciji beka”.
Ukoliko se desi nešto nepredviđeno, Borovnjak bi mogao u tom slučaju da se nađe na Evropskom prvenstvu. Onda bi morao da igra protiv svoje Srbije!
“Naravno da sam razmišljao o to scenariju i potencijalnom duelu protiv Srbije. Sa drugarima sam komentarisao kako bi u tom slučaju sigurno ja čuvao Jokica. Bilo bi mi sigurno čudno da igram protiv Srbije i da čuvam Jokića, ali naravno da bih dao sve od sebe kao i uvek da moj tim pobedi. Bila bi mi čast da čuvam i igram protiv igrača kao što je Jokić”.
Sledeća tema se nametnula sama – najbolji košarkaš na planeti.
„Nikola je jedan u milion! Takav igrač se ne rađa često i sa razlogom je najbolji na svetu. Volim da ga gledam, da skidam njegove poteze i da ih pokušavam na treninzima, jer njegov pregled igre, košarkaški IQ i osećaj – to nema niko. Mislim da je veoma teško čuvati Nikolu. Kada bih igrao protiv njega, moralo bi da bude udvajanje, jer je teško da bilo ko može da ga zaustavi jedan na jedan.“
Uveren je Borovnjak da Srbija ide po zlato. Nada se i boji odličja, ali ne želi da stavlja pritisak na izabranike Svetislava Pešića.
“Uvek nam je cilj bio zlatna medalja. Mislim da ova reprezentacija ima talenta, dobru hemiju da to i ostvari. Ekipa se nije mnogo menjala tako da su sigurno timski duh i hemija na još višem nivou nego ranije tako da očekujem medalju”.
Put do reprezentacije Portugalije je bio prirodan za Borovnjaka.
“U tom trenutku se nisam dvoumio, jer je Portugal postao moja druga kuća. Stekao sam mnogo prijatelja tamo, ljudi su po mentalitetu mnogo slični nama tako da sam prihvatio ponudu”.
Kao zemlja fudbala, zanimalo nas je kako izgleda košarkaški derbi između Porta i Benfike.
„Veliko rivalstvo postoji između Porta i Benfike. Kada je fudbal u pitanju, ta utakmica je skoro državni praznik. Što se košarke tiče, nema tog nivoa uzbuđenja na nacionalnom nivou, ali hala je uvek puna kada je derbi, što nije slučaj na drugim utakmicama. Rivalstvo je uvek na visokom nivou. Porto ima mentalitet da se svaka utakmica mora pobediti, bez obzira na budžet i realne mogućnosti. Tako ulaze u svaki derbi – od navijača do uprave, od vrha do dna – svi očekuju trijumf.“
CV kao da govori da je birao klubove po prirodnim lepotama grada. Istina je drugačija.
“Mnogo ljudi mi kaže: Zavidim ti na karijeri i mestima na kojima si igrao. Istina je da nisam nikada forsirao gradove i države gde ću igrati- jednostavno se tako poklopilo. Nekada nisam ni imao druge opcije pa da mogu da biram. Na kraju je došao i Brazil – skroz neočekivano. Rekao sam sebi: što da ne, kad ako ne sad”.
I nije pogrešio Borovnjak. Ispostavilo se da je odlazak u Južnu Ameriku bio pun pogodak, iako priče nisu davale mnogo razloga za optimizam.
„Brazil je specifičan na svoj način. Prihvatio sam ponudu i otišao u klub iz Sao Paula. Bio sam zatečen – sve dok nisam sleteo, nisam verovao da zaista idem tamo. Nisam znao šta me očekuje, niti sam poznavao nekoga ko je tamo igrao. Čuo sam sve i svašta, posebno o kriminalu. Bio sam skeptičan, ali kada sam došao, priča je bila potpuno drugačija. Nije bilo problema sa sigurnošću. Živeo sam u hotelu udaljenom pet minuta od kluba. Sportski kompleks Pinjejors je neverovatan – ogroman klub sa 30–40 sportova, ograđen i obezbeđen, kao mali grad – imao sve – od terena, bazena, kafića, banaka… Imao sam slobodu da šetam, ali sam izbegavao korišćenje telefona na ulici, po savetu lokalaca. Ipak, sve je prošlo bez problema.“
Problema nije bilo, ali pamtiće obezbeđene sportskog kompleksa u pancirima.
“Video sam razne specifične situacije tokom boravka u Brazilu. Prolazio sam pored favela, a u sećanju se mi uvek ostati kako su svi čuvari sportskog kompleksa nosili stalno pancire preko odeće – to mi je bilo neobično. Deo grada u kojem sam živeo je važio za jedan od sigurniji delova tako da se nisam plašio za svoju sigurnost”.
Brat Dejan je svojevremeno zajedno sa Novicom Veličkovićem bio jedan od najvećih talenata Partizana. Napravio je stariji Borovnjak sjajnu karijeru, a istovremeno je bio svetionik Saši.
“Dejan je krenuo da trenira košarku pre mene i kroz celu moju karijeru mi je bio uzor. On je razlog sto sam i ja počeo da treniram košarku. Išao sam na dosta Partizanovih utakmica da ga gledam i nakon nekog vremena sam i ja odlucio da želim da se bavim košarkom. Uvek mi je davao savete, podržavao me i pomagao mi da prevazilazim sve prepreke kroz karijeru. Tokom leta smo stalno zajedno trenirali i spremali se za nove sezone i izazove. Bez njega ne bih bio gde sam sada”.
Put je naneo Sašu na Rumuniju i Temišvar, gde će igrati sledeće sezone. Polako se približava Srbiji – rodnoj zemlji u kojoj zapravo nikada nije igrao seniorsku košarku.
“Posle povratka iz Amerike, želeo sam da budem bliže kući, ali me je put odveo u Zapadnu Evropu i tamo sam se brzo uklopio u novu sredinu. Španija, Portugal i Francuska su fenomenalne zemlje za život sa visokim i kvalitetnim košarkaškim ligama. Nemam žal sto nikada nisam igrao profesionalno u Srbiji. ali naravno da postoji šansa da zaigram u Srbiji do kraja karijere. To nije iskljuceno. Ove godine ću nastupati za ekipu Temišvara iz Rumunije, tako da sam sve bliži Srbiji – zaključio je Saša Borovnjak za Meridian sport
Bonus video:
