Odlazak sa radnog mesta mnogo govori o čoveku koji je na vratima. Ibon Navaro je napustio Malagu u velikom stilu – uz mnogo emocija i dirljivih reči. Konferencija povodom odlaska španskog stručnjaka iz kluba je izazvala mnogo pažnje, a budući strateg Crvene zvezde Meridianbet se oprostio od kluba gde je postao više od trenera. Četiri i po godine i sedam trofeja dovoljno govori šta je uradio za klub iz Malagae.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
„Najveći problem je što ima igrača koji su ovde već tri ili četiri godine, kao i članova stručnog štaba. Neke stvari se ne mogu sakriti. Oni me previše dobro poznaju, a ja nisam naročito dobar glumac. Nije bilo lako jer su primetili koliko sam se istrošio. Posao je i dalje funkcionisao, ja sam davao sve od sebe, ali svestan sam da su to videli”, počeo je Navaro svoje izlaganje.
Neuspeh na Fajnal-foru FIBA Lige šampiona je bio preloman.
„Bilo je mnogo trenutaka koji su delovali kao konačni, ali onaj posle toga dana bio je trenutak kada više nije bilo povratka.“
Odlazi ipak u velikom stilu.
„Mislim da sam vam mnogo puta rekao da treba znati otići dan pre nego što vas oteraju. To se ne bi dogodilo, ali svaka etapa ima početak i kraj. Ferguson je samo jedan. U mojim godinama i sa načinom na koji doživljavam stvari, moj rok trajanja je četiri godine. Bile su to veoma intenzivne godine, sa mnogo problema. Ni više ni manje nego u drugim klubovima, ali kada se isti problemi stalno ponavljaju, trošenje je još veće. To su životni ciklusi. Najteže je zatvoriti ovo poglavlje jer ne želim da odem, ali znam da to moram da uradim. Ono što smo postigli ne zaslužuje da sada izgubi zamah. Treba nastaviti i napredovati. Klub će pronaći osobu koja će to uspeti da uradi, ali znam da to više ne bih bio ja.“
Nasleđe koje je ostavio se ne meri samo trofejima.
„Pokazali smo da postoji drugačiji način rada. Kroz bezgraničnu gostoljubivost, kroz brigu o igračima, kroz uveravanje da moraju da vode računa o sebi, stvaranjem osećaja zajedništva između tima, kluba i stručnog štaba. Da upoznaju grad, njegovu istoriju i da im to bude dodatni motiv. Imali smo sreću da pronađemo grupu igrača koja je prihvatila tu ideju. Vreme je pokazalo da taj put funkcioniše i da donosi uspeh. Kada imate manje potencijala i manji budžet od nekih drugih timova, to postaje dodatna vrednost. Dokaz da je moguće.“
Objasnio je svoj način rada – koji je doneo zlatnu eru za Unikahu, inače dvostrukog šampiona FIBA Lige šampiona.
“Ovaj tim je mnogim igračima poslužio kao odskočna daska. Sećam se razgovora sa Huanmom prvog dana kada smo pričali, rekao mi je da i meni ovo može biti odskočna daska. Nikada nisam razmišljao o tome kuda idemo. Nismo razmišljali o osvajanju trofeja, već o uživanju u svakodnevnom radu, pripremi utakmica, analizama, putovanjima i svemu što čini život jednog tima. Jasno je da su nas uspesi ekipe doveli na važnu pozornicu.”
Iako je izvesno da će karijeru nastaviti u Beogradu, nije želeo da otkriva ime svog sledećeg kluba.
“Sada je vreme oproštaja. Kada se završe sve formalnosti sa klubom, razmotrićemo opcije. Znam da postoji interesovanje velikih klubova. Nadam se da ćete uskoro saznati koji je moj sledeći korak.“
Objasnio je da Španija nije bila opcija, već da je inostranstvo bio prirodan korak.
„Jedino što sam tražio od svojih agenata jeste da radim van Španije. Ne vidim sebe kako ostajem ovde. Naravno, ostaje da se vidi da li me neko želi. Ne razmišljam o tome da prestanem da treniram, ali ni o tome da moram po svaku cenu odmah da nastavim. Prijaće mi da malo predahnem, promenim okruženje i suočim se sa nečim novim. To je ono što mi i telo i glava trenutno traže.“
Poruka Ibonu Navaru iz 2022. godine
„Uživaj u poslednjem aprilu i maju.“
Raskid ugovora je prošao u prijateljskom tonu.
„Kada smo imali završni ručak na kraju sezone, Antonio mi je rekao da uzmem nedelju dana da razbistrim glavu i sagledam stvari iz druge perspektive. Oni nisu želeli ništa da menjaju. U subotu sam se vratio iz Valensije, u nedelju smo razgovarali i odluka je ostala ista. Zatim sam razgovarao sa agentima i neke stvari su rešene.“
Naredno pitanje se odnosilo na prošlu sezonu, da li je tada bilo sumnje da treba da nastavi svoju odiseju u Malagi.
„Prođe vam kroz glavu da ste već tri i po godine na istom mestu. Mnogo sam razgovarao sa pomoćnicima o tome i o uverenjima koja ponekad sama sebe ispune. Znam šta mi se ranije dešavalo u četvrtoj godini. Ljudi vam govore da to nema veze, ali ta misao je tu. Više sam razmišljao o tome da ulazim u četvrtu godinu. Prošli put je nisam započeo dobro ni po energiji ni po načinu vođenja ekipe. Bio sam prilično mrzovoljan. Ne znam da li je to stvarnost ili samoispunjavajuće proročanstvo. Prošlog leta nisam ozbiljno razmišljao o odlasku zbog igrača koji su napuštali tim.“
Unikaha će zauvek ostati deo njegove ličnosti.
„Mnogo toga će mi nedostajati, i privatno i profesionalno. Živeti pet minuta od mesta gde radiš, imati mnogo ljudi koji brinu o tebi, igrače koji su izuzetno normalni ljudi – a u sportu to znači divni ljudi. Navijači, podrška kluba i svih ljudi iza njega, mir i sigurnost. Međutim, to ne sme biti presudno za odluke jednog trenera. Postoje i drugi domovi, jer prevelika udobnost ponekad ide protiv prirode trenerskog posla.“
Na šta će prvo pomisliti sutra?
„Moram da pozovem svog agenta, to će mi biti prva misao. Ima mnogo stvari koje treba završiti. Moj život ovde, zatvaranje jednog poglavlja nije samo spakovati stvari i otići. Tu su prijatelji, komšije, mnogi ljudi iz okruženja kluba, povešću stručni štab na ručak. Treba privesti kraju mnoge stvari, ali ne zauvek. Lični odnosi će ostati zauvek. Igrači su kao mlađa braća. Prošli smo kroz iskustva koja će trajati ceo život. Sada je vreme da se sve to polako zaokruži.“
Ne želi da priča o povratku jednog dana, već želi još boljeg trenera za Unikahu.
„Košarkaški putevi su nepredvidivi. Ono što želim jeste da Unikaha što pre pronađe pravu osobu i da se u septembru više niko ne seća Ibona Navara. To bi bilo najbolje. Volim kada sam u pravu, a tada bih bio. Mora doći neko ko će omogućiti da klub nastavi da napreduje.“
Na konkretno pitanje, da li je činjenica da Unikaha ne igra Evroligu uticala da kaže kraj, odgovorio je:
„Ne. Moja odluka je isključivo posledica iscrpljenosti, umora i brige o mentalnom zdravlju. To nema nikakve veze sa Evroligom.“
Bonus video:
