Dejan Radonjić, učitelj Zvezdinih odlikaša: Često se jave, pitaju za poneki savet... Večiti derbi se ne zove slučajno tako

Nasleđe Dejana Radonjića na Malom Kalemegdanu brojevi ne mogu dovoljno da opišu. Riznicu je ispunio sa 15 pehara, prekinuo vladavinu Partizana i podario klubu najveće uspehe u 21. veku – stekao epitet najtrofejnijeg trenera Crvene zvezde Meridianet. Ali, jedan trofej ima drugačiju dimenziju, verovatno i veće okvire – bio je učitelj momcima koji su postali simbol crveno-belog; izgradio je identinet kluba kakvog danas poznajemo.  Zato ne čudi što neretko zazvoni telefon, a na displeju se pojavi dobro poznato ime. Pitaju za zdravlje, traže savet ili samo osećaju potrebu da pozdrave mentora.

Skoro hiljadu kilometara od kuće, započeo je novi projekat – u prilično drugačjim okolnostima – ali sa istom željom. Kreće od temelja kako bi konstrukcija bila dovoljno čvrsta da odoli svim izazovima. Vizija je jasna – staviti Bahčešehir na košarkašku mapu Starog kontinenta. Već posle nekoliko meseci rada je bio nadomak evropskog trofeja, jedan šut je nedostajao. Zbog prirode Istanbula, grada u kojem timovi slavnije prošlosti uzimaju većinsku pažnju, mnogo je manje prostora da Bahčešehir obasjaju refletori velike pozornice. Ipak, Radonjić i njegov tim su stavili Tursku u pat poziciju, zagospodarili su Evrokupom! U direktnom okršaju sa Gran Kanarijom su zaseli na prvo mesto grupe A. Otuda ne čude maštanja Džejlina Smita da zajedno sa Radonjićem odleti prema Evroligi.

Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!

„Ja bih situaciju gledao malo drugačije. Imamo pred sobom mnogo utakmica u regularnom delu Evrokupa. Naravno, cilj nam je da izborimo što bolju poziciju u plej-ofu, pa ćemo videti. Daćemo sve od sebe da napravimo najbolji mogući rezultat. Evrokup je takmičenje koje je ove sezone izuzetno zahtevno i kvalitetno. Nesmunjivo da ima timova koji su na nivou Evrolige, tako da su pred nama veliki izazovi. Idemo korak po korak. Postoji mnogo opcija šta može da se desi u budućnosti. Na nama je da damo maksimum u Evrokupu, da posle napravimo dobru analizu, pa u odnosu na sve napravimo dalje planove“, rekao je Radonjić na početku razgovora za Meridian sport.

Smit preko balkanske veze krenuo putem novog sna: Obradović me preporučio Bjelici, želim Evroligu sa Radonjićem

Bahčešehir je osnovan 2007. godie, a pre ove sezone je učestvovao samo jednom u Evrokupu i nije imao slavnu dobrodošlicu. Na deset utakmica je dva puta našao pobednički izlaz. Od kraja prošle godine, podgorički strateg čini sve da usadi novi mentalitet u DNK kluba – koji želi da postane faktor na evropskom tlu.

„Ja sam obavio razgovore u decembru prošle godine sa predsednicom i članovima menadžmenta. Tada se pričalo o tome da je želja da ove sezone igramo Evrokup i da se postignu što bolji rezultati. Uspeli smo da dođemo do cilja i mislim da na pravi način reprezentujemo Bahčešehir, a takođe smo dobri i u domaćem prvenstvu. Bili smo fokusirani da napravimo prijatan ambijent za igranje u Evrokupu. Trenutno stojimo dobro…“

Tokom leta nije bilo prostora za odmor, već je morao da zasuče rukave i obavi ozbiljan posao kako bi stvorio ekipu koja posle 12 kola Evrokupa ima deset pobeda.

„U odnosu na prošlu sezonu razlika je ogromna. Naporno smo uradili da sve izgleda kao sada. Došla su nova lica, igramo u drugačijem stepenu takmičenja. Naporno smo radili da oformimo tim koji će biti konkurentan na svim poljima. Mogu da kažem da sam zadovljan sa svime što smo uradili i nadam se da ćemo nastaviti u istom pravcu. Imamo dobar ambijent. Sarađujemo, gradimo, pravimo… Nadam se da nas neće pratiti pehovi sa povredama, što me malo zabrinjava, a sve ostalo u hodu rešavamo. Organizacija kluba je odlična i napravili smo pravi potez što smo prešli u Sinan Erdem dvoranu, gde imamo izuzetne uslove za rad”.

U klub je stigao i Nemanja Bjelica. Nakon što je okačio patike o klin, odlučio je da uplovi u nove vode, pa je prihvatio poziv turskog kluba i postao sportski direktor.

„Nemanja je završio impresivnu karijeru. Sada se nalazi u drugačijoj ulozi i sve funkcioniše veoma dobro. Razgovaramo i stalno razmenjujemo mišljenja. Radili smo naporno tokom leta da bismo napravili praktično nov tim. Kao u svakom poslu, značajno je da postoji kvalitetna i dobra saradnja“.

Nije samo nekadašnji as Golden Stejta došao tokom leta u Istanbul.  Igrači koji su nama privukli najveću pažnju su, logično, oni sa fusnotom večitih. Džejlin Smit, Marko Simonović i Mateuš Ponjitka su postali važne osovine Radonjićevog mehanizma.

„Oni su došli iz poznatog ambijenta, ali ja Smita znam iz nemačkog prvenstva, sa Ponjitokom  sam radio u Panatianikosu, dok Simonovića, naravno, znam iz drugih situacija, tako da postoji višestruka povezanost“.

U razgovoru za Meridian sport, Marko Simonović je opisao saradnju sa Radonjićem. Apostrofirao je nekadašnjeg trenera Zvezde kao glavni faktor što je izabrao Bahčešehir.

„Marku je potrebna stabilnost i strpljenje. On je i dalje mlad košarkaš, ima samo 25 godina i karijera je pred njim. Prošao je period koji je prošao i očekuje ga proces koji zahteva rad i poverenje“.

Radonjićev poziv ubedio Marka Simonovića da pojača Bahčešehir: Bjelica uneo velike promene, nisam bio dovoljno iskusan za Zvezdu

Radonjić je trenutno na koti od 29 trofeja kao profesionalni trener. U Istanbulu se nadaju da bi jubilarni mogao da ima evropski sjaj, a umalo prošle godine nije uspeo u tome.  Nemački Najners Kemnic je bio bolji od Bahčešehira posle neverovatne drame u finalu, pa je FIBA Evropa kup ostao van domašaja turskog kluba.

„Bilo je potpuno novo iskustvo za mene. Bilo je potrebno adaptirati se na drugačiju situaciju nego što sam imao u prethodnom periodu. Mi smo uspeli da dođemo do finala, imali smo šut za trofej koji smo promašili, tako da ostaje žal što nismo pogodili. Imali smo kvalitetnog rivala, koji je nekoliko nedelja pre finala bio prvi na tabeli u Nemačkoj. Pošto se igralo na dve utakmice, u prvoj smo ostali bez bitnog igrača, koji je igrao u narednom, a ispostavilo se da nam je to bio ozbiljan problem. Razlika je bila velika, ali smo dobro reagovali i došli do situacije do pobedimo. Nismo uspeli da trijumfujemo, ali smo dali sve od sebe“

Prvo poluvreme razgovora sa 54-godišnjim strategom se završilo, usledio je predah i priča koja će ostati van stranica našeg sajta. Usledio je nastavak i zapravo polazna tačka kompletne trenerske karijere Dejana Radonjića. Povratak tačno 20 godina unazad – na vreme kada je sve počelo.

„Postojala je jedna ogromna ljubav prema košarci još dok sam bio igrač. Nisam mogao sebe da zamislim da radim nešto što nije vezano za košarku. U kasnijoj fazi moje karijere je krenulo da se priča i pominje bez da sam ja išta razmišljao i radio kako bi mogao da budem trener. Kada sam bio u Vojvodini, odlučio da idem u tom pravcu. Iako sam i dalje igrao, počeo sam da se bavim tom temom. Kasnije sam završio školu u Beogradu, koja je morala da se pohađa kako bi se dobila licenca. Ali sam išao na časove, nisam došao sa stavom da sam bivši igrač i da će neko da mi da licencu. Dobro pamtim polaganje kod profesora Koprivice. Nije bilo lako da izađem iz igračkog moda. Deluje da je isti posao, ali nije ni blizu. Godina nakon završene igračke karijere mi je pomogla da se prebacim. Iskreno, nije bilo jednostavno. Počeo sam polako da razmišljam da bi trebalo da počnem da radim i onda je došao poziv Budućnosti“. Ostalo je istorija!

Plamen koji nosi Radonjića tokom čitave karijere se zove vrlo jednostavno – ljubav.

„Bez ozbiljne posvećnosti i rada teško da mogu da se prave ozbiljni uspesi. Ali da bi se ovaj posao radio u kontinuitetu, potrebna je ljubav prema košarci. Neophodno je da se stalno uči. Istovremeno, biti spreman na situacije koje se dešavaju iz godine u godinu. Bez adaptacije je teško biti spreman. Izuzetnu bitnu ulogu u trenerskom poslu ima i odnos sa ljudima. Ne samo košarkašima, već i sa saradnicima, upravom, navijačima, novinarima…“

Iako dve se decenije nalazi na velikoj sceni i prošao je kroz gotovo sve što nosi trenerski poziv, nikada nije želeo da digne ruke, pa čak i kada su tenzija i spoljna atmosfera bili blizu tačke pucanja.

„Ja sam neko ko dugo radi pod određenim priticima, tako da sam dobro istreniran. Malo drugačije gledam na sve. Sam sebi pravim najveći pritisak i smatram da je sasvim normalno što je prisutan u našem poslu“.

“Zvezda u dobroj situaciji, mogu se očekivati dobre stvari”

Sinonim za pritisak nosi klupa Crvene zvezde Meridianbet. Apsolvirao je pomenutu temu, zato teško da postoji kvalifikovaniji čoveka da priča o izazovima koje nosi posao trenera kluba sa Malog Kalemegdana.

„Ljubav koji navijači imaju prema klubu je toliko velika da nosi težinu, jer se zbog tolike količine strasti povećava i naša odgovornost da ispunimo njihovu želju. U Zvezdi je pritisak veliki upravo zbog očekivanja. Želja svih u klubu je da ispuni želju navijača. Na treneru je da sprovede u delo. Onda moraš da daš sebe preko sto posto da bi se evenutalno desilo“.

Možda on neće reći za sebe, ali fakti govore umesto Radonjića – boljeg u istoriji Zvezde od njega nema. Niko ne može da ostane imun na takvu činjenicu.

„Osećam se zadovoljno i srećno zbog svega što sam uradio u Crvenoj zvezdi. Kada sam prvi dan došao u klub, da li sam očekivao da će epilog biti takav, teško… Prošlo je mnogo vremena, ali sigurno da sam bio apsolutno fokusiran na aktuelni trenutak. Nisam razmišljao koliko će dugo trajati, niti šta će se desi. Iz ove perspektive postoji mnogo ponosa zbog svega urađenog“.

Pitanje je bilo floskula, ali je jednostavno sjajno zvučala ideja da bi Radonjić mogao da izabere najlepši trenutak u crveno-belom.

„Mislim da je prirodno reći da je veoma teško izdvojiti neki momenat koji je bio drugačiji, veći, značajniji od nekih drugih. Ono što je dobro – mnogo je bilo lepih trenutaka, dok je onih drugih bilo značajno manje“.

Osim što je gradio šampione sa kojima je osvojio 15 trofeja, Dejan Radonjić je od golobradih momaka pravio ljude. Iznedrio je plejadu Zvezdinih odlikaša, koji su i danas temelj kluba.

„Rado gledam kako igraju, ne samo oni što su u Zvezdi, nego i oni koji nisu u Zvezdi. Često se jave, pitaju za poneki savet… Radujem se svakom njihovom uspehu“.

Osetila se promena – drugačija boja u glasu, posebna emocija – dok je pričao o svojim bivšim igračima, koji su za njega mnogo više od kvalitetnih košarkaša.

„To je period koji nije kratak. Nemoguće je vezati se za jednu generaciju. Tu je bilo pregršt momaka. Bilo je mnogo igrača koji su bili deo tima i dali doprinos u našim uspesima. Sada iz ove perspektive – mnogo nam je lepo kada se sretnemo i čujemo. Raduje me svaki njihov uspeh, kako na sportskom, tako i na privatnom planu“.

Nedavno je upravo Boban Marjanović pričao kako mu je Radonjić promenio pogled na karijeru. Izbacivanje sa treninga je učinilo da gorostas iz Boljevca postane bolji igrač i čovek.

„Jedna od bitnih komponentni u našem pozivu jeste da treba da preneseš igračima i mnogo više od košarkaškog znanja. Ja sam se trudio da se bavim sa njima u svim segmentima. I sada to radim“.

Iz svega navedenog, kao i zaostavštine koje su ostavili u nasleđe budućim generacijama, deluje neverovatno kada se posle samo loše utakmice nađu na udaru zvezdaša. Osetio je Luka Mitrović nedavno na svojoj koži, ili zapravo nije.

„Ono što mogu da kažem i što vidim, a prirodno ih poznajem vrlo dobro – oni su spremni za to. Sve smo mi to imali i prošli. Radili smo na tome i oni su spremni. Pokazatelj najbolji je da posle loše igre nekog od njih i tih drugih stvari, odmah u nekoj sledećoj vidiš sjajno izdanje i odličnu partiju. Jedan fenomenalan pristup imaju. Obučeni su oni za sve to… Što je jako značajno, pogotovo kada igraš u Zvezdi. To je jedna od bitnijih stvari koja je potrebna da bi se izvukla čitava sezona“.

Upravo će u predstojećem večitom derbiju Zvezdini odlikaši biti glavni štit u borbi sa Partizanom.

„Večiti derbi… Ne zove se tako slučajno! Koliko god da ih igraš, uvek je posebna utakmica. To je uvek drugačija utakmica za oba kluba i značaj derbija je iznad samog rezultata koji se postiže na kraju sezone, tako da izvlači maksimume iz svih. Zaboravlja se ono što se igralo pre, ide se u to kao nešto specijalno. To će tako uvek biti“.

Koliko ih samo ima u svojoj karijeri… Potrajalo bi istraživanje da se dođe do broja istorijskih pobeda koje je skicirao sa Zvezdine klupe.

„Bilo je mnogo toga… Različitih situacija – neke su bile lepe, a bilo je i onih drugačijih. Bilo je utakmica koje su nominalno nosile drugu važnost, ne samo značaj derbija, i kada si trener moraš da razmišljaš i o tome. Plasman, finala, ako dobiješ igraš Evroligu… Veoma je teško izvojiti jednu utakmicu. Nije jednostavno pronaći jednu koja bi se mogla posebno izdvojiti. U svakom slučaju, uvek je bilo značajno da se savlada Partizan, bez obzira na rezultatsku važnost duela“.

Vraćati film na same mečeve bilo bi nefer, jer je previše bilo onih koji su donosili neverovatnu radost navijačima crveno-belih. Promakao bi neki. Ali zato je jedna izjava morala biti predmet razgovora. Sada već davne 2016. godine, posle utakmice sa Baskonijom, a uoči prvog derbija u sezoni –Radonjić je izjavio sledeće: „Što se tiče očekivanja, mi ćemo dobiti taj meč“.

„Vrlo dobro znate da nisam nikada mnogo pričao i nisam iznosio mišljenja iza kojih ne stojim. Dao sam odogovor na pitanje novinara koji je postavio specifično pitanje. U tom trenutku sam smatrao da će tako biti i na sreću je bilo tako“.

Pogled prema Malom Kalemegdanu je uvek prisutan. Trenutno vidi crveno-bele na dobrom kursu, sa željom da na njemu i ostanu.

„Kada god mi vreme dozvoli – prirodno je da pogledam. Ono što mi se čini da je bitno reći jeste činjenica da ima još mnogo da se igra, a Zvezda se nalazi u veoma dobroj poziciji. Mislim da se mogu očekivati dobre stvari ove sezone“, zaključio je Dejan Radonjić priču za Meridian sport.

Bonus video: