Daleko su Italijani od nacije koja je luda za košarkom. Iako imaju značajnu ulogu pod obručima u Evropi, jasno je da na Apeninskom poluostrvu sa mnogo većom pažnjom i strašću prate trčanje za nekom drugom loptom.
Ipak, kada “Gazzetta” istakne da “Italije nikada nije imala takvog igrača” i posveti mu mesto među glavnim terkstovima na naslovnoj strani – jasno je da se radi o košarkašu vrednom pažnje.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Luiđi Suigo, 19-godiššnji Italijan u radovima Mege, privukao je pažnju zbog vesti da će izaći na predstojeći NBA draft o čemu je uz druge teme govorio za Gazetu.
“Želim da radim na driblingu i šutu, ali posebno primećujem da moram da popravim brzinu nogu. Na visokom nivou srećem brže protivnike. I svakako moram da napredujem u fizičkoj snazi, u sposobnosti da bolje podnosim kontakt”, rekao je Suigo.
Upravo zbog nogu je mogao da nikada i ne postane košarkaš.
“Moj otac je visok dva metra: počeo je kasno da igra, sa 17 godina, drži rekord u brzini napravljenih pet faulova! Majka mi je bila 1.80, izgubio sam je kada sam imao 11 godina. Sa sedam godina, zbog problema sa petama, želela je da prestanem da igram iz straha da se ne povredim. Kada je preminula bio je decembar, a u januaru je moj otac odlučio da me ponovo upiše na košarku i da me oraspoloži – nisam mogao da verujem da ponovo počinjem, to mi je pomoglo da ne mislim na ono što se desilo.”
Za bisera Mege važi da je elokventan i duhovit, a nema problem da se našali na račun svoje visine.
“Najbolja šala je bila kada me je jedan momak zaustavio i pitao: ‘Šta jedeš za doručak da budeš tako visok, hleb i lenjire?’”
Kada je reč o idolima, Italijan je jasan.
“Prvi mi je bio Džejms Harden – ludovao sam gledajući njegov step-bek. Na igralištu sam ga imitirao i tako naučio taj pokret. Sa 14 godina sam želeo da budem kao Janis, ali sa boljim šutom. Onda se pojavio Vembanjama! Gledam Jokića zbog igre u niskom postu, a od ostalih Vembija i Porzingisa, koji mi je najbliži po karakteristikama. Trudim se da kroz njih učim i unapređujem svoju igru.”
Kada se govori o budućnosti košarkaša visokog 2,11 metara neizbežna su poređenja sa Jokićem koji je u NBA svet zakoračio iz Mege. Upravo zboh istorije koju ima srpski klub kada su u pitanju mladi košarkaši, nekadašnji đak Etorea Mesine je izabrao Beograd.
“I zbog toga sam izabrao Megu. Ne samo zbog Jokića, više od deset igrača je otišlo u NBA: Bitadze, Jović, Zubac… Druge opcije su bile u Seriji A ili u inostranstvu, ali sam želeo drugačije iskustvo: više prostora i kvalitetnu ligu. I želeo sam da izađem iz zone komfora – odlazak u drugu zemlju i jezik koji ne govorim pomaže mi da rastem kao osoba. A i zbog drafta, bilo mi je važno da imam ulogu startera i više prostora za greške.”
Rodna zemlja nije bila opcija, uprkos ponudama klubova.
“Nešto se sada menja, vidim da ekipe kao Trento daju šansu mladima. U budućnosti će ih biti više. Ako igraš dva minuta po meču, ne možeš da se navikneš na seniorsku igru. Osetio sam to u Megi – prve utakmice su bile prilagođavanje.”
Razvoj mladog košarkaša primetio je selektor Luka Banki koji ga je pozvao u nacionalni tima.
“Cilj mi je da završim sezonu što bolje i da pokušam da dođem na draft u dobroj poziciji. Dugoročno… ako uspem, da napravim NBA karijeru”, rekao je Suigo.
Bonus video:
