Kako se Karlik Džons motivisao tokom oporavka od povrede: Mislio sam da su me zaboravili... Obradoviću ću uvek biti zahvalan

Pokazalo se na primeru Karlika Džonsa koliko jedan igrač može da promeni sudbinu tima u vrlo kratkom roku. Doduše, ne može to bilo ko, već samo najbolji – a svi će se složiti da je plejmejker reprezentacije Južnog Sudana još jednom dokazao da pripada evropskom košarkaškom kremu.

Na terenu je lider, igra u svom ritmu i zadaje muke protivnicima na razne načine – pogotovu kad se rezultat lomi. Van terena? Opušten, pričljiv, uvek zanimljiv.

Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

Tako je i u razgovoru za X and 0’s podkast govorio o brojnim interensantnim temama. Prisetio se i prvog kontakta sa srpskim narodom, tek što je došao u Partizan.

“Sećam se, sedim u kolima na semaforu. Čujem sirenu, vidim crveno, ponovo čujem sirenu i vidim tipa na biciklu. Spuštam prozor i on mi kaže: ‘Ti si Karlik Džons. Dobrodošao, volimo te, podržavaćemo te.’ Nisam još ni utakmicu odigrao, bio je tipa drugi dan otkako sam došao… Shvatio sam da ljudi baš poznaju košarku. A onda kad sam izašao iz tunela u Areni… Naježio sam se. To je prevazišlo sva očekivanja koja sam imao. Nikad u glasnijoj dvorani nisam bio“, rekao je Karlik Džons.

Priznao je da ga je trener Željko Obradović ubedio da dođe, ali i da mu je bilo teško kad je otišao.

“Bili smo bliski, dao mi je ogromno poverenje, mogli smo da pričamo o bilo čemu. Šta god da vidim na terenu, mogao bih da mu kažem i on bi me saslušao i dao mi svoje mišljenje. Vodili samo razgovore o svemu i svačemu, bilo je neverovatno. Imam ogromno poštovanje za njega i mnogo sam mu zahvalan“, dodao je Karlik, pa nastavio o odlasku:

“Svi smo bili zatečeni… Nisam znao kako da reagujem, jer nisam mogao da verujem. Nisam razumeo zašto, malo šta sam generalno znao, ali bilo je teško. Pričao sam na kraju sa njim, objasnio mi je neke stvari i dobri smo. Nemam šta loše da kažem o njemu, samo ljubav i poštovanje za Željka. Mnogo toga me je naučio, pomogao mi da napredujem kao igrač u Evropi. I dalje primećujem stvari koje nas je on naučio. Uvek ću mu biti zahvalan“.

Nikad mu nisu smetale Obradovićeve metode. Pa ni kad podigne ton.

“Moraš da imaš otvoren um. Meni je bilo lako jer sam navikao na takav način treniranja. Vikali su na mene, pretili mi, doduše ne kažem da je trener to radio… Ali imao sam trenere koji ti se zakače jer ne igraš dovoljno dobro. Sećam se na AAU, vodili smo 20 razlike i trener je bio besan jer ne vodimo sa više… Imao sam takva iskustva i to da trener viče, da je frustriran, da psuje – to mi nije ništa novo. Ipak, može da bude drugačije za igrače iz NBA recimo, jer tamo treneri nisu tako čvrsti kao u Evropi. Uglavnom vas samo izmene i to je to. Možda malo popričaju sa toobm. Ovde, Željko ume da te pritisne i moraš da budem mentalno jak. Da razume da to dolazi zbog strasti i želje za pobedom – posebno ako ponavljaš greške. Jedno, dva puta, u redu je, ali posle četiri, pet – moraš da se probudiš. Moraš da shvatiš da nije uvek u tonu u kom ti se trener obraća, već u poruci. Ako ti ne priča nešto, tad treba da se zabrineš“.

Osvrnuo se i na period koji je ove sezone proveo van terena zbog povrede… Četiri meseca ga nije bilo. Mnogi kažu da je upravo to razlog zbog kojeg su crno-beli prolazili kroz neverovatne turbulencije.

“Svaki dan sam bio u teretani, imao sam možda jedan ili dva dana slobodno nedeljno, ali svakog dana sam dizao tegove. Šutirao sam sa čizmom, sedeći na stolici, stojeći… Radio sam sve što su mi dozvoljavali, dok mi ne kažu da prestanem. Bilo je dana kad sam frustriran, jer nisam osećao bol, ali su mi govorili da sam uradio dovoljno i da moram da odmorim. Pa onda, gledao sam utakmice od prošle sezone i mentalno se pripremao za oporavk. Takođe, govorio sam sebi stvari koje nisu istinite da bi se motivisao. Pričao sam sebi da su me zaboravili – nisi bio dugo tu, više te se niko ne seća. To me je teralo da radim još jače“.

U prethodnom večitom derbiju je blistao, a osim što je radio ono što najbolje znao – prodirao i pogađao iz reketa, sa poludistance i linije penala – ubacio je i bitne trojke. Čini se da polako hvata zalet i sa distance, te je utisak da kad pogađa van linije 6,75 može da ubaci 25-30 poena svakom protivniku?

“Mogao bih, verujem da je tako, ali bilo je teško. Pričam sa trenerima, pre poslednje dve utakmice, nisam mogao da platim za trojku… Ali dolazio sam na svoja mesta, uzimao svoje šuteve… Sećam se razgovora sa trenerom Urošem (Dragićević, prim. aut) i pričao mi je da samo nastavim da šutiram. Šokantno je bilo jer sam igrao dobro, ali nisam mogao da pogodim trojku. Protiv Virtusa sam promašio čitav obruč – treneri si ustali, saigrači, navijači i svi su aplaudirali. Nije mi bilo jasno, ali bili su svesni da još nisam spreman. Trenirao sam sa timom dve sedmice pre prve utakmice, znali su da su mi noge teške i podržavali su me da nastavim da šutiram. Sad se osećam da sam na 100 odsto. Vratio sam svoj ritam i uzbuđen sam“.

Dotakao se i trenera Đoana Penjaroje.

“Poštujemo ga, hoćemo da pobeđujemo za njega, ali i za sebe. Meni je bilo bitno da naučim njegov sistem, kako me posmatra kao igrača. Razgovarali smo, želi da igramo brzo, ali da budemo pametni, da se lopta kreće… Sjajan sistem i funkcioniše. Sad je sve super i lako je sarađivati kad je tako, ali kako ćemo reagovati kad stvari krenu nizbrdo? Poštujemo se međusobno, na tajmautima me pita šta mislim o napadu, da li se slažem ili ne slažem sa nečim, znam da mogu da mu kažem šta mislim i sasluša me. Uvek je plus za igrače kad imaju takvog trenera, posebno za plejmejkere“.

Sledi borba za titulu u ABA ligi, s ozbirom da su crno-beli uprkos šest vezanih pobeda ostali bez šansi da se domognu plej-ina Evrolige.

“Biće teško, ali želimo da nastavimo da igramo dobru košarku, na pravi način. U Evroligi nam je plej-of izmakao, ali hoćemo da nastavimo u dobrom ritmu, da zadržimo tu energiju u timu, jer sve to može da se prenese na ABA ligu… U svakom slučaju, biće teško odbraniti utakmicu. Naš rival ima dobar tim, odigrali smo dobar derbi i svaka utakmica će biti borba, a onda tu dolazi i Dubai. Budućnost je vicešampion, ne možete da ih otpišete… Nikad se ne zna, ali moraš da budeš spreman. Da završimo sezonu u Evroligi na pravi način i da to prenesemo na ABA ligu“.

Ponovo je pričao i o večitom derbiju.

“Neverovatne utakmice. Najbolje rivalstvo u košarci, poptuno ludo. Dolaze ljudi sa svih krajeva sveta da bi gledali tu utakmicu, neki verovatno ne znaju ništa o košarci, ali tu su u dvorani, navijaju, uživaju u atmosferi… Pritom, ova zemlja voli košarku i to je dobra stvar za igru. Oba tima su potrebna jedan drugom. Uvek je jak takmičarski naboj na mečevima, uvek je borba i sjajno je biti deo svega toga. Živim za takve utakmice, pod najjačim svetlima pozoronice“.

Opisao je i svoju rutinu pred mečeve.

“Svaku utakmicu tretiram isto. Moja rutina je da šutiram na treningu, dođem kući i jedem, pa provedem malo vremena sa porodicom, odspavam i onda se pripremam za meč. Jedem neke grickalice, recimo gumene bombone – jednostavna rutina, ali završava posao. Nije stvar sujeverja, ali to radim mnogo dugo. Jednom sam zaboravio grickalice i jedan od fizioterapeuta je ušao u svlačionicu i dao mi vrećici gumenih bombona, nekako je znao. Donose mi i navijači bombone, moram da ih držim u svlačionici jer ih toliko imam“.

Ipak, ta rutina se poremetila pred minuli duel sa Crvenom zvezdom.

“Ovaj derbi je bio drugačiji. Nisam spavao dobro noć pred meč, nisam ni odremao preko dana… Bio sam spreman da igram. Tako je bilo jer sam propustio prvi, kad smo bili kod kuće. Tresao sam se na toj utakmici, samo sam želeo da igram. Tako da mi je nedostajalo i bio sam uzbuđen da igram“, zaključio je Karlik Džons.

Bonus video: