Pamtimo ga kao sjajnog košarkaša. Ostvario je uspešnu karijeru, igrao za najveće evropske klubove, obreo se i u NBA. Danas je Maćej Lampe poslovan čovek, a svoju priču, od A do Š, ispričao za katalonski Mundo Deportivo.
Iako rođen u Poljskoj, za koju je kasnije i nastupao, odrastao u je Švedskoj – i baš u ovoj skandinavskoj zemlji zavoleo košarku.
Meridian sport te časti – registruj se i osvoji 5.000 dinara za sport i 500 besplatnih spinova!
“Imao sam sreće u nesreći – rat u Jugoslaviji doveo je mnoge ljude u Švedsku, koja je oduvek bila otvorena zemlja za strance. Počeo sam sa hokejom i fudbalom, a tek kasnije sam se posvetio košarci. Kada je veliki broj bivših Jugoslovena došao u moj kraj, okupili smo odličan tim i napravili klub koji je ostavio trag u švedskoj košarci. Prve dve godine nismo izgubili nijednu utakmicu, dva puta uzastopno osvojili Scania Cup, pobeđivali CSKA iz Moskve i igrali protiv Žalgirisa u Litvaniji. To je bilo ključno razdoblje za mene – tada sam stekao pobednički mentalitet.”
Njegov talenat prepoznao je madridski Real, pa je sve do pojave Luke Dončića bio najmlađi igrač u istoriji prvog tima.
“Potpisao sam osmogodišnji ugovor sa Real Madridom, ali sam otišao posle tri godine. Tokom tog perioda, majka mi se razbolela i imala operaciju srca, što je dodatno otežalo situaciju. Ipak, Madrid mi je dao sve što mi je bilo potrebno da napredujem. Posle sezone na pozajmici u nižem rangu, gde su me pratili mnogi skauti, dobio sam priliku da odem u NBA. Odradio sam individualne treninge u SAD i, pošto sam bio zadovoljan kako su prošli, odlučio sam da se prijavim na draft. Izabran sam kao 30. pik na, verovatno, najjačem draftu u istoriji NBA lige – onom iz 2003.”
Ipak, postojala je jedna začkoljica na njegovom putu ka NBA snu – morao je dobro da napuni kasu Kraljevskog kluba, iako je tek bio punoletan.
“Odlazak u NBA koštao me je mnogo. Real Madrid mi je tražio otkupnu klauzulu od dva miliona dolara, a klub je mogao da pokrije samo 350.000. Ostatak je bio na meni, a imao sam tek 18 godina. Ipak, želeo sam da igram protiv najboljih i učim kako da budem profesionalac – NBA mi je upravo to omogućio. Igrao sam u četiri tima i postavio rekorde kao najmlađi igrač u istoriji nekoliko ekipa, uključujući Njujork Nikse, Finiks Sanse i Hjuston Roketse. Kasnije sam se preselio u Rusiju.”
U Baskoniji je sarađivao i Duškom Ivanovićem, a posle Vitorije se obreo i u Barseloni. Tamo mu se dogodila nasvakidašnja situacija.
“Mnogi ne znaju da mi je u Barseloni, dok je trener bio Ćavi Paskval, klupski lekar prepisao lek koji je u Americi zahtevao potpisivanje dokumenta o nesklonosti ka samoubistvu. Bilo je to izuzetno teško razdoblje. Lek je izazivao ozbiljne nuspojave – imao sam skoro sve moguće simptome. Nisam mogao da vidim noću, telo me je bolelo, bio sam u depresiji. Objasnio sam situaciju klubu, ali nisu ozbiljno shvatili moje probleme. Tek kasnije su shvatili da sam bio u pravu, ali nisam dobio izvinjenje. Odnos sa Paskvalom bio je narušen – vikao je na mene da ne pružam maksimum, a ja sam jedva funkcionisao. Pauzirao sam nekoliko meseci dok lek nije izašao iz mog organizma, a kada sam se vratio – osvojili smo ligu.”
Titula u Španiji sa katalonskim timom mu je bila posebno draga.
“Osvojili smo ACB ligu protiv Real Madrida, a ljudi se posebno sećaju moje trojke iz ugla. Za mene je to bio poseban trenutak, naročito jer sam ranije platio ogromnu otkupnu klauzulu Madridu. U plej-ofu sam ispričao svoju priču o Realu, neki su je pogrešno shvatili, ali nemam ništa protiv tog kluba – oni su mi pomogli da napredujem. Ipak, bio sam mlad i morao sam iz sopstvenog džepa da izdvojim 1.750.000 dolara. Prve sezone u Rusiji stigao mi je poziv da, ako ne uplatim preostalih 350.000, neću moći da igram. Zato je bilo posebno zadovoljstvo osvojiti titulu protiv njih.”
Okušao se pred kraj karijere i u Kini, a dočekao ga je – Miroslav Raduljica.
“Bio sam jedan od prvih evropskih košarkaša u kineskoj ligi. Kad sam stigao, tamo je bio samo Raduljica. Oduvek sam želeo da igram u Kini – sezona je kraća, traje šest meseci, a ne deset. Potrebna vam je bogata karijera da biste dobili priliku da zaigrate tamo, a ja sam je imao. Prva sezona sa Shenzhen Leopardima bila je istorijska – stigli smo do polufinala i izgubili od tima koji je na kraju osvojio ligu. Nakon mog dolaska, sledeće godine već je bilo sedam evropskih igrača u Kini.”
Danas je u nekom potpuno novom svetu. Bavi se raznim poslovima preko svog sajta – maciejlampe.es.
“Sarađiujem sa različitim kompanijama. Jedna od njih je švajcarski HuProTec, koji proizvodi vodu iz atmosfere. Ljudi u Španiji kupuju flaširanu vodu, ne znajući šta zapravo piju. Ove mašine omogućavaju čistu vodu, ali su zavisne od vlažnosti i temperature – što su u Španiji idealni uslovi. U Švedskoj smo imali čistu vodu iz česme, ali to nije svuda slučaj. Smatram da svi imaju pravo na zdravu vodu po pristupačnoj ceni.”
Nije tu kraj njegovi poslovnim poduhvatima.
“Takođe sam vlasnik lanca perionica Hola Wash, koji trenutno ima pet lokacija u Barseloni, a do kraja godine biće ih deset. Plan je da se proširimo i na Madrid, uz uslugu dostave – jednom nedeljno dolazimo po prljav veš u vrećama od šest ili dvanaest kilograma, a mesečna pretplata iznosi 39 ili 49 evra. Cilj je da ljudi uštede vreme – ne moraju da peru i peglaju, samo stave veš u vreću i odaberu termin preuzimanja preko aplikacije.”
Bavi se i humantiarnim radom, a ima i saradnju sa firmom koja proizvodi robotske egzoskelete.
“Član sam humanitarne organizacije inspirisane pričom Marka Heremansa, svetskog šampiona u triatlonu, koji je ostao paralizovan nakon nesreće. Kada je završio rehabilitaciju u Belgiji, više nije bio ista osoba – često se dešava da bolnice pokušavaju da izvuku novac od pacijenata, a ne da ih istinski oporave. Zato je osnovao fondaciju ToWalkAgain, koja pomaže ljudima bez finansijskih mogućnosti da besplatno ponovo nauče da hodaju i vrate se u društvo. Saradnja sa firmom ABLE Human Motion, koja proizvodi robotske egzoskelete, omogućava tim ljudima bolju rehabilitaciju. Veoma sam ponosan što sam deo ove organizacije. Svake godine organizujemo pešačenje od preko 100 kilometara kako bismo podigli svest, prikupili sredstva i pomogli onima kojima je najpotrebnije”, zaključio je Maćej Lampe.
Bonus video:
Goran Munic
Zanimljivu pricu ima Lampe i svakako je treba procitati hahah