Filipovski napisao priručnik za Partizan - kako iskoristiti Albu za izlazak iz krize: Najmračnije je pred svitanje, u Berlinu panika ne skida glave

Košarkaški klub Vircburg je od 4. do 19. marta nanizao pet poraza. Svaki je u neku ruku bio spektakularan. Tesne završnice protiv AEK-a u Ligi šampiona, meč od preko 210 poena sa Miteldojčerom u Bundesligi i 50 minuta borbe sa Promiteasom na evro-sceni, u susretu koji je obeležio bek grčkog tima Džordan Voker sa 54 poena.

A onda je na red došao meč sa Albom u Berlinu. Jasno, evroligaš i domaćin u Uber Areni imao je ulogu favorita, ali… Igrači Vircburga su srušili jedan od najvećih nemačkih klubova na njegovom terenu i tako se vratili na pobednički kolosek.

Meridian sport te časti – registruj se i osvoji 5.000 dinara za sport i 500 besplatnih spinova!

Dakle, posle perioda nešto slabijih rezultata, Vircburg se protiv Albe vratio na pravi kurs. Večeras je tako nešto potrebno još jednom timu. Partizan prolazi kroz težak period i trijumf nad ekipom iz Berlina vratio bi crno-beli brod u mirnu luku. Put im je pokazao nekadašnji trener kluba iz Humske, danas šef struke Vircburga, Sašo Filipovski.

“I kada dobro radiš, daješ sve od sebe, postoji neki zakon ritma i ciklusa u životu, pa hteo ili ne – dolazi do pada. Da li je zbog akumulacije umora, povreda, bolesti, pada forme iz drugih razloga, uvek ti trenuci dolaze kroz sezonu. Neminovno je. Imam sreću da ljudi u klubu to razumeju i da nije bilo trzavica i panike kada je bilo situacija sa povredama i bolestima, kada smo izgubili utakmice. Verovali smo u dobar rad – posle kiše mora da ogreje sunce“, rekao je Filipovski za Meridian sport i tako praktično poslao poruku ohrabrenja Partizanu pred ključni meč sa timom iz Berlina.

Veruje da je najvažnije ostati pozitivan, uprkos turbulencijama.

“Ovi trenuci su samo šansa za igrače i tim da sazreju. Takve situacije mogu da te pokopaju, ako počneš negativno da razmišljaš, možeš da nestaneš, a to su isto prilike i šansa da se klub i igrači izdiginu. Što te ne ubije, ojača te. Uvek treba biti pozitivan. I kad si bolestan moraš da budeš pozitivan, i kada ti ne ide dobro. Samo rad i pozitiva mogu da daju uspeh i da stvari krenu na bolje. Stručni štab i trener Željko Obradović sigurno znaju svoj posao, to su i dokazali.”

Smatra Filipovski da baš Alba ima takav stav, iako se mnogo toga promenilo u klubu, čak i u poslednje četiri godine otkad radi u Nemačkoj na klupi Vircburga.

“Alba je takođe sredina u kojoj se ne paniči. Nemaju pritisak rezultat u smislu da moraju da padaju glave. Bio je Aito, Španac je generalni menadžer (Himar Oheda, prim. aut). Istina je da se klub mnogo promenio, kada su igrali Maodo Lo, Luk Sikma… Ekipa se promenila. Imaju mlađe igrače, bez iskustva i bila je njihova odluka da probaju nešto sa mlađima da naprave. Nemci su dobili šansu, opet su se odlučili za promenu trenera.”

Promena na klupi dala je rezultate, iako je ekipu preuzeo asistent bivšeg trenera Izraela Gonzalesa – mladi španski stručnjak Pedro Kaljes.

“Igraju mnogo agresivnije, prave brojne izmene, već u prvoj četvrtini 12 igrača dobije priliku, igraju presing 40 minuta, mnogo trče, još više šutiraju za tri poena i taj manjak u iskustvu tako pokušavaju da nadomeste. Igraju drugačije nego ranije, imaju novog trenera, Kaljes je tu već godinama, bio i u Oldenburgu. Imaju potencijal, kvalitet za Nemačku, ali nemaju iskustvo za Evroligu. Igrali su dobar meč protiv Panatinaikosa, gde su imali šansu za pobedu, a mi smo iskoristili njihov tempo utakmica i putovanja, odigrali vrlo dobro i zasluženo pobedili“, upozorava Filipovski i da Albu nikada ne treba otpisati.

Naravno, Partizan ne može samo da prepiše njegov recept za pobedu nad timom iz Berlina, ali veruje slovenački stručnjak da crno-beli imaju sve što im je potrebno da izađu iz krize.

“Nema tu izuzetaka, to što važi za sport, važi i za život, biznis… Nema šanse da sve ide linearno i gore. Nije ni zemlja ravna, imaš i planine i doline. Sve ide gore-dole, treba da se radi, treba ostati pozitivan, jer negativnost ne donosi uspeh. Partizan, normalno, ima svoje probleme, kao i svi, ali sigurno će se pripremiti po svom nahođenju. Naravno, ne mogu da kopiraju recepte, imaju svoje igrače, principe, probleme… To je kvalitetan klub, sa kvalitetnim igračima i vrhunskim stručnim štabom. Nema dileme da će se spremiti i dati maksimum.”

Napominje i da je pad kod igrača normalan.

“Imali smo i mi utakmice na kojima naši najbolji šuteri šutiraju 0-7, 1-6, 0-4… Hteo ne hteo, dođe do toga. Pad je neminovan. Mnogo je razloga za to: umor, povrede, težak ritam, putovanja, pa ponekad i psihička zasićenost.“

Osvrnuo se i na svoj mandat u Partizanu. Bio je za kormilom crno-belih u sezoni pre povratka Željka Obradovića.

“Uvek na to gledam pozitivno. I štap ima dva kraja, a možeš da kažeš da ima i dva početka. Iskusio sam kako to izgleda. Nije to bio period velikih bajki, ekipa je bila kakva je bila, sa mnogo problema. Prihvatio sam priliku, na početku je sve bilo super, počeli smo da pobeđujemo, dobili veoma kvalitetne protivnike, ušli u drugi deo takmičenja na evro-sceni, a onda je usledio odlazak igrača, od Mekintajera, Gordića i bilo je unutrašnjih nezadovoljstava. Na silu ništa ne možeš. Daš maksimum, kada si poražen, prihvati poraz, kada je neko bolji, pruži mu ruku, kada ne ide, probaj da se menjaš, daj sve od sebe. Tako sam i u Partizanu uradio, nije išlo, hvala lepo, sve najbolje – i otišao sam“.

Na pomen Kodija Miler Mekintajera, sa kojim je sarađivao u Partizanu, napravio je još jednu paralelu sa trenutnom situacijom u kojoj se crno-beli nalaze. Plejmejker Crvene zvezde je posle epizode u Humskoj dugo tražio pravi put i suočavao se brojnim izazovima, a onda je blesnuo u Baskoniji i stazom uspeha nastavio da korača u crveno-belom.

“Najveći je mrak pred zoru. Isto je tako u životu, pre nego što pukneš, najveća je prilika da napreduješ. Kodi sigurno ima kvalitet i to nije problem, već te situacije, hemija iznutra. Nije bilo jako zajedništvo, da se igrači bacaju na glavu jedni za drugog, a s druge strane ni zbog Kovida nismo ni osetili šta znače navijači, sve je bilo zatvoreno. Čuo si muvu kad leti, škripu patika – šestog igrača i tu pomoć nisam osetio, a znam kako je iz svog iskustva kako je igrati protiv Partizana i Zvezde, sa Trinkijerijem i Pešićem, kada sam vodio Monako“.

Osvratanje na period u Partizanu podstaklo ga je da se dotakne i druge teme, pritisaka sa kojima se nose klubovi na našim prostorima.

“Pre ili kasnije na sport treba gledati malo drugačije. U NBA ligi – sport je biznis. Nije samo ratovanje. Ratova ima na svim nivoima, nije to samo Zvezda – Partizan. Pa što San Antonio sa najboljim trenerom nije svake godine prvi i ne igra svake godine plej-of? Šta, Greg Popović ne zna košarku kao što je znao? Zna više, ali tamo su sve sale pune, svi navijaju, imaju svoje igrače, postoje ljubav i tradicija, a kod nas: svaka pobeda – euforija, šampion si; poraz – nisi nikakav. To nije samo u sferi sporta, to je naš mentalitet – i opasan je. Treba drugačije gledati na život i na takve situacije. Ne možeš uvek da pobeđuješ, jer znamo da uvek dolazi do pada.”

Zato navija za promene.

“Pre ili kasnije treba košarka da se preusmeri, umesto u ratovanje, da se podignu sportska kultura i etika na viši nivo, da svi uživaju, da se ne traži samo šta ne valja i koga treba menjati, da se vidi da je puna hala, da ljudi uživaju u potezima igrača. Teško je i igračima da igraju, kad moraju da budu zaključani pet dana u stanu kada izgube“.

Podizanje kluba u gradu Dirka Novickog

S druge strane, Filipovski je u Vircburgu pronašao idealnu sredinu. Od 2021. je za kormilom prvog tima, koji je iz sezone u sezonu rastao.

“U trenerskom poslu ili nešto zidaš , pa te ruše ili si vatrogasac, ali sam hteo da pronađem sredinu u kojoj mogu da gradim. Gde su ljudi ambiciozni, žele da napreduju… Ovde vlada pozitivna klima, ne lete ljudi visoko kako u smislu finansija, niti žele uspeh preko noći – veliki broj klubova je propao zbog toga. Ipak treba da postaneš klub sa nekom tradicijom, pa da zaradiš status u ligi i poštovanje, pa tek onda možeš to da radiš.“

Oko sebe je okupio proveren tim.

“Sportski direktor je Krešimir Lončar, tu je Radoman Šćekić, koji je bio u Banvitu, Fenerbahčeu, Partizanu, Bolonji, tu mi je i Miherc Dejan, isto Slovenac, imamo i Poljaka Marčina… Imamo izvanrednu hemiju i radimo posao, svesni da dolazi do padova. Takođe, klub i sponzori su jaki i stabilni i imaju razumevanja. To su ljudi iz biznisa i znaju da iako pošteno i dobro radiš, dolazi do raznih situacija… Tako je i u sportu – i u životu. To sam i prepoznao, zato i odlučio da dođem u klub. Ovo mi je četvrta sezona, zadovoljan sam, srećan i želim da se tako nastavi i dalje“

Korak po korak, Vircburg je došao u poziciju da pobeđuje najbolje nemačke timove, da se bori za plej-of Lige šampiona.

“Zadovoljan sam kako se klub razvija, kako sponzori, direktor i predsednik kluba pokušavaju da podignu organizaciju na veći nivo. Svake sezone smo napredovali, od borbe za opstanak sa dve pobede u decembru, pa smo uspeli da se podignemo, skoro došli do plej-ofa, a onda je u trećoj sezoni došao i taj plej-of, gde smo izbacili i Ulm. Izgubili smo od Bajerna, ali se kvalifikovali za Ligu šampiona. Bio je to veliki zalogaj za klub što se tiče budžeta, putovanja i svega toga, ali smo odlučili da prihvatimo taj izazov“.

Pored dobrih rezultata, uspeva Filipovski sa svojim saradnicima i da razvija mlade igrače.

“Razvijamo odličnog mladog igrača, Štajnbaha, za kojim vlada veliko interesovanje iz NBA i sa koledža. Ima 18 godina, igra ključnu ulogu u timu, mnogo je napredovao, tako da smo uz rezultat uspeli i da stvorimo jednog igrača koji će sledeće sezone igrati na višem nivou.“

Prva asocijacija na pomen Vircburga i košarke u istoj rečenici je – Dirk Novicki.

“Nije uključen u rad kluba, živi u inostranstvu, ali tu su otac i majka, dolaze, gledaju utakmice i naši su navijači. On je uključen kroz neke druge stvari, pomaže mladima, ima fondaciju, nesumnjivo mnogo doprinosi, ali ne prvoj ekipi. Veliko je ime, još itekako prisutno ovde, svi su ponosni na njega i Maksija Klebera, koji je takođe iz Vircburga, i to je sigurno podsticaj mladima, da vide da neko može da napravi lepu karijeru iz malog grada“.

Za kraj razgovora, šef struke Virburga poslao je poruku koja prevazilazi granice sporta.

“Nadam se da ćemo se kao ljudi probuditi i da ćemo početi drugačije da gledamo na život i uživamo u stvarima koje su lepe, a od ružnih da učimo i da idemo ka lepšem. Ne treba po svaku cenu samo da se pobedi, da nije važno kako i koga. Nadam se da će to pre ili kasnije da se promeni. Da se javi neki novi Dalaj Lama, neki novi Isus, da povede ove ljude u neko razmišljanje o životu i sreći”, zaključio je Sašo Filipovski javljanje za Meridian sport iz Nemačke.

Bonus video: