Lazar Lečić – trener koga je i Nikos Galis obožavao

Vest da je preminuo Lazar Lečić (1939 – 2024), rastužila je sve kojima je košarka na srcu od Vardara do Triglava. Jer, Laza Grk, kako mu je bio nadimak, bio je jedinstvena ličnost na košarkaškom nebu nekadašnje Jugoslavije.

Šarmer, duhovit čovek, uvek spreman na dosetku i na samom terenu, a iznad svega izuzetan trener s pravom se smatra najvećom legendom makedonske košarke, a ne bi bilo pretenciozno reći i njenim ocem. Početi priču o Lečiću s brojnim anegdotama koje se pamte i prepričavaju ne bi bilo korektno spram onoga kakav je doprinos dao kao trener Rabotničkog, čačanskog Borca sa Kićanovićem i Mišovićem u timu, ljubljanske Olimpije, Vojvodine, MZT Skoplja i Arisa u danima kad su igrali Galis i Janakis… Bio je četiri godine najbliži saradnik Ranka Žeravice u reprezentaciji, u periodu koji je zaključen osvajanjem zlatne medalje na Svetskom prvenstvu u Ljubljani 1970. godine.

Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!

„U Jugoslaviji su me zvali i veliki klubove, ali odlučivao sam se za manje da bi mogao da budem car, a ne da mi uprava komanduje. Tako sam stvarao svoj imidž, pravio rezultat i vezivao se sa publikom. Mnogo su me voleli, moj temperament i rad su dolazili do izražaja na utakmice i davali rezultat. Trenerska filozofija je laka – borba do kraja. Dok semafor ne pokaže rezultat i pobedu nema stajanja. Filozofija je: mnogo rada, mnogo discipline, mnogo odricanja i borbe za svaku loptu. Moja igra se zasnivala na odbrani. Igrao sam agresivnu odbranu, publika je to volela i učestvovala kao šesti igrač. Verovala je meni i igračima. Tako sam prošao put od Slovenije do Grčke i ono što političari nisu mogli da naprave, pre 40-50 godina sam napravio. Ujedinio ceo autoput”, rekao je Lečić prilikom svečanosti povodom njegovog 80. rođendana.

Koliko je bio cenjen pokazuje da su toj proslavi prisustvovali Nikola Plećaš, Rato Tvrdić, Ivo Daneu, Božidar Maljković, Srećko Jarić, Miroljub Damnjanović…

„Bio mi je trener i u Arisu, dve godine. Galis ga je obožavao i čak je pet godina radio na njegovom kampu u Halkidikiju. Jednom, posle dva poraza, novinari nisu bili baš nežni prema Lazi. Na pitanje da li se boji otkaza, odgovorio je: Ja se ne bojim ničega, ja sam mali Nindža”, svedočenje je Slobodana Subotića kog je Lečić doveo iz hercegnovskog Primorja u Olimpiju pokazuje koliko ga je voleo najveći grčki igrač svih vremena

Čuven je i po tome što je posle Svetskog prvenstva u Ljubljani žrtvovao za ceo tim i poklonio odličje Josipu Brozu.

„Skupili smo se, oterali nas u avion, idemo kod Tita… Nismo imali šta da mu damo, imali smo neke značke što su nam ostale. I onda ja rešim da moju zlatnu medalju dam Titu, ali zato nam je dao svima Šafhausene, zlatne. Da, u to vreme imao sam ‘52 Šafhausen, Josip Broz Tito specijal’. Nije hteo ni da uzme medalju, ali mi ajde, ajde, ajde.”

Rato Tvrdić je rekao da je upravo u Ljubljani video koliko Lečić zna košarku, a Nikola Plećaš naglasio da je sa Lazom je uvek bilo interesantno, nikad dosadno i da se igrala kvalitetna košarka.

„Ne kvalitetna, nego uvek najbolja. Kada se kaže Lazo, onda je to pojam Makedonije i makedonske košarke – kvalitetnih ljudi, izuzetno poštenih i dobrih sportista.”

Željko Jerkov je naglasio da je Lečić trenerska legenda, šarmer među koševima, inovator koji je i sa lošim ekipama imao velike uspehe, a uz to i stvarao igrače. Srećko Jarić se kroz uspomenu sa jednog takmičenja prisetio dana kad ga je trenirao Laza Grk.

„Na Balkanskom prvenstvu u Atini bili smo generacija godinu dana mlađa od godišta koje je igralo. Bili smo i mladi i neformirani, smešni sami sebi. Laza je posle sastanka takmičarske komisije, došao i na pitanje kako je bilo odgovorio ‘Ispričao sam o vama takve stvari da su se usrali od straha. A kad vas budu videli upišaće se o smeha’. Tako nešto može da padne na pamet samo čoveku neverovatnog duha. Time je pokušao da naš hendikep pretvori u prednost. On i Ciga Vasojević su bili treneri drugačiji od svih. Imali su harizmu koja nije bila tipična za to vreme. U sadašnjem vremenu šou biznisa, njih dvojica bi bili spektakularni.”

Miroljub Damnjanović Dugi naglašava da je Laza bio veliki motivator.

„Verujte, tri godine nas je stomak ‘boleo’ od smeha. Obožavali smo ga, zato smo i trenirali kao ludi. Nikad se nije pravdao lošim igračima, nego stane ispred i čuva nas. Čak i ispred saveza. Bio je fantastičan prijatelj i trener kao otac.”

O sebi Lečić nije nikad želeo da priča u superlativu. Ostavljao je to drugima da čine. Kao što vidite kad je o Lazi reč, niko ih nije štedeo.

Priča o čoveku koji je sinonim makedonske košarke ne bi bila potpuna ako ne bismo podsetili i na neke od legendarnih anegdota.

Poput one kad je u duelu Kupa Kupova protiv Aspo tursa na poluvremenu obrijao Dragana Radosavljevića. Naime, jedini centar Rabotničkog je u prvih 20 minuta zaradio četiri lične greške, a onda je u svlačionici Lečiću sinula genijalna ideja. Fizioterapeut je obrijao brkove Radosavljeviću, zatim mu je Lečić naredio da dres sa brojem 14 zameni sa Nikiforovićem koji je nosio četvorku. S obzirom da niko nije primetio njegovo lukavstvo, Radosavljević je igrao drugo poluvreme!

Čuvena je i anegdota iz Ljubljane kad je gostovao sa Rabotničkim. Na jednom tajm autu komandovao je jednom igraču da u stavu prati sudiju Dragaša Jakšića po celom terenu. Jedan od najboljih jugoslovenskih sudija svih vremena mu je prišao i pitao: ‘Lazo, šta radi ovaj tvoj igrač!?’ A Lečić mu je odgovorio: ‘Naredio sam mu da igra flaster na tebi! Kako sudiš, shvatio sam da si njihov najbolji igrač!’

Slobodan Subotić ističe da je Lečić ‘najviše volio da dobije Partizan i da mu je to uvek bio prioritet’.

„Sećam se jedne utakmice u Beogradu. Laza je pre utakmice prošao pored njihove klupe i ostavio komad papira na kojem je napisao da će ih dobiti 20 razlike. Praja i Kića su ga sve vreme gledali popreko, a kad je pred kraj tražio tajm-aut sudija Jakšić mu je rekao da više nema pravo na minut odmora. Lečić mu je odgovorio: ‘Tražio sam ga za Partizan, da se dogovore kako da nas dobiju…’.”

A najčuveniji tajmaut je takođe uzeo protiv Partizana u Hali sportova. Tih godina uvedena je praksa da se prinose mikrofoni klupama tokom minuta odmora kako bi gledaoci čuli šta treneri kažu igračima. Rabotnički je ubedljivo vodio, Lečić je u poslednjem minutu zatražio tajm aut i na makedonskom jeziku rekao:

„Momci, čestitam vam pobedu, ajmo sad zajedno da mašemo našim porodicama u Skoplju i pozdravimo ih. Sad se sigurno raduju”.

I tako je čuveni stručnjak ‘ukinuo’ mikrofone u prenosima.

Lazar Lečić je na večni počinak ispraćen danas na Gradskom groblju Butel u Skoplju.