Godinu dana stane u 90 sekundi. Čak i manje od tih minut i po, u zavisnosti od brzine trkača. U jednom trenutku 50.000 ljudi proizvede tišinu koja samo podigne tenziju. Sa padom teškog konopca, kreće buka i, doslovno, podizanje prašine. Zemlja nabacana na pločnik Piazza del Campo. Pločnik koji od Srednjeg veka upija udar kopita dva puta godišnje.
Palio, trka u kojoj učestvuje deset konja iz 17 različitih kontrada (okruga, ulica, krajeva grada) Sijene, 2. jula i 16. avgusta, svake godine izazove neverovatnu pažnju i probudi suludu strast. Stari plaču od radosti ili tuge, mladi viču i jure, zastave u bojama svakog okruga se njišu…
Meridian sport ti donosi BONUS DOBRODOŠLICE – do 6.500 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Histerija? Ne, ljubav. Prema kontradi kojoj pripadaju. Prema konjima.
Sedam godina je Luka Banki radio kao asistent u Sijeni. Iako je iz obližnjeg Groseta, tek je radeći u tada najboljem klubu Italije shvatio šta znači emocija prema divnim životinjama. I zato selektor Letonije, u jednom košarkaškom razgovoru za Meridian sport, povezuje sve tačke s lakoćom.
Na pitanje da li strast Nikole Jokića – čoveka koji će biti njegov glavni fokus 30. avgusta, kada Letonija igra protiv Srbije na Evrobasketu – pripada strastima Palija, doskorašnji trener Efesa povezuje tačke sa lakoćom.
“Mogu da vam dočaram Palio, a mogu i da vam ponudim priču.“
Čuo je „molim vas“ kao znak da nastavi:
„Jedna od kontrada, Panter, pokušava da pozove Nikolu na Palio već godinama, preko menadžera, Miška Ražnatovića. Ali, ne žele da budu suviše agresivni, da ga to odbije. Znaju kolika je njegova ljubav prema konjima. Ne prema trkama, već baš prema konjima. Video sam to, on je zaljubljen. Kao i ja. Kao i svi ljudi u Sijeni. U Italiji postoje ljudi koji su protiv trka, ali znam koliko u Sijeni vole životinje. Drago mi je to, jer meni su konji, uz pse, najdraži. Kontrada se i dalje trudi da kontaktira Nikolu, da ga privoli da dođe. Do sada se nije pojavio. Ali, zašto da ne? Kad-tad…“
Banki je putem sajta Meridian sporta, bacio udicu na pravi način. Ponudio je ono što najbolji košarkaš sveta najviše voli. Da bude neprimetan.
„Prijalo bi mu, jer ga tamo neće tretirati kao superstara. Palio sve svodi na isti nivo – na ljude koji su zaljubljeni u konje. Da li su milioner koji dominira NBA ligom, ili dete praznih džepova – potpuno je svejedno. Svi imaju isti san – da vide te konje kako se takmiče. Ljudi su srećni. Neverovatna atmosfera traje danima, nedeljama, čak i mesecima pre i posle trke“, kaže 60-godišnji košarkaški trener i dodatno objašnjava:
“Moja ljubav je tolika da sam čak i imao konje. Ali, moji izbori nisu bili dobri. Posle tri godine sam morao da se povučem. Nisam pobeđivao i to nije bilo zabavno. Ali, uspomene su tu. Svakog jutra, između 5,30 i 6,00 časova, sišao bih da ih vidim. Njihov jutarnji trening, po zimskoj vlazi, po magli… Ne postoji lepši način da se započne dan. Leđa mi ne daju šansu da budem na konju, ali pošto živim na moru, vidim ljude kako jašu na plaži i… Ta slika u meni budi posebnu emociju. Ali, čak i to nije moguće porediti sa onim što osećaju ljudi u Sijeni.“
Da se zaokruži ovaj deo priče – da li strast Nikole Jokića može da se poredi?
„Kada sam video Nikolu kako plače posle trke… To je to. Morate jednom u životu da dođete na Palio. To mora da vam bude na „to do“ listi. Ja sam iz Groseta, u Sijeni sam sedam godina radio kao trener, a opet sam gledao trku samo jednom uživo! Nisam želeo da kvarim događaj ljudima. Hteo sam da svi iz Sijene nađu mesto i uživaju. Osećao sam kao da ne pripadam. To je njihovo. ”
Ako je to njihovo – Bankijev je magični pravougaonik. Jokićev posebno.
“Nikada ga nisam gledao uživo. Jedan od najkreativnijih košarkaša…“
Ali, selektor Letonaca u priču obacuje još jednog asa koji će se pojaviti 30. avgusta na terenu Šaomi arene.
„Jokić i (Kristaps) Porzingis predstavljaju viziju modernog centra. Jedna od njihovih najjačih karakteristika je košarkaška inteligencija i koliko učine boljima igrače oko sebe. Oni dele loptu, kreiraju prostor, imaju pravu anticipaciju… Menjaju igru. Menjaju karakteristike centara. Referenca su za nekoga ko inspiriše milione ljudi, milione dece širom sveta. Njih treba imitirati i kopirati.“
Banki duel sa Srbijom, u Rigi, gde će njegov tim imati prednost domaćeg terena, vidi kao šansu da se bori protiv „jednog od najboljih timova sveta“.
„Ono što su uradili poslednjih godina je sjajno. Sve velike zemlje dožive neke padove kroz istoriju, ali ono što Srbija radi pokazatelj je da je uvek konkurentna. Čak i kada neki najbolji ne igraju i dalje imaju kandidate koji omogućavaju timu da ostvari rezultate. Kako zamišljam tu utakmicu? Zamišljam košarkaški festival za navijače koji će moći da gledaju takve talente. Želim da svi budu zdravi. Od kada sam selektor, prvi put će igrati Porzingis na velikom takmičenju, za četiri godine samo dve utakmice je mogao da igra, tokom prozora pred Svetsko prvenstvo. Zamišljam da ispred sebe vidim neverovatan talenat koji dominira u NBA i Evroligi. Zamišljam to kao mogućnost za našu malu zemlju da pokaže da je zaista na visokom nivou. Moramo u tome da uživamo i da sakupljamo uspomene.”
Za ovu novu, Pešićevu Srbiju, sve je počelo utakmicom protiv Letonije, u polu-praznom Pioniru, u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2023. Orlovi su jedva pobedili (101:100), posle produžetka, da bi posle toga selektor Plavih više puta isticao da bi svet trebalo da obrati pažnju na Letonce.
“Naravno da se sećam te utakmice, zato što je to jedini meč za četiri godine koji smo izgubili u kvalifikacijama (9-1 u kvalifikacijama za SP, 6-0 u kvalifikacijama za EP, prim. aut). Jedini! Luda utakmica, neverovatna naša predstava, čak i uz poraz. To je bila naša poruka svima. Meč kada smo shvatili da možemo da budemo na visokom nivou. Izgradili smo mentalitet ne samo kroz pobede, nego i kroz takav poraz. Postali smo svesni da možemo. Trener Pešić je u te dve utakmice, iako nemamo slavna imena u najvećim ligama, video naš potencijal. Pre svih. Dok drugi još nisu.”
Posle Mundobasketa 2023. i eliminacije Španije, odnosno tesnog, dramatičnog poraza od Nemačke u četvrtfinalu, Letonija je svima i te kako zapala za oko. Sada je na petom mestu FIBA power rankinga uoči Evrobasketa.
„To je nešto što je očekivano, posebno posle Svetskog prvenstva. Naša pozicija se neverovatno promenila, u Top 10 smo po rangiranju u svetu, u Top 5 u Evropi. Sve zbog rezultata. Osećam ponos što smo doprineli da je Letonija na najvišem mogućem. Zaista bismo voleli da nastavimo, ali shvatam da su protivnici veoma jaki. Izgleda da je teško biti na tako visokom nivou. Važno je i da mladi timovi beleže sjajne rezultate, to znači da košarka u Letoniji raste. ”
Banki za Meridian sport pokušava da dočara euforiju u Rigi uoči Evrobasketa.
“Atmosfera je lepa. Pričamo o Letoniji, maloj zemlji i Rigi, jednom od najmanjih glavnih gradova Evrope. Ali, u poslednje dve godine, od kada je dobijeno domaćinstvo, ljudi su veoma uzbuđeni, posebno košarkaški navijači. Za tako malu zemlju, ovakvi događaji su nešto jedinstveno. To može da se oseti svuda. Ljudi su super-uzbuđeni što će videti najbolje uživo.”
I to je doprinos Bankijeve ere…
„Preuzeo sam reprezentaciju kada je bila na najnižoj tački u istoriji, kad nije uspela u kvalifikacijama za evropsko i svetsko prvenstvo, u vreme kovid pandemije. Bio je izražen pesimizam, zato sam veoma ponosan posle ove četiri godine. Uspeli smo da zabeležimo toliko velikih pobeda… I zato je naš tim jedan od najviše rangiranih u Evropi. Posebno posle Svetskog prvenstva gde smo uspeli da budemo peti. Osnaživali smo ljubav prema košarci u ovoj zemlji.”
To će deca u Letoniji pamtiti. A koje je najdraže sećanje Luke Bankija? Prvo kao košarkaškog fana, a posle i kao trenera?
“Kao Italijanu, najdraže je osvojeno zlato u Nantu. Bilo je neverovatno. Bio sam dete, ali već zaljubljen u košarku. Sećam se te utakmice, koliko je promenila i pojačala moju energiju prema igri. To će uvek biti u mojoj glavi. Neki kažu da reprezentacija nije važna kao klubovi, zbog Evrolige i NBA, ali upravo je taj uspeh jedan od razloga zbog kojih sam prihvatio izazov da vodim Letoniju. Zaista verujem da niko ne može da utiče na društvo kao državni tim. Uspeh pokreće ljubav i strast. Italija nije košarkaška zemlja kao Srbija, ali za mene je u tom trenutku to bilo nešto ogromno. Neverovatan rezultat i nešto nezaboravno u mojim sećanjima. Pamtim, čak sam i bio u Francuskoj, kada je Italija u Parizu osvojila zlato sa Bogdanom Tanjevićem na čelu. Impresivno! Ali, tada sam već bio trener i osećaj je bio totalno drugačiji. Zato, ako moram jedan događaj da izdvojim, to je zlato u Nantu, 1983. godine.“
Banki je zastao:
„Nažalost, juče (u ponedeljak, prim. aut) je umro jedan član te nezaboravne generacije – Marko Bonamiko. Neočekivano. Italija je ostala u šoku. Ali, ta generacija igrača će zauvek ostati u mom sećanju.”
Trag je ostavila i srpska košarka.
„Ja ću nazvati to Balkanom, da proširimo van granica Srbije. Svi ti igrači i treneri predstavljali su poseban momenat u italijanskoj košarci, bili autentični modeli i inspiracije. Bilo je velikih ličnosti koji su došli u Italiju, ikona koje su širile strast. Primer – Tanjević, osoba sposobna da privuče ljude košarci, da ih zainteresuje čak i kada nisu zaljubljeni. Kako da ne pomenem Acu Nikolića koji je došao u Vareze, on je i dalje uzor što se tiče metodologije rada. Ili Mirko Novosel koji je bio u Napoliju. Naravno, ti ljudi ostaju ikone. Plus, imali smo Dalipagića, Ćosića, Savića, Rađu, Kukoča, Danilovića… U to vreme Italija je predstavljala najbolju zemlju u košarci, tu su prošli svi veliki šampioni. Kada pomislim na Ćosića, Danilovića… O čemu pričamo? Jedan od razloga zašto smo toliko porasli u košarci je zbog Balkanske škole”, ističe Luka Banki.
Balkanske škole i emocije, pomešane sa italijanskom romantikom i tradicijom…
Bonus video:
