Danilo Anđušić, čekajući let za Solun, o Galisu, inspirativnom Alimpijeviću i psihologiji: Nisam tip koji sedi i gleda! Hemija učinila da Partizan izdrži i počne da melje

Danilo Anđušić je krenuo put Dubaija sa idejom da igra, uživa i stvara nešto novo. Sve tri stavke je ovaj iskusni bek čekirao. Bio je važan šraf u timu Jurice Golemca, proveo lepu godinu gde se spajaju pustinja i more… A onda je izveo i Dubai na najveću scenu evropske košarke Evrolige.

Sa novim izazovima, stigao je i karavan novih, zvučnih imena. Anđušić je odlučio da potraži sreću negde drugde. Negde gde će ponovo igrati, uživati, ali i stvarati. Arisu je potreban pakleni šuter, Solun je besprekorna lokacija, a klub je u sličnoj poziciji kao što je bio i Dubai kada je Beograđanin stigao.

Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

Ratnici iz Soluna imaju slavnu prošlost, ali i ambicioznu budućnost. Tim za koji je 13 godina igrao najveći Grk, Nikos Galis, sada je na novom početku sa super-ambicioznim vlasnikom iz Amerike, Ričardom Sijaom, koji se odlučio za ovo ulaganje zahvaljujući Janisu Adetokunbu.

„Baš iz tog razloga sam onda odabrao Dubai“, počinje priču za Meridian sport sa aerodroma u Dubaiju Danilo Anđušić.

“Kad je malo ko verovao, ja sam izabrao da budem deo Dubaija. Uživao sam u svakom momentu, na terenu i van njega, tokom tog procesa sve do Evrolige. Sa te strane ništa ne bih menjao. Međutim, ove godine je situacija bila malo drugačija što se tiče igranja. Sve ostalo – ljudi u klubu, GM, vlasnik…ophodili su se prema meni na najbolji način tako da čak i kad nisam igrao, osećao sam se kao deo porodice.“

Ali, profesionalac i ambiciozni košarkaš osećaće se potpuno prijatno samo ako je na terenu. Nešto se tu promenilo.

„Odlučio sam da odem jer nisam igrao. Imao sam letos razgovor sa trenerom Juricom Golemcem o ulozi u timu. Bilo je predviđeno da igram ABA i da uskočim za Evroligu ako bude bilo potrebe kako sezona bude odmicala. Međutim, odigrao sam samo jednu utakmicu u ABA i video da će se teško to promeniti. A mnogo puta do sada sam napominjao da sam u godinama kada želim da igram i uživam u košarci najviše što mogu. Posebno jer osećam da mogu i dalje da igram na vrhunskom nivou. Mnogi su pričali, čak i davali komentare, da treba da iskoristim ugovor, živim život… Kroz karijeru nisam bio taj tip. Nisam mogao da sedim i gledam, kad znam mogu i da bi trebalo da igram“, objašnjava Anđušić.

Posebno želi 34-godišnji Beograđanin da istakne da je prijateljski seo sa upravom kluba kako bi videli šta može da se uradi.

„Maksimalno su bili korektni, nemam reč zamerke. Malo ko bi pristao na takav dogovor kakav smo mi napravili. Tu pokazuju kakav su klub. Želeo sam da igram i brzo smo sve dogovorili. Ali, u međuvremenu se desio ’haos’, jer su ekipe saznale da želim da idem. Bilo je nekih veoma interesantnih opcija, ali nijedna konkretna kao Arisova koji je stvarno zagrizao. Krenuli su sezonu malo slabije, što niko nije očekivao jer žele nešto novo, da se dižu do vrhunskog nivoa. U pregovorima sa mnom su bili konkretni, forsirali… Pogledao sam neke utakmice, video načine na koje mogu da pomognem i verujem da će to biti saradnja na obostrano zadovoljstvo.“

Anđušić dolazi kod trenera kog dobro poznaje. To nije Bogdan Karaičić, koji je počeo sezonu na klupi Arisa a sa kojim je Danilo sarađivao u Partizanu, već Igor Miličić.

„Igora poznajem, pet meseci sam igrao za njega u Anvilu, znam kakav je i šta očekuje. Razgovarao sam sa njim pre potpisivanja. Prezadovoljan sam. Pričao sam i sa Nikosom Zisisom, direktorom kluba, složili smo se oko mnogo toga. Zahvalan sam mu. Vreme je da ponovo uživam.“

Za Zisisa u Grčkoj pričaju da je izuzetan operativac, u klubu i reprezentaciji. Maltene dobar kao što je bio igrač.

„Znam ga od ranije sa terena, a drugi ga mnogo hvale. Kako priča i kako razmišlja… Na prvi kontakt deluje da to radi dobro kao što je radio na terenu.“

Iako nema dovoljno reči hvale za Dubai, Anđušić je svestan da novoformirani klub iz UAE nema ono što ima Aris – tradiciju i vrelinu na tribinama.

„To me motiviše, mnogo! Jedan od razloga zašto sam baš izabrao Aris. Jesmo gradili u Dubaiju nešto novo, ali ono što ima Partizan, što imaju grčki i turski klubovi… Teško je pronaći negde drugde. Aris je legendarni grčki klub, mnogo titula i veliku podršku navijača. Koliko god je to pritisak, ujedno je i motivacija. Tip sam igrača koji je uvek voleo da igra u punim dvoranama. Radujem se tome. Idemo da se borimo za plej-of u Grčkoj i Evrokupu, da ih obradujemo.“

U Arisu je mešavina novog i starog. Na takvu istoriju, stigao je ambiciozni super-bogati vlasnik, Ričard Hsiao, Amerikanac kineskog porekla.

„Nisam bio preterano upućen u to šta se dešava, ali sam znao dovoljno preko Klemena Prepelića koji je dobar prijatelj sa Zisisom. Letos smo pričali kad je Bogdan Karaičić potpisao. Može mnogo lepa priča da bude. Posebno jer je Aris klub sa velikom istorijom.“

Anđušić se nije čuo sa Karaičićem, ali jeste sa Pavlom Badovincem koji je bio asistent u Aris. I on je imao samo reči hvale o klubu iako je otišao. O klubu čiji je dres nosio najslavniji Grk – Nikos Galis.

„Najbolji strelac, donosio titule, gledaju ga kao u Boga! Dres je tamo, u dvorani. Živa legenda. O njemu sam slušao od oca mnogo pre nego što je uopšte bilo priče o Arisu. Često je govorio o Galisu.“

Iz prošlosti se priča seli u sadašnjost i budućnost, pa će opet u prošlost… Dakle, gde će Dubai završiti ovu sezonu?

„Trebalo bi u plej-ofu. Ne može da se prognozira ništa ove godine u Evroligi, ali kvalitetom sigurno zaslužuju. Ovaj tim Dubaija je možda i najtalentovaniji u kom sam bio. A znate s kim sam sve igrao. Kad smo se okupili, na jednom od prvih treninga bilo nas je 16-17. Takav smo trening odradili da sam pomislio: ovo retko ko ima.“

Talentovaniji od Partizanovog iz 2023. godine koji je došao na pobedu od Fajnal-fora Evrolige?

„Ne može da se poredi“, kaže Anđušić. „Za dobre rezultate je neophodna hemija. A te godine u Partizanu hemija je bila takva da u karijeri teško može da se ponovi. Ja nikad nisam to doživeo. Ovde isključivo pričam o talentu, ali talenat ne osvaja titule. Hemija osvaja. A te godine u Partizanu kad smo igrali kako smo igrali… Meni se u karijeri nikad to nije desilo.“

I onda se, sledeće godine, dogodio pad. Neočekivan, bolan… Nakon kojeg se Anđušić i rastao sa Partizanom.

„I kada su krenuli loši rezultati, imali smo osećaj da će se sezona okrenuti. Umesto toga, svi smo pali. Nije postojala prava energija koju smo morali da imamo. Očekivao sam više i od one sledeće godine, sa najavama i smerom kojim su krenuli. Ne ide to baš tako. Verujem da i sada mogu da okrenu sezonu.“

Igrač koji traje na visokom nivou već 15 godina, dobro zna kako psihološki može ekipa da padne i koliko je onda teško podići je.

„Verujem u energiju oko sebe. A ako je negativna mnogo više prisutna nego pozitivna, to mnogo teško utiče na tim. A kad si pozitivan, čak i kad gubiš možeš da preokreneš sa pravim karakterom. Tako smo mi okrenuli sezonu u Partizanu celu sezonu. Imali smo težak period, svi su sumnjali u nas, nije bila najbolja atmosfera, ali grupa se skupila. Ostali smo jedni uz druge, bodrili se… I krenuli smo da meljemo sve redom! Mnogo znači energija, a zna se ko je zadužen za to u ekipi.“

Anđušić kaže da se u životu trudi da ostane pozitivan i da uradi najbolje što je do njega.

„Na neke stvari ne možeš da utičeš. Ako se previše osvrćeš, upadneš u takvu rupu.“

Rupa sada ne postoji kod Danila. Promenio je klub i dobio poziv selektora Srbije, Dušana Alimpijevića, da opet obuče dres reprezentacije za prozore:

„Čuli smo se kad je postao selektor. Pozvao me, razgovarali smo, pričali o prozorima… Mnogo mi se sviđa što ima elana koji se oseća čak i u glasu. Može da donese mnogo reprezentaciji. Zaslužuje šansu da bude selektor. Ono što me oduševilo je što su odmah krenuli da razmišljaju kako da unaprede rad, ne samo tokom priprema, već cele godine. Kako će voditi računa o reprezentativcima. Inspirativno je i lepo čuti kako vode računa o svima nama. To su novine koje mogu da donesu mnogo toga dobrog. I naravno da mi je drago što me pozvao, što sam opet tu. Ja sam inače uvek tu za reprezentaciju, igranje za Srbiju je nešto najlepše što postoji.“

Alimpijević je u razgovoru za Meridian sport najavio da će ispoštovati one igrače koji su reprezentaciju kroz prozore nosili do velikih takmičenja, a posle se nisu borili za medalje. Među njima je svakako i Anđušić, svojevremeno ponajbolji strelac kvalifikacija.

„Osećam tu želju da se ispoštuju svi. Ko učestvuje u kvalifikacijama deo je uspeha. Prozori su važna takmičenja, smatram da bi trebalo da bude čast da se igra za reprezentaciju uvek, bio na širem ili užem spisku. U reprezentaciji ne igraš za ugovor, za novac, već predstavljaš zemlju, sebe, daješ srce i ne očekuješ ništa zauzvrat. Tako gledam na to. Baš taj pristup mi se sviđa kod novog selektora.“

Novi igrač Arisa će sada doći u reprezentaciju kao prekaljeni as. I značiće mu da promeni sredinu, kao i svima drugima.

„To je mnogo važno. Opet se vraćamo na priču o energiji, nakupimo se pozitivne. Aleksa Avramović se uvek u klub vraćao kao preporođen posle prozora. To utiče na samopouzdanje, na energiju koju imaš, promeniš kolotečinu, vidiš se sa drugovima sa kojima si odrastao… Mojih sada nema mnogo, samo nekoliko njih. Mlađi su imali godina kao sada moj sin Filip kad sam ja prvi put igrao za reprezentaciju“, smeje se Danilo.

Ti mlađi, da li mogu da zaustave šut veterana?

„Nema od toga ništa. Barem još ne. Ali, mogu da probaju“, raspoloženo završava razgovor Anđušić dok čeka let za Solun.

Let ka novoj stranici uzbudljive karijere.

Bonus video: