Marinović stigao kod Pešića, ponosan i zabrinut: Posle četvrtfinala igračima su počele da ležu uplate - nije ih pokolebao ni odlazak lidera tri dana pred Evrobasket

Sa razglasa se čuo poslednji poziv za putnike. Nije bilo razumljivo da li je let za Beograd, ali Marko Marinović je za svaki slučaj zastao.

Bile su to jedine sekunde tokom razgovora za Meridian sport da je selektor mlade reprezentacije Srbije, četvrte najbolje na Evropskom prvenstvu na Kritu, bio zbunjen. Sve ostale minute odigrao je besprekorno. Imao je odgovor na svako pitanje, poentirao bez greške. Zato što je tačno znao teren na koji je istrčao. Znao je ono što mu leži na duši i šta bi javnost trebalo da pročita.

Meridian sport ti donosi BONUS DOBRODOŠLICE – do 6.500 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

Bio je nepogrešiv.

„Prezadovoljan sam. Postavili smo velike standarde. Momci su bili disciplinovani, imali odličan pristup i fokus od prvog dana. Bili su laki za saradnju. Držali su se onih stvari koje sam pokušao da implementiram u ekipu i to je donelo rezultat. A kada smo došli do velikih utakmica, važnost ih je opteretila malo više nego što je trebalo. Većina igrača je prvi put bila na tako velikom meču kakvo je polufinale Evrobasketa. I meni je to bio prvi put kao treneru. Imali smo šansu, ali treba biti realan“, rekao je Marinović.

Asistent u stručnom štabu A reprezentacije Srbije i selektor momaka ne starijih od 20 godina, kaže: „Moram da krenem priču od početka“ na pitanje o karakteru njegovog tima.

„U pripremnom periodu smo izgubili obe utakmice protiv Slovenije na Divčibarama. U grupi smo imali Sloveniju i Francusku, što je samo po sebi težak put. Želeli smo po svaku cenu da izbegnemo ukrštanje sa Grcima. Ipak, Sloveniju smo dobili neočekivano i za nas i za njih, 40 razlike. Pokazali smo zube i karakter. Posle je usledila utakmica protiv Francuske – najbolja na prvenstvu. Pokazali smo svima šta možemo, pobedili odličnu ekipu timskom odbranom, na čemu smo bazirali igru. U te tri utakmice smo skrenuli pažnju na sebe. I onda, naravno, ne možeš da pobegneš od uticaja okoline, da ne čuješ priče da smo dominantni. Imali smo i dan pauze, što je pomoglo da olako shvatimo Ukrajinu i Španiju. U četvrtfinalu smo pokazali veliki karakter, nismo se predavali i na kraju pobedili Španiju…“

Ali, došao je meč polufinala, Italija i – poraz. Ipak, niko nije mogao da negira da je Marinovićeva ekipa demonstrirala ogroman karakter. Posebno ako se uzme u obzir da za Srbiju nisu igrali Nikola Topić, Bogoljub Marković, Mitar Bošnjaković, Asim Đulović, Andrej Kostić i Filip Jović.

„Pet-šest igrača iz ekipe koja je bila prvak Evrope nisu bili tu. Imali smo samo trojicu sa prošlog Evrobasketa. Ne tražim izgovor, ali sam znao kakva je naša ekipa od samog početka. Nažalost, kad smo već dotakli tu priču…“

Jedan od pomenutih momaka na koje Srbija nije mogla da računa na Evrobasketu, prošao je cele pripreme, ali nije igrao.

„Desio se veliki peh. Najbolji igrač – i po rejtingu, a i pokazao se kao lider tokom priprema – za koga smo imali posebne akcije, tri dana pred odlazak na prvenstvo nam je otkazao. U pitanju je Filip Jović. Zato i kažem da je urađen vrhunski posao na ovom takmičenju. Momke to nije pokolebalo. Neću da ulazim zašto i kako, svako bira svoju sudbinu i poštujem svačiju odluku. Na to ne može da se utiče. Tačno je njegov broj poena ono što nam je nedostajalo. Ali, iz svega smo izašli još jači, pokazali da možemo da se nosimo sa svima, pa i sa tom Italijom. Ali, izašli su na zagrevanje sa osmoricom igrača i hteo ti to ili ne, ne shvatiš ih ozbiljno. Iskoristili su to protiv nas, pa i u finalu.“

Marinović je video srpski talent na delu, video šta može volja, a video i značaj onoga što je urađeno. Pomalo bizarno, ali – kroz bankovne račune njegovih izabranika!

„Posle četvrtfinala, neki od mojih igrača su počeli da dobijaju uplate“, nasmejao se Marinović, od muke. „Stanje u košarci u Srbiji je na tom nivou da četvorica momaka nisu dobijala sve pare od klubova tokom sezone. Onda su odigrali onako kako su odigrali i odjednom su svi klubovi uplatili novac, da im ne bi otišli. Barem smo uspeli da naša deca dobiju plate. Nadam se da ćemo klubovima probuditi svest, da će im dati više pažnje. Znam da svi traže instant-rezultate, pa i Partizan i Zvezda, troše se tolike pare… Ali, nažalost, naša košarka je u velikoj krizi. Ne samo naša, već i evropska. Talenata ima, ali treba strpljenja.“

Ova generacija momaka više neće igrati u mlađim kategorijama. Sledeći korak je seniorska konkurencija. Gde je Marinovićev tim u odnosu na prohteve A selekcije?

„Posle polufinala čitam naše medije, veličaju Italiju. A niko ne priča o tome da li je Savanović pravi naslednik svog oca. Ili da li je Mikić novi centar za budućnost. Ili Mušicki plejmejker. A Ristić… On je takođe potpisao za koledž, ali je ipak ostao da igra za nas – za razliku od nekih drugih. Znate, ovi momci imaju 20 godina. Iako se vodi da pripadaju mlađim kategorijama, ne mogu da ih shvatam tako. Odrasli su, snose odgovornost za svoje postupke i drže sudbinu u svojim rukama. Ne zanimaju me priče da je morao zato što mu je neko drugi rekao, to za seniore ne pije vodu.“

Dakle, da li su ovi momci materijal za seniorski tim?

„To je ta generacija. Godište 2005. u ovom trenutku krije naše najbolje mlade igrače. Uz pet-šest koji se nisu odazvali. Zašto treba veličati ovaj rezultat? Jer oni u svojim klubovima ne igraju! Mušicki i Gačić imaju neke minute u OKK, Savanović u Vojvodini nikakve. Mikić nije igrao seniorsku košarku, kao ni Mišić, Avramović, Vučković. Milošević je B ligi, Ćurčić dve godine nema zavidnu minutažu. Samo Pavle Nikolić, kao vođa tima, ima neke minute u ABA u dresu Borca. Ristić nije trenirao dugo zbog povrede, a on nam je vođa na bekovskim pozicijama. Malešević isto ima malo minuta u Dinamiku… U takvoj našoj KLS, oni nemaju minute, onda šta da očekujemo od budućnosti.“

Marinovićevo izlaganje tada je prekinuo poziv preko razglasa na aerodromu. Bio je to poziv za let kojim će Marko direktno otići u A reprezentaciju.

„Nastavljam pravo, ostaje isti stručni štab. Dosledni onome što selektor  Pešić traži. Kada je on produžio sa reprezentacijom, svi smo. Svi priželjkuju zlato, znam to… Ali, kad već o tome pričamo. Na finalu prvenstva mladih, Litvanija – Italija, bio je popriličan broj Litvanaca. Naše utakmice je gledao deset roditelja. Zaluđujemo se, ali bar smo druga najbolja košarkaška nacija po FIBA rankingu. Kod nas se neuspeh ne prašta, a pobede podrazumevaju. Osetio sam to i na svojoj koži. Zato sam morao da odem čak u Australiju da bih se bavio ovim poslom“, kaže trener u stručnom štabu Adelejda.

Marinović se tokom celog šampionata čuo sa selektorom Pešićem. Razgovarali su o tome šta i kako, a trofejni stručnjak je dobijao – i dobiće – izveštaje o talentu mladića koji su osvojili četvrto mesto.

„Imali smo konstantnu podršku Pešića, Nebojše Čovića, Nenada Krstića… Hvala im. Trudili su se da ispoštuju. Stalno sam bio u kontaktu sa selektorom, pomagao mi je svakodnevno, razgovarali smo o svakoj utakmici, pomagao mi u pripremi… Zahvalan sam svima…“

Marinović je, konačno, još jednom pobedio:

„Dok sam živ, biću najviše zahvalan reprezentaciji. Za Srbiju bih uradio sve, da nije bilo nje ne bih sada bio u Australiji. Ne bih imao posao. Ne bih bio selektor mlade reprezentacije. A to mi je bila najveća čast u karijeri.“

Bonus video: