Kad je Mario ugledao crno-beli dres sa prezimenom Nakić: Pevam u sebi tokom zagrevanja

Ako je strancima koji su ovog leta stigli u Partizan, možda trebalo objašnjavati šta ih očekuje kada u nekom trenutku istrče pred pune tribine navijača, Mariju Nakiću svakako nije. Momak koji je rastao uz crno-bele, veoma dobro zna kako sve to izgleda.

Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!

Zna i da ono što su košarkaši Partizana doživeli tokom turnira prethodnog vikenda u Hali 3 Beogradskog sajma zapravo nije ništa u odnosu na ono što ih čeka.

Svejedno…

„Naježio sam se čim sam ušao u dvoranu. Tokom zagrevanja pevam pesme u sebi. Stvarno nerealan osećaj“, priznao je u razgovoru za Meridian sport mladi as crno-belih.

Kao i svi, Nakić je posle turnira na Sjamu bio prepun utisaka koje će dugo prepričavati.

„Bilo je predivno, odličan ambijent. Hvala navijačima za to. Baš smo o tome razovarali već posle prve utakmice u svlačionici, kako je za prijateljsku utakmicu atmosfera bila neverovatna. Jedva čekamo da krene sezone, da uđemo u Arenu.“

Nakić se košarkaški razvijao daleko od očiju javnosti u Srbiji. U Madridu. Ali – kako je već na prvom treningu u crno-belom rekao, njegov san nije bio Real, već Partizan. San koji je ostvario. Ali koji mu i dalje deluje baš tako – kao san.

„Kako da ne! I dalje imam te momente kada zastanem i sebi kažem: ’Au, u Partizanu sam.’ Pa i sad, kad sam pred utakmicu video svoj dres, isto sam se naježio. Sve to budi neke lepe emocije. Sve ovo su dosta lepi trenuci za mene. Stvarno sam presrećan.“

Super Mario – temelj Partizana

Put koji ga je iz Beograda odveo u Madrida, u Beograd ga je i vratio. Istina, uz stanice u Ostendeu i Laktašima. Svejedno…

„Sve ide okej, sada sam u evroligaškoj ekipi, kod najboljeg trenera. Sve ide kako treba, na meni je i dalje da radim da se dokazujem i da iskoritim sve ovo što imam u Partizanu na najbolji mogući način.“

Vratio se koji mesec unazad. Kad je taj njegov san počeo da se ostvaruje…

„Nije tu bilo mnogo diskusije, već sam o tome i pričao. Kada se pojavila ta šansa, to da me želi Partizan, odmah sam rekao da pristajem. Samo da mi kažu da potpišem i to je to. Nisam uopšte razmišljao ni sekund. To je nešto što sam želeo ceo život. Stvarno sam presrećan ovde.“

Tokom prijateljskih utakmica videli smo ga u različitim ulogama. Bilo je i mečeva koje je počinjao u petorci, u nekim drugima ulazio kao izmena Vanji Marinkoviću… Ali – gde on vidi sebe u ovom timu Partizana, u dosta jakoj konkurenciji? Nakić kaže…

„Vidim sebe da na svim utakmicama dajem borbenost i energiju sa klupe. Da se bacam za svaku loptu, da pomažem ekipi u bilo kom segmentu igre. Da li to bilo minut ili više, stvarno ću da dam maksimum, sve od sebe. To je nešto što i navijači mogu da očekuju od mene.“

Pariz namučio Partizan, Karlik Džons i Dejvis iščupali pobedu

Sve ono što ga čeka, Nakić je mogao da čuje i iz prve ruke. Svi već znaju da je njegov otac Ivo bio igrač Željka Obradovića u najslavnijim danima u istoriji Partizana. Kakav savet je čuo od oca, pitamo.

„Da je najbitnija koncentracija, borba, želja. Da navijači vide da se boriš. Jer, publika ovde dobro poznaje košarku, dobro se razume u ovaj naš sport. I kada je dobro, ali i kada krene loše, najbitnija je borba. Da se nikada ne odustaje“, poručio je Nakić.

Posle turnira na Siciliji i u Beogradu, Partizan u četvrtak putuje u Atinu, gde će u subotu, pod otovrenim nebom i pred više od 35 hiljada ljudi, na drevnom stadionu Panatinaiko, igrati protiv prvaka Evrolige – Panatinaikosa. Biće to generalna proba crno-belih pred start sezone i utakmicu protiv Borca, 25. septembra u Beogradskoj areni. Koju svi, pa i Nakić, jedva čekaju.