Marko Jagodić Kuridža s katedre za srpsku košarku: Samo Zvezda i Partizan mogu da naprave pravog reprezentativca

Išao je prema dečijoj igraonici i pravio taktiku kako da stigne sve na vreme. Da jedno dete ostavi, drugo pokupi i čekira prioritete. U međuvremenu je stigao poziv, koje su okolnosti pomerile za večernje sate, kada klinci legnu, a Zvezda završi utakmicu sa Seltom.

Iako u svojoj biografiji ima epitet kapitena reprezentacije Srbije – Marko Jagodić Kuridža živi kao sav normalan svet. Porodica je na prvom mestu i zbog toga nema problem i da karijera trpi, a ljubav prema sportu i njegovoj košarci je nešto što ga pokreće i čini da traga dalje nego što je morao. Jer, nije kao neki imao imperativ da završi, ali je želeo. Hoće da se usavršava i što bolje razume igru pod obručima, a kada okači patike o klin – imaće širok spektar mogućnosti, jer je odnedavno diplomirani master na studijskom programu Trener u sportu.

Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

U opširnom razgovoru za Meridian sport, gde je želeo da čuje i drugu stranu i trudio se da temeljno objašnjava svoje stavove, dotakao se svojih studija, njegove Zvezde, razloga zašto je neohpdno da večiti razvijaju srpske igrače…

Naravno, najsvežija tema je bila akademski uspeh na Fakultetu za sport Univerziteta „Union – Nikola Tesla“. Kompletna priča vezana za njegovo obrazovanje je počela mnogo ranije, a sada je dobila samo mašnicu.

„Ja sam krenuo na fakultet još dok sam igrao u Bosni, gde sam imao dobre sezone, ali nisam mogao da napravim korak napred. U sagledavanju budućnosti razmišljao sam u pravcu da, ukoliko ne napravim karijeru, imam sigurnost, pa sam tako završio osnovne studije“, rekao je Jagodić Kuridža na početku razgovora za naš portal.

Prošle sezone je igrao za Vojvodinu, sa kojom se tokom leta rastao i od tada nema profesionalni angažman. Poziva je bilo, ali je porodica bila na prvom mestu i zato je trenutno bez kluba, ali je zato u rukama diploma mastera.

„Košarkaška priča se otvorila i stavio sam fakultet na čekanje sve do Vojvodine, gde sam upisao master studije na Fakultetu za sport i završio ih, pa tako u budućnosti imam i teorijsko znanje da budem trener. Zahvaljujući profesoru Radakoviću sam upisao master studije. Profesori su imali razumevanja za mene, izlazili u susret tokom sezone i objasnili šta je sve potrebno. Kada imaš sportsku upornost, onda je sve lakše. Jeste bilo teže, ali uz pomoć profesora sam našao način da završim.“

Anđušić rešeta u Grčkoj: Samo sam još u Beogradu doživeo da me ljudi zaustavljaju na ulici – žao mi je zbog Vanje, Partizan mora da nastavi da živi

Zapala je za oko sama tema Kuridžinog rada – Analiza takmičarske aktivnosti košarkaške reprezentacije Srbije na Olimpijskim igrama u Parizu.

„U dogovoru sa profesorom Milanom Pašićem sam izabrao temu. S obzirom na to da sam bio deo te generacije i zbog svega toga sam hteo da napravim rad koji je praktičan i može da donese nešto što neki drugi studenti, samo zbog mog iskustva sa reprezentacijom, jednostavno ne mogu. Profesor mi je mnogo pomogao i stalno me vraćao na pravi put.“

Pogled u budućnost nagoveštava da bi Srbija mogla da dobije kvalitetnog trenera. Ima sve preduslove da krene prema vrhu. Zanimljivo, dugo je mislio da neće ići tim putem.

„Tokom većeg dela karijere sam mislio da nikada neću postati trener, a razlog je samo jedan – udaljenost od porodice. Ja volim košarku, živim i živeću za nju, a pošto ove sezone nisam igrao – mnogo mi nedostaje. Ali uvek me je odvraćalo ono što sam video kroz karijeru – da je ogroman broj trenera razveden, da mnogo manje viđaju svoju decu… To je tema o kojoj treba da se priča. Treneri se često menjaju, ne zadržavaju se na jednom mestu, što deca i porodica neretko ne mogu da prate. Zato sam imao odbojnost prema trenerskom poslu. Ipak, mišljenja se menjaju, a košarku mnogo volim i teško da bih mogao bez nje. Sada sam dobio diplomu i voleo bih da u budućnosti, kada završim igračku karijeru, pokušam da se bavim trenerskim poslom i da vidim da li je taj poziv za mene. Iskreno se nadam da jeste. Bio sam kod različitih trenera i uveren sam da sam od svakog nešto naučio. Na kraju, od nekih sam naučio i kako ne treba. Sigurno je da, kada bih sve sabrao i oduzeo, smatram da imam košarkaško znanje koje mogu da prenesem na mlađe.“

Period od prošle sezone pa sve do danas je pokazao Marku koliko je košarka sastavni deo njegove ličnosti. Mnogo mu je nedostajala.

„Posle razlaza sa Vojvodinom sam tražio klub, ali se nisam našao ni sa kim da bih otišao od kuće u ovom trenutku. Sada, kada gledam utakmice, nedostaje mi sve. Zato bih voleo da budem deo neke košarkaške priče.“

Imao je vremena da isprati detaljno šta se sve dešavalo u redovima večitih, ali prevashodno u njegovoj Zvezdi. Nikada se nije krio iza floskula i nije imao problem da kaže ono što misli. Stav koji ima je jasan i godinama se ne menja, jer razmišlja u pravcu reprezentacije – za koju je uvek davao sve što ima.

„Nije novost da nisam fan ekipe sa mnogo stranaca. Više bih voleo da Zvezda i Partizan imaju veći broj srpskih igrača, jer sam stava da se kroz naše večite igrače najbolje razvijaju za reprezentaciju. Pritisak koji tamo mogu da osete jednostavno ne mogu na drugim mestima. Uz dužno i veliko poštovanje prema našim manjim klubovima, ali da bi igrač postao reprezentativni kalibar za Srbiju, da može da pomogne postojećim liderima, neophodno je da se razvija kroz večite, gde će igrati velike utakmice, osećati odgovornost i dobijati iskustvo koje nigde drugde neće. Zato smatram da su Zvezda i Partizan klubovi koji mogu da stvaraju prave šampione za Srbiju.“

Jagodić Kuridža ima jasan stav od kojeg ne odstupa.

„Zvezda pravi dobar rezultat i igra dobru košarku, ali ja bih više voleo da vidim petorku u kojoj ima više srpskih igrača. Naravno, volim i navijam iz srca da Zvezda pobeđuje i igra dobro. Ipak, da mogu da biram – više bih voleo da su srpski igrači u fokusu. Sa druge strane, samo zamislite Partizan sa Smailagićem, Trifunovićem i Avramovićem. To bi bio drugi tim! Moj utisak je da su prelako pušteni da odu. Ja sam zvezdaš, ali ne mrzim Partizan, već navijam i da oni pobeđuju, pogotovo u ovakvoj situaciji.“

Nikola Ivanović sa vrha Italije evocira najlepše uspomene: Kalinić dobra duša plej-of Zvezde! Partizan za Milano predstavlja biti il’ ne biti

Osvrnuo se i na probleme koji često nisu u prvom planu i ne priča se previše o njima, a zapravo mnogo tište košarkaše širom Srbije, pogotovo na mestima koja nisu naša dva najveća kluba.

„Naš balkanski ambijent nije normalan. Daću primer plata. Kada klub uplati novac, odmah se stvara imperativ da je pobeda neophodna, jer – eto – primili smo platu. Naravno, uvek sam se borio i davao sve od sebe, ali klubovi kada daju platu imaju osećaj kao da su nešto učinili igraču, a zapravo su samo ispunili zakonsku obavezu. Nismo mi potpisali da moramo da pobeđujemo, već da moramo da treniramo i radimo najbolje što znamo. Igrao sam u Belgiji, gde samo stigne poruka od banke, naravno u dogovorenom terminu, da ti je legao novac i niko ne potencira: ‘Ej, bila plata…’ Kod nas je plata događaj. I kao da žele da im budeš zahvalan zbog toga što si dobio novac koji si zaradio. Ako može da se kaže da je pozitivna strana ovoga – to je izgradnja karaktera naših igrača, jer je veliki naboj i pobede su važnije nego što jesu, pa igrači nauče da igraju pod ogromnim pritiskom i samim tim postaju bolji.“

Na stranu problemi, Zvezda ove sezone igra kvalitetnu košarku i ima ozbiljne domete. Marko je podvukao jednog igrača od novajlija, koji donosi nešto posebno za tim Saše Obradovića.

„Košarka u ovom rasporedu je otišla u smeru da ima sve manje vremena za pripremu i taktiku. Iako, naravno, trener spremi svoje zamisli, vrlo brzo se uđe u preuzimanje i onda se mahom igra jedan na jedan, gde je Zvezda snažna i ima najveći X faktor, a to je Semi Odželej, koji radi ono za šta nije doveden – da bude petica. Kada ga Saša stavi na pet, onda mogu sve da preuzimaju. Dobro izgledaju i zaista ide sve u pravom smeru. Hvala Bogu da je tako. Još kada se vrati Bolomboj, biće još bolje.“

Zvezda nema isti broj srpskih igrača kao što ih je bilo tokom prošlih godina, ali i dalje ima jednog od glavnih lidera sa našim pasošem i predstavlja žiranta za uspeh na Malom Kalemegdanu.

„Nikola Kalinić je premium igrač u Evroligi. On bi igrao u bilo kom timu u Evroligi. Najbolje sam video dok sam bio u reprezentaciji kakav je pobednik, koliko je inteligentan i koliko ima dobar karakter. Što se njega tiče, samo reči hvale. Ja ne znam ekipu u Evropi za koju ne bi igrao 20 minuta.“

Dvojica srpskih reprezentativaca, inače tandem na koji je Kuridža posebno slab još dok su igrali zajedno, nisu u prvom planu.

„Voleo bih da i Dobrić i Davidovac igraju u kontinuitetu, da se ne dešavaju utakmice u kojima ne uđu, jer takav ritam ubija igrača, jer jednostavno ne može da uhvati pravi zamah. Ispadne iz ritma, vrlo lako ostane bez samopouzdanja. Tako niko ne može da igra. To je kao da stalno izlaziš iz povrede.“

Jagodić Kuridža je bio deo Zvezde u prvom mandatu Saše Obradovića i vrlo dobro zna kako radi strateg crveno-belih.

„Mnogo mi je drago što je dobio drugu šansu, jer prva nije bila dobra po njega, pre svega jer nije bilo navijača. Zvezda i Partizan svoje rezultate baziraju na domaćem terenu, koji još samo Grci imaju. Naravno, potrebno je da se ekipa i igrači malo priviknu na ambijent, ali kada uspeju u tome – onda ih publika nosi, pogotovo kada ne ide, tako da je moguće promeniti momentum. To Saša nije imao prve godine, doduše nije imao ni ekipu koju sada ima. Iz ličnog iskustva mogu da kažem da je profesionalac, da je 300 odsto u košarci, kao i da posao radi najpoštenije i najbolje što zna. Veoma je sistematičan i do najsitnijih detalja sve analizira sa svojim saradnicima. Mnogo je radan i vredan, što se vidi po rezultatima do sada. Postojeći roster apsolutno odgovara Obradoviću. Utiska sam da vrlo dobro radi sa stranim igračima. Zato je sada Zvezda idealna sredina za njega. Iako bih više voleo da su barem petorica srpskih igrača lideri ekipe, trenutna situacija pokazuje rezultate, a Obradović je savršen trener za tako nešto.“

Nenad Stefanović, mentor Zvezdinog heroja: Uvek ću pamtiti Ebukin gest kad je napuštao FMP – vezivao je po deset trojki, zato se iznerviram kad promaši penale

Košarkaški instinkt mu kaže da crveno-beli mogu da dođu do osam najboljih – a za dalje ko zna.

„Mislim da će biti plej-ofa, ali na granici i uz veliku borbu. Zvezda može da pobedi apsolutno svakoga, a jedna utakmica na strani može da otvori šansu i za Fajnal-for. Setimo se Partizana i Makabija kada je otišao na Fajnal-for.“

Na satu se bližila ponoć, sat vremena je proletelo i već je bilo pristojno završavati priču, pa je za kraj usledilo pitanje o igraču koji je odnedavno deo srpske košarke, a zajedno sa Kuridžom je igrao u belgijskom Ostendeu. U pitanju je Tonje Džekiri – novi igrač Partizana. Kroz analizu nigerijskog košarkaša se dotakao i Partizanovog problema, koji se istinski nada da će biti rešen.

„Džekiri je bio na početku kada smo sarađivali i pamtim ga kao vrhunskog momka. Volim što je došao u Partizan, jer znam da je kvalitetan igrač. Kada je ovakva situacija, svi loše izgledaju. Nikome nije lako i nadam se da će se izvući. Ko god da je trebalo da nasledi Željka Obradovića, bio bi u problemu. Nije lako zameniti najboljeg trenera u Evropi, pogotovo što se očekuju bolji rezultati nego što su bili. E sada zamislite na kompletan ambijent koji je bio, na neverovatan pritisak, da se pojavi novi igrač kao Džekiri. Sigurno nije lako adaptirati se, ali verujem da može da pomogne Partizanu. Generalno su i počeli da igraju bolje, došli su sebi i drago mi je zbog toga. Nisam od onih navijača Zvezde koji navijaju da Partizan gubi, posebno u ovakvoj situaciji. Ja bih najviše voleo kada bi i jedni i drugi bili u plej-ofu. Želim im što više pobeda“, zaključio je Marko Jagodić Kuridža za Meridian sport.

Bonus video: