Nenad Stefanović, mentor Zvezdinog heroja: Uvek ću pamtiti Ebukin gest kad je napuštao FMP - vezivao je po deset trojki, zato se iznerviram kad promaši penale

„Obratite pažnju na način kako razgovara sa ljudima“…

Tiho i skromno – dok očima gleda direktno u sagovornika i pažljivo sluša šta stiže s druge strane. Energija s kojom odiše od trenutka kada je zadužio Zvezdin dres je nagoveštavala da može da bude vesnik samo pozitive. I njegovo ime ne znači slučajno na nigerijskom jeziku – Bog je veliki.

Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

Dokaz je upravo primer Ebuke Izundua. Od čoveka koji je pre šest godina dobio dva otkaza u istoj sezoni došao je do epiteta najkorisnijeg igrača Evrolige u prethodnom kolu. Na ovom putu nije bio sam – imao je podršku nekih dobrih ljudi, a jedan od njih je trener zlatne generacije Orlića iz Niša.

„Da nije bilo Nenada Stefanovića, verovatno ne bih ni stigao do Zvezde“, objasnio je Ebuka na početku sezone značaj trenera Igokee za njegovu karijeru.

Putevi u im se spojili u Železniku – odakle je nigerijski panter krenuo prema košarkaškim vrhovima. Letos je stigao na Mali Kalemegdan uz sumnju mnogih da nije kadar za najveću scenu, da neće moći da odgovori zahtevima Evrolige, a sada bi isti oni koji su javno promovisali takav narativ, verovatno više voleli da su ćutali.

Istovremeno, Stefanović je verovao u Izundua kada je malo ko i zato je sa posebnom radošću uživao u rapsodiji momka rođenog 1996. godine, protiv Monaka u Monte Karlu.

„Lep je osećaj, prevashodno mi je drago zbog Ebuke. Moji prijatelji na raznim Viber grupama uvek prate i znaju da on i ja imamo blizak odnos, tako da čak i moji roditelji sa većim ushićenjem prate kada on odigra dobro. Ako ne stignem da ispratim zbog obaveza, uvek mi javljaju i šalju statistike, njegove dobre poteze i slično. Veoma mi je drago kad igra dobro, naročito jer je postojalo mnogo oprečnih mišljenja o tome da li je za nivo Evrolige, odnosno za Crvenu zvezdu. Srećan sam – možda je glupo reći kao za svoje dete – ali zaista mi je posebno milo kada vidim da igra dobro”, rekao je Stefanović za Meridian sport.

Navikao se talentovani stručnjak na pozive čija je svrha dobiti odgovor kakav je Ebuka. Telefon je počinjao da se usijava još prošle godine kada je Izundu blistao u dresu Galatasaraja.

„Već od polusezone mnogi ljudi iz Evrolige, iz stručnih štabova koje poznajem, zvali su i počeli da se raspituju za Ebuku. S obzirom na to da smo nekoliko puta igrali protiv Zvezde, ljudi iz kluba su takođe pitali za Izundua, pre svega na ljudskom planu, jer igrački oni to mogu da procene bez da im kažem nešto novo. Više ih je zanimao taj ljudski faktor. Rekao sam im ono što i mislim – da je Ebuka jedan od najomiljenijih i najboljih stranaca koji su bili u FMP-u dok sam bio u Železniku. Od mene su dobili samo pohvale na njegov račun.“

Početak zajedničke priče nije delovalo kao da će imati ovakav rasplet. Polazna tačka je Železnik i dres FMP-a. Nije krenulo po planovima Stefanovića, koji je imao strpljenje, ali i sjajnu povratnu reakciju od momka koji je radom sve postigao u životu.

„Bilo je prilično specifično. Mojim dolaskom u klub imali smo opciju da Ebuka ostane, koju smo aktivirali nakon perioda u junu, koji smo proveli zajedno u tom razmaku između sezona. Njegov dolazak u Evropu bio je veoma turbulentan – u dva kluba je brzo završio svoj mandat, tako da mu je FMP bio treći u sezoni. Čim sam došao, popričao sam sa svim igračima, uključujući i Ebuku. Ideja je bila da on bude prva petica – em zato što je stranac, em zato što smo imali situaciju da Dimitrije Nikolić bude drugi centar, dok je Danilo Tasić pomagao sa pozicije četiri, a imali smo i Marka Pavićevića, koji je izlazio iz mononukleoze. Naši rezultati bili su veoma dobri – imali smo 10-2 – a za to vreme Pavićević je postao naš prvi centar posle prvih pet kola”.

Pronašao je Stefanović odgovarajući frekvenciju za Nigerijca – iz koje je proistekla sjajna sezona i finale domaćeg prvenstva sa Zvezdom, gde se FMP ne bi našao da, između ostalog, nije bilo sjajnog Izundua.

„Ebuka je imao mnogo problema, teško se prilagođavao na ligu, nivo kontakta i kriterijum suđenja. Nezgodno je kada svaku utakmicu imaš po tri faula, pa te sudije drugačije gledaju. Ipak, postepeno je napredovao, a vrhunac je dostigao na kraju druge sezone. Ljudi su zaboravili, ali mi smo prošli u finale zahvaljujući njegovim dvema trojkama protiv Mege u prelomnim trenucima, i to sa pozicije četiri”.

U Zvezdi još nije krenuo da raspaljuje van nije 6,75, a očigledno da ume.

„Na treninzima je vezivao po deset trojki bez ikakvih problema. Zato se nekada iznerviram kada promaši dva slobodna bacanja, jer znam da on to pogađa u visokim procentima.“

Stefanović podvlači ljudske kvalitete kao možda i najjače adute koje Izundu poseduje.

„Za svakog trenera najvažnije je da s igračem može da se sarađuje, u smislu da prihvata sugestije i kritiku – koja će nekada biti izgovorena i visokim tonom. Sa njim nikada nisam imao problem u toj relaciji. Ja svim igračima prilazim na isti način, pa je do njih kako će da prihvate. Nekome prija, nekome ne. Neko se otvori, neko ne želi da iznosi detalje života. Što se Ebuke tiče, bio sam vrlo dobro upoznat sa njegovom porodičnom situacijom. Mislim da mu je to značilo – to razumevanje koje sam imao.“

Stefanović se posebno seća veoma lepog gesta prilikom odlaska Nigerijca iz kluba.

“Igrali smo poslednju utakmicu protiv Zvezde, a on je dobio dres od kluba, što je pokazalo veliko razumevanje i pružilo mu ogromnu podršku. Ja sam mu uručio dres i obojica smo bili veoma emotivni u tom trenutku. On je na odlasku iz kluba svim članovima stručnog štaba kupio prigodne poklone, što u karijeri nisam previše puta doživeo. Time je pokazao i svoju ljudsku veličinu.“

I posle odlaska Ebuke iz redova FMP-a, ostali su u kontaktu, pa im tako nije bilo strano da popiju kafu usred Nemačke.

„Održavali smo kontakt kasnije. Igrom slučaja sam ostao bez posla, pa sam putovao po Evropi. Otvorila se prilika da se vidimo dok je on bio u Oldenburgu, da malo popričamo. Dolaskom u Zvezdu nastavili smo da budemo u kontaktu i imali prilike da se vidimo. Drago mi je što sam trenirao takvog momka i što je sada na vrhunskom nivou”.

Oko Ebuke mnogo buke: Molim ih da prestanu da mi viču „MVP, MVP…“ Dajem samo šesticu zakucavanju – zbog odbrane

Odnos održavaju i danas – sa mnogo obostranog zadovoljstva.

„Ponekad razmenimo poruke – kada su pobede i naše, i njegove u Zvezdi. Kada sam otišao iz FMP-a, bio je prvi koji se javio i pitao šta se desilo”.

Još lepše u Ebukinoj priči je deo u kojem velika većina nije verovala da će uspeti u srpskom velikanu.

„Mi smo skloni ranom ocenjivanju i potcenjivanju. Uvek kažem da treba sagledati kompletnu situaciju. Naravno, nije igrao na nivou Evrolige, ali ko je pratio njegove partije u FIBA Ligi šampiona video je ozbiljan nivo u ozbiljnom klubu. On je prvi put u Galatasaraju, i sada u Zvezdi, bio okružen vrhunskim saigračima, što mu je potrebno, gde nije sav fokus na njemu. Bio sam siguran da će iz pozicije rezervne petice imati doprinos, jer nisam video razlog zašto ne bi. Poseduje sve što jedna moderna petica treba da ima, što sam i rekao u najavama kada je dolazio. Nisam imao dilemu, ali priznajem da sam bio i malo subjektivan”.

Prva evroligaška sezona je očekivano imala amplitude, koje je pojačala povreda, ali uhvatio je ritam i daje više od sto odsto da bude najbolja verzija sebe.

„Nivo čvrstine mu odgovara, pošto je igrač koji nikada ne beži od kontakta. Što se tiče doprinosa, mislim da je dao i više nego što su ljudi sa strane očekivali. Bio je konstantan. Ljudi zaboravljaju da kada se igrač povredi u Evroligi, on nema period vraćanja kroz trening, nego mora direktno kroz utakmice, što nikada nije lako. On nije taj tip. Njemu je potreban dobar trening i kontinuitet utakmica. Gledam i uživam, bez faktora iznenađenja, jer sam očekivao ovako nešto.“

Kao što je sam Izundu rekao za naš portal, utakmica sa Monakom ide u arhivu i već na novom meču protiv Virtusa (večeras od 20 časova i 30 minuta) mora ponovo da se dokazuje, pogotovo zbog činjenice da se vratio Džoel Bolomboj, a samo što nije i Hasijel Rivero.

„Konkurencija u Zvezdi je ogromna i to sada zavisi od trenera Obradovića, pa će verovatno biti različito od utakmice do utakmice koristiti centre. Smatram da svi imaju nešto drugačije i ne mislim da liče jedan na drugog”.

Niko od Ebuke ne treba da očekuje da 22 poena i 12 skokova postane standard i nešto što će ponavljati iz nedelje u nedelje. I možda do kraja sezone vrtoglavih brojki ne bude previše, ali jedna konstantnost je sigurna – uvek će biti sjajan momak koji treba da bude primer mnogima.

„Nažalost, toga je danas sve manje, pa se svi nesvesno impresioniramo i zaljubimo u nekoga ko je skroman, tih… Vrlo miran, staložen i ima specifičnu porodičnu i privatnu priču. Okupan je tom svojom skromnošću i nije dozvolio da ga sve što mu se desilo u životu izbaci iz normalnog načina života. Sada ima porodicu, što mu je sigurno pomoglo da uđe u potpuni mod profesionalca”, zaključio je Stefanović za Meridian sport.

Bonus video: