Marko Simonović pod detaljnim skenerom: Šta crnogorski centar donosi Crvenoj zvezdi Meridianbet

Nakon godina u kojima je Crvena zvezda Meridianbet gradila tim oko veterana što domaćih što stranih, čini se da polako ali sigurno počinje smena generacija na Malom Kalemegdanu. Marko Simonović je jedan od igrača sa najvećim potencijalom na ovim prostorima, ali već dovoljno kvalitetan da ga možemo nazvati pojačanjem za nivou Evrolige.

Kada na papiru vidimo visinu od 213cm, raspon ruku od 223cm i kilažu od 110kg pomislićemo da se radi o klasičnom centru koji svoju igru bazira u blizini obruča, ali je Simonović daleko atipičniji od toga. Sama činjenica da sa pomenutim brojkama pokriva i poziciju četiri je dovoljno zadivljujuća, a kada na to dodamo da je veoma pokretljiv sa i bez lopte onda to ostavlja poseban dojam. Na samoj “sirovoj” snazi će morati da poradi za stadium elitnog takmičenja, dok su sve ostale stavke vezane za spremnost tela na više nego dovoljnom nivou.

Koliko god crnogorski reprezentativac imao raznolik ofanzivni arsenal, moramo krenuti od dve klasične stavke za svakog centra, igra u piku i igra na niskom postu.

Kada je “pik’n’rol” u pitanju iz njega se odmotava mnogo češće u rol, ali nije mu strana ni igra u popu iz koje takođe ume biti efikasan. Ako rola ka obruču, rola brzo i pravolinijski, pomera se prema reakciji odbrane, a možda i najvažnije, podjednako je opasan u blizini koša kao i u situacijama kada treba da spusti loptu u dribling. Vertikalni spejsing koji donosi sa sobom mu omogućava da hvata dosta toga oko obruča, dok ukoliko ima protivničkog igrača u reketu većinom pribegava nešto mekšim završecima. Oko obruča poentira sa obe ruke, primarno desnom, dok ćemo ga neretko videti “u finti” šuta kako popravlja poziciju i stvara dodatni prostor. S’ obzirom na agilnost, ali i pregled terena u šort rolu ume biti veoma koristan, mada ćemo ga najviše viđati da sa jednim do dva driblinga napadne obruč. Generalno odaje utisak da iz kratkih otvaranja vidi katove i same saigrače na liniji za tri poena, ali ne treba očekivati neka spektakularna dodavanja, već samo osnovna.

Igru na niskom postu je poprilično unapredio u Americi, rad nogu je sada daleko bolji nego tokom boravka u Beogradu, što ga u startu dovodi u bolje pozicije za poentiranje. Simonović ne spada u najčvršće centre i to uspeva da mu napravi problem protiv snažnih defanzivaca kada ne može da “zida”. Sa druge strane mu visina i raspon ruku uz mekan izbačaj omogućavaju da završi mnogo toga i nešto dalje od samog obruča. Kao što smo rekli desna ruka mu je primarna, ali na njoj ne insistira, te ume da uključi i drugu ruku.

Nesvakidašnje za njegovu visinu je sasvim solidan šut i za dva i za tri poena, dok češće šutira sa distance. Iste uzima sa vrha kapice i sa 45°, kako levih tako i desnih, naravno samo i isključivo iz mesta i prevashodno iz pop otvaranja nakon pika. Izbačaj u najmanju ruku izgleda čudno, deluje da nije prirodan već uvežban, ali lopta ima sasvim dobar luk i ono najvažnije preciznost je tu. Sa poluodstojanja ne šutira mnogo, uglavnom nakon šort rola ukoliko se odbrana odmakne i zatvori ostale opcije.

Prodor nije nešto na čemu se bazira igra doskorašnjeg igrača Bulsa, ali itekako ume da napadne driblingom sporije ili u krajnjem slučaju loše postavljene centre posebno jačom, desnom rukom.

Većinom se ne osvrćemo na ofanzivni skok visokih igrača, ali upravo iz tog segmenta igre Simonović crpi veliki broj poena. Pored fizikalija koje mu u startu daju prednost nad protivnicima, poseduje odličan “njuh” za skok i odaje utisak da je uvek na pravom mestu u pravo vreme. Da li je to vraćanja lopte u obruč iz “odbojke”, prikucavanja, hvatanja skoka pa potom poentiranja ili obezbeđivanje novog poseda za svoju ekipu manje je važno jer je u tom segmentu Zvezda zaostajala u godinama za nama.

Tranziciju trči odlično, veoma je pokretan, za svoje gabarite i prepokretan ako možemo tako da kažemo i ono najvažnije brzi napad može da povuče sa loptom posle skoka ili ukradene lopte, gotovo kao krilo. U kontrama njegov košarkaški IQ i osećaj za dodavanje najviše dolaze do izražaja, te neće biti retkost kako upošljava saigrače na samom obruču. Efikasan je u tranziciji bez lopte, ali “samo” oko samog obruča.

Odbrambeno je u NBA Dži ligi bio na zavidnom nivou, raspon ruku i visina su mu omogućavali da sačuva manje više sve centre na niskom postu, dok je jedini problem nastajao protiv izrazito snažnih petica koje su ga unosile ispod samog obruča. Izuzetno je pokretan za svoju visinu te je na preuzimanju veoma koristan, a duge ruke mu omogućavaju da ispravi greške i tako pokrije prostor koji nije uspeo telom, odnosno nogama.

Timski to izgleda solidno, deluje da je u Americi ispravio neke loše navike iz Mege, ali i tu do izražaja dolazi brzina na iskakanju i fletu, kao i pokrivanje velikog prostora u dropu. Sa veličinom kojom raspolaže je defanzivno verovatno igrač sa najviše potencijala u rosteru Crvene zvezde Meridianbet, ali je pitanje samo koliko će mu vremena trebati da se adaptira na Evroligu.

Marko Simonović i Luka Mitrović su i bez još jedne petice već sada najbolja centarska linija koju je klub sa Malog Kalemegdana oformio u poslednjih skoro pa deset godina. Doskorašnji centar Bulsa će sigurno biti nosilac igre Crveno-belih sledeće sezone, a pitanje je samo koliko će vremenski trajati potpuno privikavanje na najviši evropski nivo košarke.

EKSKLUZIVNO: Preuzmi najveći bonus dobrodošlice od 4.000 RSD potpuno besplatno – registruj se na sajtu meridianbet.rs ili putem mobilne aplikacije

BONUS VIDEO:

4 Komentara

    Marko Simonovic prema svemu iznetom predstavlja jedno od najvecih potencijalnih pojacanja Crvene Zvezde!!!!

    Ako ovako igra on bi bio barem u trećoj petorci u NBA.Jedan prosečan centar na nivou Kuzmića…

    Najbolju stvar su uradili kad su uzeli Marka Simonovića, ima savršenu gradju za više pozicija

    Mislim da će Zvezda imati velike koristi od njega i da je on igrač koji može mnogo da doprinese na bilo kojoj poziciji

Postavi odgovor