„Ako hoće bolje, moraju da pošalju bolje” čuveni uzvik oduševljenja izgovorio je Slobodan Šarenac 5. septembra 2002. godine kad je Jugoslavija savladala SAD (81:78) u četvrtfinalu Svetskog prvenstva u Indijanapolisu.
Verovatno bi anketa ili referendum pokazali da je 100 odsto Srba glasalo da Šarenac ne mora večeras da bude inovativan već da večeras oko 23 časa ponovi rečenicu koja je ostala u sećanju svih ljubitelja košarke.
Naravno, treba biti realan i shvatiti da bi pobeda naših reprezentativaca bila veliko iznenađenje. Ne možemo reći i čudo, jer kad tim predvode Nikola Jokić i Bogdan Bogdanović ni jedan uspeh se ne može podvesti u kolonu senzacija. Čak i kad je sa druge strane terena najjači američki tim još od onog nedostižnog sa OI 1992. u Barseloni na čelu sa Džordanom, Medžikom i Birdom.
Sa te utakmice pamte se dueli Bodiroge i Redžija Milera, trojke Milana Gurovića, sjajna partija Vlade Divca, ali i potez koji je nekadašnji as Lejkersa i Sakramenta napravio pre utakmice.
Divac je dok su reprezentativci stajali ispred tunela da uđu na teren Konseko fildhausa počeo da zviždi Marš na Drinu. Melodiju su prihvatili svi saigrači i na teren su izašli kao specijalna jedinica rešena da se bori do poslednje kapi krvi.
„Dan danas se naježim kad se setim tog trenutka kad smo svi zviždali Marš na Drinu, to je pokazalo veru ekipe da možemo da pobedimo Amerikance”, rekao je Divac jednom prilikom kad je evocirao uspomene na Indijanapolis.
I zato nek i Parizom večeras odjekuje „Marš na Drinu” i nek Slobodan Šarenac ponovo ostane bez glasa.
Bonus video:
