Kako zvuči…
Tri godine je igrao u Partizanu… Tokom te tri godine osvojio sve domaće trofeje. Ukupno šest. U poslednjoj sezoni u crno-belom dresu stigao i do fajnal-fora Evrolige. Onog u Parizu, 2010. Pre toga sa univerzitetskom reprezentacijom Srbije osvojio tri medalje – svih „boja“.
SPREMI SE ZA BESPLATNU ZABAVU: Preuzmi BONUS DOBRODOŠLICE OD 5.000 RSD + 100 FREEBET-OVA na Super Heli igri – registruj se na sajtu meridianbet.rs ili putem mobilne aplikacije.
Zvuči dosta dobro i – sve to stoji u biografiji Strahinje Miloševića. A stoji i da je posle tih sezona u Partizanu igrao i za Crvenu zvezdu… Da je počeo u Vojvodini, igrao za Budućnost, Karpoš Sokole, Solnok, Sevilju, Debrecin, Sombathelji… Trofeje osvajao još samo u Mađarskoj…
Ono što ne piše, podelio je gostujući u podkastu JAO MILE… Kakva priča…
Recimo…
„Poslovi koje sam radio sa strane…“
…I to još dok je bio član tima iz Humske…
„Dok sam igrao u Partizanu, ja sam držao časove Kajt surfinga na Adi Bojani. Bio sam instruktor kajta kod drugara. Mislim, znao je to tu neko, ali nisu verovatno baš svi znali. Držao sam časove, sedeo u vodi po ceo dan. Samo zbog fore. Otišao tamo kod tog druga, naučio sve sam.“
I nije to sve…
„Tamo sam držao časove, radio u kafani, radio nabavke… Razumeš? A igram u Partizanu. Idem, služim goste. „Dobar dan! Izvolite, šte ćete popiti?“ Pa neko provali i pita, da li je ovaj normalan, o čemu se radi.“
Sve to nije morao, ali je želeo. Kako je rekao…
„To me „radilo“. Mislim da sam dosta društven i volim da sa ljudima provodim vreme. Nekad se umorim od svega toga, ali volim taj momenat ugošćavanja. Kao klinac sam organizovao roštilje na vikendici i trudio se oko svih kada dođu. Verovatno to nešto imam tu negde u sebi. Volim nekome drugom da ugodim, da mu bude lepo. Na kraju uzmem i neke pare od toga.“
Pričao je i o vremenu provedenom u Partizanu.
„Tu sam naučio sve treba što znam o košarci. Nisam tamo naplatio, ali sam kasnije na osnovu toga igrao, radio sve i zaradio, lepo se proveo u životu. Igrao sam tu košarku. Ona je nešto najlepše sa čim ću, možda, imati prilike u životu da se sretnem. Taj Partizan mi možda nije doneo ne znam ni ja šta što je drugima doneo. Ali mi je dao znanje. Dao mi je neku komotnost, da gde god da sam posle otišao video sam koliko je to sve ispod toga bilo.“
Naprimer…
„Ja tu došao, sav stegnut, uđem u frci. I dok Dule priča ne čuje se muva.“
A prethodno u Vojvodini…
„Gurke napucava loptu, ovi se deru… Tajm-aut, ovaj tamo ide priča. A, ovde se buva čuje.“
Posle Partizana put ga je odveo u Zvezdu. Pričao je i o tome…
„Miško gurne ovde ovog, onde onog, i kao – Zvezda. I ja reko – kako sad Zvezda. Odbijem na keca. I sad tu sve… Kao: „Ajde, ajde veruj mi. I evo, nisu tako loše ni pare. Biće super, Bolja organizacija, novi ljudi“. I ja kao – hajde!
Od toga – nisu loše pare, došlo se do…
„Nije ih ni bilo“.
Podelio je i anegdotu iz tog perioda.
„Na kraju smo skupljali pare Lazar Radosavljević, Uroš Nikolić i Nedović“, tu je zastao, pa se ispravio…
„Ne Nedović je imao svoja kola..“
Svejedno…
„Pošto su nas izbacili iz Pionira, mi smo trenirali u Kovilovu. I onda matori, zamisli taj momenat košarkaški, gde mi skupljamo pare da u moja kola sipamo gorivo da idemo u Kovilovo da treniramo. I onda odemo kod Uvalina tamo i ovaj nam sredom da deset puta deset dužina. Ono kao „turpija“ trening. I ništa, nit je bilo lepo, nit je bilo para. Ništa nije bilo dobro“, rekao je između ostalog Milošević.
Bonus video:
M Pavlovic
A pun je kesa bio u Partizanu pa iz dosade radio 7 poslova pored toga. Haha, kakva prica