Slovenija je dočekala hladno i pomalo neprijatno. Izuzev auto-puta, koji je bio značajno bolji od hrvatskog, sve drugo nije išlo na ruku. Oluju je diktirao grad i kao da se trudio da polomi šoferšajbnu. Ljubljana je delovala sve dalje iako je navigacija javljala da se odredište bliži. Na kraju se nebo smirilo i Stožice je objasjalo sunce, kao i beogradsku ekspediciju koja je stigla na utakmicu Zvezde protiv Cedevita Olimpije. Nedugo potom je usledila još jedna nepogoda, samo ne vremenska – nego sistemska.
„Nema izlaska dok svi ne uđu“, stigao je odgovor od redara na pitanje gde pušači mogu da smire živce pre nego što meč počne. Nije bilo pregovora – niti ideje da se zaobiđe protokol, pa je nikotin ostao u paklici. Utakmica se završila i nije popravila utisak celokupnog doživljaja, a Ljubljana je uporno odbijala da se dopadne svojim gostima.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Ali, stigao je novi dan i osećalo se u vazduhu da bi situacija mogla da se promeni. Zmajev most je raširio krila i pokazao moć grada na reci Ljubljanici, a istovremeno otvorio portal u košarašku jazbinu koja je i povod ove priče.
Potraga za magnetom je odvela do ulaska u neobičnu prodavnicu, gde su za oko zapala dva potpisana dresa balkanskog NBA tandema.
Dok je pakovao malog zmaja u kartonsku kesu, prijatni prodavac je klimnuo glavom na pitanje da li su autogrami autentični. Nikola Jokić i Luka Dončić su ukrali kadar koji, kada se proširio, pokazao je i druge sportske relikvije. Potpisani dresovi Gorana Dragića, Jana Oblaka, kačket sa finala NBA lige, lopta sa Evropskog prvenstva… Mozak nije mogao da registruje šta se sve nalazi u zavučenoj radnji za suvenire. A pošto je razgovor bio kratak, koraci kaldrmom su nekako dobili kružnu putanju, pa je prodavnica ponovo bila pred nosom.
Novi ulazak je bio prirodan sled događaja, a razlog nije bila kupovina, nego upoznavanje. Mosad Palamar je pružio ruku i posle pola minuta uvukao prisutne u košarkašku kolibu – na kojoj svaka priča ima miris i ukus. Srbe je zanimalo otkud Jokićev potpis, a odgovor je bio logičan: Dončić!
Počeo je da pripoveda, a hedinosti da uživaju. Brzo se ispostavilo da je Mosad veliki prijatelj sa Sašom Dončićem, koji je „mecena“ ove autentične radnje. Obojica su zvezdaši. Obojica zaljubljenici u košarku i druženje kraj Ljubljanice.
„Denver je igrao u Dalasu, a pred utakmicu me je pozvao Saša i pitao šta želim da mi kupi za Novu godinu. Kao iz topa sam odgovorio – Jokićev dres. Dok je Nikola potpisivao, pitao je za koga potpisuje, jer je želeo da zna kome ide poklon, pa je dodao moje prezime”, ispričao je Mosad i dodao kako je Jokić igrao u tom dresu protiv Dončićevog tima, kao i da je njegov potpis prilična retkost. Dalje je nastavio s ogromnom strašću da priča o svojoj kolekciji. Samo je delić u radnji, a ostalo se čuva kod kuće.
Nije želeo da čuje odbijanje kad je nasuo rakiju u čašicu i uz zdravicu je poželeo srećan put za Beograd. Mosadovi prijatelji su izašli da isprate i usput objasnili da je njegova radnja centralna tačka košarkaških susreta u Ljubljani, a kafić kraj njegovog lokala mesto gde Ljubljana može da vidi Bobija Marjanovića, Sašu Dončića i ostale asove kako žive kao sav normalan svet. A utisak je da normalan svet u Sloveniji živi malo drugačije od bivših sunarodnika iz Jugoslavije.
Neki će reći mnogo bolje…
Bonus video:
minja
Interesantan je ovaj kolekcionar dresova i relikvija sportske sadrzine,svako ima neki hobi…