Piše: Marko Vudragović
„Imam osećaj kao da svi u Evroligi žele da se vrate u NBA, ili dođu do NBA lige u nekom delu svoje karijere i igraju košarku na najvišem nivou“, izjavio je pre nekoliko dana Sterling Braun.
To su ove, ali i prethodnih sezona, osetili i klubovi, čak i oni najveći i najbogatiji. Jedan od njih je Olimpijakos, koji je letos ostao bez Saše Vezenkova, veoma atipičnog unutrašnjeg igrača. Nastalu rupu pokušavaju da saniraju onim što već imaju u rosteru.
EKSKLUZIVNO: Preuzmi najveći BONUS DOBRODOŠLICE OD 5.000 RSD + 10 POKLON WIN&GO RUNDI potpuno besplatno – registruj se na sajtu meridianbet.rs ili putem mobilne aplikacije.
Istina je da je grčki gigant od odlaska Bugarina u Sakramento doveo dvojicu veoma kvalitetnih krilnih centara, ali su Luk Sikma i Filip Petrušev marginalizovani i očigledno nedovoljno uklopljeni u sistem Jorgosa Barcokasa. Samim tim prošlosezonski finalista elitnog takmičenja je poklonio poverenje Aleksu Pitersu, što je Amerikanac oberučke prihvatio i zaigrao najbolju košarku u karijeri.
Bivši član Baskonije sa 206 santimetara i čak 107 kilograma poseduje dimenzije kojima bi mogao da se spusti i na poziciju pet. Upravo ga taj podatak najviše razlikuje od prošlosezonskog MVP-a Evrolige. Vezenkov je neznatno niži (tri santimetra) od nekadašnjeg saigrača i pet kilograma lakši, što mu je pružalo nešto veće mogućnosti. Ali, o tome malo kasnije.
Jasno je da Barcokas četvorke koristi kao igrače od pika, koji popunjavanjem kornera drže širinu napada i tako omogućavaju čistu igru dva na dva. Upravo je tu tajna uspeha dvojice igrača koji su sjajni šuteri iz mesta, ili eventualno jednog do dva driblinga.
Nije zanemarljiv podatak da je u vreme najkorisnijeg igrača Evrolige Olimpijakos na mestu organizatora igre imao Kostasa Slukasa koji daleko bolje čita pomeranja odbrane od Najdžela Vilijamsa Gosa, ali i iziskuje dodatnu pažnju protivnika kao daleko raznovrsniji poenter od Vokapa i bivšeg studenta Gonzage. Takođe prisutnost Mustafe Fala kao fizički dominantnog igrača u reketu koji ujedno spada i među najbolje dodavače među centrima je bitan faktor u igrama Bugarina prošle i Amerikanca ove takmičarske godine.
Tako je grčki stručnjak igru dva na dva proširio na tri na tri i to sa plejmejkerom, centrom i krilnim centrom ili eventualno krilom u višim petorkama. Iz pika se najčešće nakon preuzimanja veoma lako ulazi u napad u trouglu gde tim iz Pireja preti sa svom trojicom igrača, čak i sada u izostanku Slukasa. Dominantnost sadašnje jedinice Panatinaikosa je zamenjena još dominantnijom peticom u liku Nikole Milutinova, što je idejno trebalo da nadomesti kvalitet u igri visokog i niskog igrača. Centar reprezentacije Srbije je često izostajao zbog povreda i tako umnogome usporio razvoj pomenute ideje, te upravo zbog svih navedenih faktora najveći teret je pao na trećeg igrača – Pitersa.
Sada već evroligaški veteran odlično je ušao u ulogu bivšeg saigrača i u velikom procentu pružio ekipi mogućnosti koje je sa sobom u NBA ligu odneo najkorisniji igrač Evrolige. Najveća razlika između dve četvorke je sajz i težina koji Pitersu ograničavaju kretanje bez lopte, a najviše utrčavanja ka košu, gde je Bugarin poentirao u popriličnom procentu. Samim tim ni zatrčavanje na ofanzivni skok nije toliko jednostavno, ali se može nadomestiti građenjem i prostorom koji pri skoku pokriva as Olimpijakosa.
Većina trenera želi da ima dvojicu igrača različitih karakteristika na svakoj poziciji, ali ne i strateg crveno-belih iz Pireja, što ga je možda u maju koštalo titule, ali je ove sezone zahvaljujući tome izbegao rezultatsku katastrofu. Kada vidimo da odlazak Kostasa Slukasa nije nadoknađen na pravi način, da Milutinov često ispada iz ritma, Aleks Piters je sa novom ulogom ključan u borbi šampiona Grčke da se domogne plej-ofa Evrolige, a onda je sve moguće, pa i nadmetanje za titulu.
Bonus video:
