Najmlađih sedam u istoriji MVP nagrade - za Dončića još ima vremena

Ko zna, možda bi Čarlsu Barkliju manje objašnjavali da nije u pravu da je za svoju tezu o tome ko zaslužuje mesto u priči o MVP košarkašu u tekućoj sezoni, umesto Nikole Jokića izabrao Luku Dončića.

Ne da bi to bilo ispravnije, ili sa većim šansama da ser Čarls bude u pravu, već zato što je Dončić za pola ligaškog dela sezone otkako se nalazi u NBA, stekao veliku popularnost. Razume se da to ne bi bilo moguće da istovremeno ne poseduje vanserijski talenat koji mu je omogućio da bude jedan od najboljih košarkaša u ligi, kome titula najboljeg novajlije može da izmakne jedino ako se dogodi neko čudo zbog kojeg bi došlo do prekida košarke u Americi. Pominjanje njegovog imena u vezi sa nagradom, nije bez osnova, što pogotovo važi za Jokića.

Međutim, u NBA ima nekoliko košarkaša koji imaju fenomenalne cifre i koji igraju za ekipe sa šampionskim ambicijama i kvalitetom, tako da bi njegov izbor ipak bio više nego iznenađujući. Jedan od razloga su i godine (nepunih dvadeset), koje bi ga učinile najmlađim dobitnikom MVP priznanja u istoriji lige. Ono što je posebno zanimljivo u celoj priči je da je trenutno najmlađi još aktivan.

Lju Alsindor

Jedan od najboljih centara u istoriji košarke je ovo priznanje zadobio pod svojim manje poznatim imenom. Pre nego što je promenio ime u Karim Abdul Džabar, on je kao Lju Alsindor doneo Milvokiju za sada jedinu titulu NBA šampiona. To je učinio 1971. godine u svojoj drugoj sezoni kada je beležio 31,7 poena po utakmici i imao 16 uhvaćenih lopti.

Stef Kari i brojke o trojkama: Koliko još do Reja Alena?

Alsindor je kasnije bio MVP još pet puta, a prvi put je imao 24 godine.

Bil Rasel

https://twitter.com/NBA_Ray/status/1083831573538066436

Još jedan legendarni centar se nalazi na ovoj kratkoj listi. Ovoga puta je u pitanju sinonim za odbranu, nekadašnji košarkaš Bostona Bil Rasel, koji je celu karijeru proveo u istom klubu. Pet puta je MVP lige, prvi put u svojoj drugoj sezoni kada je imao 24 godine.

Vladao je reketom sa skoro 23 uhvaćene lopte po utakmici, a na jednom meču je zabeležio učinak od 49 skokova! Za Boston je igrao trinaest sezona i Keltima doneo čak jedanaest titula!

Bob Petit

Karijera mu se poklapala sa Raselovom, a važio je za jednog od najboljih strelaca svoga doba. Bob Petit je dva puta bio MVP, a kao i njegov ispisnik, prvi put je to postao igrajući svoju drugu sezonu u ekipi Atlante. Imao je dvadeset četiri godine, a u sezoni je postizao 25,7 koševa i imao preko šesnaest uhvaćenih lopti po meču.

Petit je Atlanti doneo titulu 1958. godine, a godinu dana kasnije je ponovo bio ligaški MVP.

Vilt Čemberlen

Čovek zbog koga su svojevremeno menjali pravila o zakucavanju, prvi put je postao MVP u svojoj debitantskoj sezoni u najjačoj ligi na svetu. Ne treba posebno naglašavati da je tada bio i najbolji novajlija, a posebna zanimljivost je da je pre odlaska u NBA bio član Harlem Globtrotersa. MVP je prvi put bio kao dvadesettrogodišnjak 1960. godine u dresu Filadelfije (kada je imao neverovatne proseke – 37,6 poena, 27 skokova) što je kasnije ponovio još tri puta.

NBA: Dalas, Sakramento, Portland i kako ih povezuje Luka Dončić?

U košarkašku istoriju je između ostalog, ušao i utakmicom u kojoj je ubacio 100 koševa.

Bob Makadu

A Bob McAdoo todavía le quedaba mucho baloncesto dentro cuando llegó al Tracer Milán de mediados los ochenta cumplidos los 35. Italia y toda Europa darían fe de ello. Lo recordamos en #SKYHOOK13
🛒 Ya a la venta en papel (6€) y digital (1€)https://t.co/XGyJ2PNpGq pic.twitter.com/XiMu4p3fm0

— Skyhook Magazine (@skyhookmagazine) December 28, 2018

Čovek koji je deo dugačke karijere proveo i u Evropi, tačnije u Italiji. Prvo i jedino MVP priznanje je dobio sa 23 godine (1975) igrajući za Bafalo kada je postizao 34,5 poena i imao 14,1 uhvaćennu loptu. Promenio je veliki broj klubova, a šampion je bio samo sa Lejkersima (1982, 1985).

Ovaj krilni centar je poslednji NBA košarkaš koji je istovremeno ubacivao preko trideset koševa i imao preko petnaest skokova (1973/74).

Ves Anseld

Smatraju ga najboljim košarkašem u istoriji Vašingtona, iako je karijeru završio sa prosekom od samo 10,8 koševa i četrnaest uhvaćenih lopti. Uz Čemberlena je jedini koji je u debitantskoj sezoni postao najbolji novajlija i MVP ligaškog dela. Tada je ubacivao 13,8 koševa, imao preko osamnaest skokova i skoro tri asistencije u proseku.

Priznanje je dobio 1969. godine kada je bio star 23 godine, a iako je bio visok samo 201 santimetar, igrao je na poziciji centra.

Derik Rouz

Strotman: Derrick Rose took us all back to 2011 on Wednesday, and it was basketball perfection https://t.co/DxNe0KkNA1

— 3126711996 (@3126711996) December 30, 2018

Da je karijera ovog košarkaša tekla kako je trebalo, verovatno bi više puta dobio MVP priznanje. Nažalost, Rouz je imao isuviše problema sa povredama koje su ga omele da postane ono što je trebalo. U Čikago je stigao sa dvadeset godina, posle samo jedne sezone na koledžu u Memfisu, a u svojoj trećoj sezoni sa nešto više od dvadeset dve godine, postao je najmlađi najkorisniji košarkaš u istoriji NBA.

Rouz je sada tridesetogodišnjak i igra za Minesotu, gde tek povremeno pokaže zbog čega je svojevremeno zaslužio prestižnu nagradu.