Sede četvorica novinara. Dvojica su hroničari košarkaškog puta Crvene zvezde poslednjih desetak godina, treći – više nego upućen u ono što, četvrti, pita:
„Ko su crveno-beli stranci u poslednjih desetak godina koji vam prvi padaju na pamet, a da su donosili rezultate Zvezdi?“
SPREMI SE ZA BESPLATNU ZABAVU: Preuzmi BONUS DOBRODOŠLICE OD 5.000 RSD + 100 FREEBET-OVA na Super Heli igri – registruj se na sajtu meridianbet.rsili putem mobilne aplikacije.
Imena su bila različita, iako je oko nekih (Markus Vilijams) postojao konsenzus…
Pitanje je bilo „trik“, samo da bi četvrti potvrdio ono što je i pretpostavljao. I da bi ponudio potpitanje:
„A trojka Nejta Voltersa u petoj utakmici finala 2022? Onog istog koji je bio MVP Kupa te godine? Godine u kojoj su Crvena zvezda i Partizan posle skoro decenije bili približnog kvaliteta?“
Zamišljena tišina. Tišina misli.
„Za mene je to broj jedan u karijeri“, javlja se Meridian sportu nasmejani Volters iz jednako nasmejanog Mineapolisa ove sezone. „Ulog je bio ogroman. Ko pobedi – igra Evroligu. Plus, već sam naučio koliko je važno navijačima. Pa još sve te utakmice u seriji, pražnjenja tribina, odlaganja… Dobro smo reagovali u petom meču, jer smo gubili u trenutku kada je prekinuta utakmica (prekid je trajao čitavu večnost, prim. aut). Znali smo da imamo četvrtinu da smislimo kako da pobedimo.“
Pri rezultatu 75:75, Nikola Kalinić je zidao pod košem sve dok nije udvojen. Igrač kakav jeste, bio je strpljiv, sve dok nije pronašao slobodnog saigrača. Vreme je isticalo, desetinke su se vrtele na semaforu… Volters, 58 sekundi pre kraja meča. Praktično za pobedu.
„Šutirao sam ceo plej-of veoma loše. Samo u toj utakmici sam bio na 4-0 pre tog šuta. Ali, pomoglo mi je to što kada ističe vreme, a ti si dobio loptu, to je najlakši šut. Znaš da moraš, nema razmišljanja. Nismo uspeli da se plasiramo u plej-of Evrolige, ali smo pokazali da smo pravi tim kada je bilo najpotrebnije“.
Zašto sada o tom „hajlajtu“ karijere? Zato što je vreme za podvlačenje crte. I okretanje novog lista. Volters je kao 32-godišnjak postao penzioner.
„Velika je promena. Kod kuće sam i pokušavam da shvatim šta da radim. Tokom leta sam razmišljao, dobijao ponude, ali sam imao porodične razloge zbog kojih sam prelomio. Poslednjih osam godina sam deset od 12 meseci bio daleko od njih. Dosta je toga bilo“.
Dosta je bilo i rutina. Mada, svet je sada čudno mesto za Nejta Voltersa.
„Mnogo mi nedostaje takmičenje, svlačionica. Ne fale mi treninzi, ali definitivno atmosfera i utakmice. Moram da pronađem svrhu. Igrao sam košarku od pete godine, to je jedino što sam znao da radim u životu“.
Zato će u košarci i ostati.
„Imam dobrog prijatelja koji je advokat i koji takođe traži sebe u poslu. Osnivamo malu košarkašku agenciju. Obratiću pažnju na NCAA, videti kako da šaljem igrače preko Atlantika. Uz iskustvo i kontakte probaćemo da se probijemo. Biće teško, ali razlika je što mene nije briga za pare. Samo želim da pomognem igračima, da ih stavim u položaj da uspeju“.
Onako kako je uspeo i Volters. Ali, Nejt će biti tu da im pomogne kako bi im put bio manje trnovit. Jer, nije sve bilo bajkovito za nekadašnjeg igrača Bešiktaša, Zvezde, Šalona, Žalgirisa, Makabija, UNIKS-a i Panatinaikosa.
„Godine u Beogradu su mi definitivno bile omiljene. Prva godina u Zvezdi bila mi je druga u Evropi. Nisam bio spreman za sve to, za atmosferu i intenzitet. Mnogo veliki korak. Sve to je bilo upoznavanje sa evropskom košarkom. Imalo smo veliki talenat, mnogo zabavnih domaćih pobeda nad najvećim timovima.“
Beograd mu je, kaže, omiljeno mesto za život.
„Zavoleo sam navijače, saigrače, trenere. Tamo mnogo vole košarku, samim tim sam i ja uživao.“
U drugoj godini je bilo sve bolje. Bio je spremniji. Ali i protivnik je bio neki potpuno drugačiji Partizan.
„To je bila prva godina kada je Partizan finansijski ojačao. Doveli su Ledeja, Pantera, tako da smo znali da će biti mnogo teško. Sve je to učinilo i da rivalitet eksplodira. Partizanovi navijači su verovali da mogu, naši takođe… Te finalne utakmice bile su nešto…“
Misao je završio kroz osmeh. Sa ove vremenske distance je možda smešno. Iako je bilo tužno.
Iznenadio sam se što me Radonjić opet hteo
Poseban odnos Volters je stvorio sa Dejanom Radonjićem, sa kojim je radio u Crvenoj zvezdi dva puta, potom i u Panatinaikosu. Neko bi rekao – saradnja koja je odmah bila savršena. Ne baš.
„U prvoj našoj godini sam mnogo učio o evropskoj košarci i lično se – mučio. Imali smo Stefana Jovića koji doslovno najbolji organizator igre u Evropi, a Radonjić voli da je na plejmejkeru igrač koji više ide na asistencije. Ja sam, kao, bio skorer. Teško je sve to bilo. Ne znam koliko sam mu se zaista sviđao, ali mislim da je počeo da mi veruje pred kraj godine. Zato sam se i iznenadio kada me je ponovo pozvao. Posebno jer, pre toga, u UNIKS-u nisam imao sjajnu sezonu. Bilo je kasno uveče kada me je pozvao. Mnogo mi je značilo što mi je verovao da budem startni plejmejker. Hteo sam da uzvratim. Bio sam povređen u Makabiju, isto i u Kazanju. Zato mi je bilo mnogo bitno, on je neko specijalan u mojoj karijeri.“
Radonjić ga je posle Zvezde povukao sa sobom i u Panatinaikos.
„To nije pošlo kako smo želeli. Dejo je neko ko kada bira igrača, onda uz njega ostaje sve vreme. Čak i ako nekada postane prekasno.“
Jasikevičijus je bio ludo strog prema meni, ali i dalje pamtim savete
Radio je u Žalgirisu sa još jednim autoritativnim trenerom – Šarunasom Jasikevičijusom. To nije bilo prijatno, ali jeste poučno iskustvo.
„Toliko je bio strog prema meni da je to bilo ludo“, seća se Volters. „Konstantno me je pritiskao. Imao sam dobru sezonu, ali je mentalno bilo mnogo teško. Na kraju je to bilo dobro iskustvo, jer i dalje pamtim neke male savete koje mi je govorio, šta da radim u određenim situacijama. U glavi mi je to ostalo i kasnije u karijeri, da to uvek moram da obavim, iako smo bili daleko jedan od drugog. Naučio me nešto konkretno o poziciji plejmejkera.“
Godine 2013. draftovan je kao 38. pik i završio u Milvokiju. Isto kao i 15. pik na istom draftu – Janis Adetokunbo.
„Bili smo rukiji. I bili smo očajni! Dobili smo 15 utakmica, što je bilo dobro za nas debitante. Ja sam bio starter i mnogo igrao pre nego što sam se povredio. Kod Janisa je bilo očigledno da mora mnogo da uči, imao je samo 18 godina, doživeo je kulturološki šok, nije znao engleski… Iako je pokazivao da može da bude sjajan, niko nije mogao da kaže da će biti ovoliko dobar. A postao je fantastičan.“
Bio je te godine i Miroslav Raduljica u timu…
„Sećam se da je, onako visok, vozio mini-kuper. Ma, čoveče, bili smo loši! A mislili su da možemo da budemo plej-of tim.“
Bivši student Južne Dakote Stejt, sada prati Martovsko ludilo. Ali…
„Više gledam turnir devojaka. Pejdž Bekers je iz Mienapolisa, pratim je godinama. Ove utakmice Elitnih osam faze su bile fenomenalne! Sada već svi poznaju njihove karaktere, one godinama ostaju na istom mestu. I zato su najmanje jednako popularne kao muškarci koji već posle prve sezone odlaze dalje ili menjaju koledže.“
Ceo Mineapolis uživa u najboljoj sezoni Minesote u…možda će biti čak i u istoriji franšize.
„Odrastao sam kao navijač Timbervulfsa. Posle nisam previše pratio, nisam ni gledao NBA, ali sada su mnogo uzbudljivi. A Entoni Edvards je fenomenalan. Biće zanimljiv plej-of.“
Uskoro će Volters početi da gleda košarku i iz perspektive agenta. Tada je neizbežan i povratak u Evropu.
„Planiram jednu evropsku turneju po mestima gde sam igrao. Sedam država za osam sezona.“
Tu je i Beograd. Tamo gde je potrebno malo podsećanje na ono što je doneo Crvenoj zvezdi.
Bonus video:
Goran Munic
Nejt Wolters je bio bas smiren kao igrac,siguran i stabilan plej
Momcilo
Kako ih je ova trojka ugasila majko moja!Nije im bilo dobro!
Boza Stefanovic
Volters je ostavio dubok trag u Zvezdinim redovima, ta trojka će se dugo pamtiti, to je bio momenat kada se uneo veliku promenu u nastavku takmicenja