Nedović otvorio dušu: Draže bi mi bilo da je Zvezda uzela 750.000 evra, od Pešića sam očekivao nešto skroz drugačije!

Nemanja Nedović jedan je od onih košarkaša koji je navijačima Crvene zvezde ostao u lepom sećanju, iako nije igrao u najboljem periodu za klub.

Bez obzira na sve probleme, Nedović je na terenu uvek davao sve od sebe, pružao svoj maksimu, a to je sasvim dovoljno da stekne poštovanje.

Iako je u toj sezoni 2010/11 imao samo 19 godina, od Nedovića se mnogo očekivalo. Sada se tokom gostovanja u podkastu Crvene zvezde prisetio tog perioda.

-Taj period kada smo 2008. osvojili juniorsko prvenstvo je možda najlepši u mojoj karijeri. To druženje, ta pripadnost, to se ne oseća dva puta u karijeri. Ta generacija bila je jako talentovana. Što se tiče prelaska u prvi tim, bilo mi je dosta lično olakšano, jer smo kao trenera imali Saleta Nikitovića i on nas je potpuno upoznao sa seniorskom košarkom. Imali smo sastanke dva puta dnevno – priseritio se Nedović, pa nastavio:

-On je pre toga radio samo sa prvim timom i došao je kod nas i sve nam je promenio, treninge ujutru-uveče, teretanu, video trening, dosta se radilo na taktici i mogu da kažem da nam je najviše pomogao da se taj prelazak iz juniora u seniore ne oseti previše. Mogu slobodno da kažem da sam najviše naučio od njega – kaže srpski košarkaš.

Nedović je seniorskom timu priključen u sezoni 2008/09, kada je crveno-bele predvodio Svetislav Pešić.

Iz te sezone pamtimo sjajnu finalnu seriju protiv Partizana, a pamti je i mladi košarkaš.

-Kad sam prvi put priključen prvom timu Zvezda je bila u dosta dobroj situaciji. Bio je to prvi mandat Svetislava Pešića (u sezoni 2008/09) i napravila se ozbiljna ekipa, ciljalo se na titulu šampiona Srbije, igrao se Evrokup i situacija je bila dosta dobra. Sledeće godine je situacija bila dosta lošija, a onda je u mojoj trećoj godini Zvezda krenula od ‘nule’, sa jako mladim timom, nije bilo lako, ali moram da kažem da je i to bio jako lep period – kaže Nedović, pa nastavlja:

-Dosta momaka je bilo 1990, 1991. godište, trenirali smo u Kovilovu, imao sam prvi auto i samo sam tražio razlog da vozim. Sve sam izvlačio na pozitivu, iako nije bilo lako kad dođemo na utakmicu i izgubimo od Zadra, Igokee, ne bude puno navijača, pa čuješ svaku reč. Nije bilo lako, ali uvek sam pokušavao da izvlačim pozitivu.

Koliko je bila teška situacija, Nedović je objasnio kroz jedan “plastičan” primer.

-Prvog retrivera Bruna sam uzeo u Zvezdi. Tada su kasnile stipendije, još sam bio klinac, pa sam pozajmio 200 evra od saigrača da odem da kupim retrivera krišom od mame. I dogovorio sam se sa čovekom iz Šapca, dovezao ga je do Sava centra, pa sam pitao mamu da me odbaci.

-Rekao sam joj da idem po patike, a uzeo sam psa. Htela je da izbaci i mene i psa, ali sada voli više psa od mene. Mislim da ćemo zauvek imati retrivere. Sjajni su, porodični psi, lojalni. Nikad nije dosadno i gde god da igram pokušavam da ga vodim sa sobom. U Atini nema trotoara, svi šetaju po ulicama, pa je malo borba oko toga, ali našli smo park u blizini naše kuće.

Nedavno je Svetislav Pešić izjavaio da, da je on ostao u Zvezdi, Nedović ne bi tako rano otišao u NBA ligu. Ali, ako malo vratimo film unazad, prisetićemo se da je Nemanja kod Svetislava često bio “zakucan” za klupu.

Uostalom, sećamo se i scene kada je Pešić ulazio u parter da se “objasni” sa navijačima koji su mu uporno dobacivali da ubaci Nedovića.

-Mladom igraču je bitno da igra u stabilnom klubu, sa jasnim ciljevima, gde se zna ko šta radi, organizacija je sjajna i imali smo dobru ekipu sklopljenom tom fuzijom, imali smo Svetislava Pešića… Sve sam drugačije zamišljao, javnost je imala velika očekivanja, ja sam osećao pritisak veliki.

-Sećam se toga bukvalno svakog dana, bilo je svačega te sezone, ali uvek sam nekako pokušavao da izvučem najbolje, gledao sam pozitivnu stranu, naravno da sam očekivao i više, neki bolji status u ekipi, ali šta je – tu je. Mislim da je sve to uticalo da danas budem osoba i igrač koji jesam. Moglo je da bude bolje i po mene i po Zvezdu – kaže Nedović.

Potom je otišao u Ritas, pa u Golden Stejt, a novac od obeštećenja pripao je Litvancima.

-Draže bi mi bilo da je Zvezda uzela 750.000 evra od NBA-a, a to je uzeo Lijetuvos Ritas, ali eto, to je bilo tako – jasan je srpski košarkaš.

Nedović se prethodnih godina često sretao sa Zvezdom i jako je motivisan kada igra protiv svog kluba.

-To je sada druga priča u odnosu na ono što sam ja bio, klub je na čvrstim nogama, jako stabilan, redovan učesnik Evrolige što mislim da je jako bitno da bi se održao kontinuitet. Mislim da Srbija zaslužuje jednog takvog evroligaškog predstavnika. Pratim Zvezdu, u kontaktu sam sa nekim igračima koji su tu još, volim da igram protiv Zvezde, uvek sam motivisan i želim joj sve najbolje.

A, da li popušta Zvezdi ili daje svoj maksimum?

-Mislim da bi bila uvreda kad ne bih davao svoj maksimum protiv Zvezde. I kad mi prijatelji kažu ‘Hajde, lakše malo’, mislim da baš moram maksimalno da igram, jer tako pokazuješ poštovanje. Sećam se kad sam prvi put igrao protiv Zvezde za Valensiju, tada bukvalno nisam mogao da spavam celu noć.

– Bio sam jako motivisan, malo sam i pregoreo, trener mi je dao malo minuta, bio sam katastrofa, ali imao sam i dobrih partija protiv Zvezde, u Unikahi na primer. Sad u dresu Panatinaikosa sam im poklonio pobedu, ali dobro, pamtim ja sve

A, da li bi se nekada vratio u svoj bivši klub?

-Lepo to zvuči, svaki igrač koji je odrastao u srpskom klubu zamišlja savršen kraj karijere povratkom. Ali video sam da je dosta igrača pre mene to reklo. Mislim da nije fora doći u klub kad više ne možeš ništa da pružiš. Ako se to bude desilo nekada, voleo bih da to bude kada bih mogao da nešto pružim. Nikad se ne zna šta donosi sledeća sezona, pogotovo u vreme pandemije – zaključio je Nedović.

Čović: Razmisliću da li ću ostati u Zvezdi; na Borišu su drugi uticali; Partizan ne doživljavam kao neprijatelja!

OBAVEZNO POGLEDAJTE: Mateja Kežman | Priče iz kraja #29