Kalinić o sezoni, za čim žali i šta nosi budućnost: Ili ostajem u Zvezdi, ili idem kod Džonija Štulića - Petrušev je NBA Ol star ili MVP Evrolige

Nikola Kalinić, as Crvene zvezde Meridianbet, dao je opširan intervju za Sportal. Govorio je o sezoni u Evrolige, o igračima, širim pitanjima koji se tiču evropske košarke…

Jednostavno, jedan od najboljih krilnih igrača Evrope, uvek je nudio zanimljive stavove. Tako je bilo i ovog puta.

Na početku razgovora, osvrnuo se na prva dva mandata u Crvenoj zvezdi:

„Tako davno, tako daleko. U prvoj sezoni smo želeli da skinemo Partizan posle toliko godina, da izletimo mi u prvi plan, kao mlađa ekipa, ambiciozna požrtvovana, borbena. Nisam tad hteo da idem, ali eto Fenerbahče je ponudio obeštećenje, Zvezde rado prihvatila. Čak sam i razmišljao da ostanem, lepo mi je bilo, osvojio sve, taman se navikao na Beograd, sve išlo u dobrom smeru. Međutim, verovatno iz ove perspektive kad gledam, dobro je da sam otišao, da sam unapredio sebe i košarku, da sam radio sa Željkom, da sam video kako funkcionišu drugi, veći klubovi…“, pričao je Kalinić.

Meridian sport te časti – registruj se i osvoji 5.000 dinara za sport i 500 besplatnih spinova!

To je prva… Druga?

„Radonjić mi je dao odrešene ruke, što čak ni ja nisam shvatao pre sezone kad sam dolazio, da sam planiran da budem taj. Ali u toku sezone se iskristalisalo da mi veruje, da želi da ja donosim odluke i ispalo je dobro. Opet, u okvirima Jadranske lige, u Evroligi smo bili u nekoj borbi za plej-of, na kraju ispali…“

Usledio je novi odlazak.

„Klub nije mogao da parira sa ponudama iz Rusije za Dekija Davidovca, Ostin je isto imao dobru ponudu. I onda je jedno uzrokovalo drugo. Jednostavno, sav taj pritisak igranja košarke i pažnja, svakodnevna po ulicama, u pekarama, taksiju, gde god da kreneš… U supermarketu svi žele da te pitaju nešto, da iznesu mišljenje, da se slikaju… Nije bila loša odluka iz ove perspektive, jer sam otišao u Barselonu, jedan od najvećih klubova, jednu od najvećih organizacija na svetu. Bilo je jako zanimljivo videti kako oni funkcionišu, na šta se sve svodi, da malo stekneš nova iskustva, sarađuješ sa novim ljudima, vidiš kako oni igraju košarku…“

Tada je nosio tim do titule u ABA, u seriji kada je sve i svašta letelo sa tribina na parket…

„Bio sam u najboljim godinama, ali sigurno da je iscrpljujuće igrati svakih par dana i da svi očekuju da odlučuješ, da je sve u tvojim rukama. To sam i želeo, zbog toga sam bio veoma srećan, ali je fizički bilo zahtevno. Dolazio bih kući i nisam mogao da dignem glavu. Žena kaže, hajde da radimo nešto, da gledamo film ili idemo na večeru… ‘Nemoj, molim te, ne mogu da ustanem iz kreveta’… Ali, sve je to super, sve kako treba.“

Za čim žali iz trećeg mandata?

„Nemoj, kazniće mene i Janakopulosa“, našalio se Kalinić. „Za utakmicama kod kuće što smo prosuli. Žalgiris, pod broj jedan, uz dužno poštovanje, mislim da to nije smelo da nam se desi kod kuće. Hajde, te neke sitne utakmice koje smo izgubili zbog nekih odluka. Da smo imali tri pobede više, bili bismo možda treći, četvrti i igrali bismo kod kuće… Ne znam.“

Kalinić nastavlja:

„Ne kažem da bi to bio garant, ali sigurno da bismo imali još dve utakmice pred našom publikom da pokušamo da napravimo feštu i vidimo na čemu smo. Ovako je ostao žal. Utakmica protiv Žalgirisa kod kuće, ali i u gostima, pa Barselona kod kuće… Eto, to su mi najupečatljivije utakmice. Sve ostalo posle, teški porazi od Efesa, Reala i Panatinaikosa, te ekipe su odigrale strašnu košarku i zasluženo su dobile. Da, imali smo i naše prilike, ali su bili bolji.“

Saradnja sa Sferopulosom?

„Mogu da budem zadovoljan, mislim da dobro funkcionišemo, da svi mi imamo svoje vrline i mane. Odmeren je, čovek na mestu, razume igrače, košarkaške i ljudske potrebe. Rezultatom lično nisam zadovoljan, ali hajde, napravili smo nešto pa ćemo pokušati da napravimo više.“

Više nije deo Unije igrača.

„Izašao sam iz toga, nemam vremena, a i neke stvari su počele da mi se ne sviđaju u funkcionisanju, tako da sam odlučio da se malo udaljim od toga. Rešavali smo mnogo nekih administrativnih, papiroloških stvari, a ne konkretne koje najviše znače igračima, što su po mom mišljenju kalendar Evrolige i FIBA. Slažem se, ne mogu igrači to da reše, ali mogu da daju svoje stavove, a siguran sam da bi onda i mnogi poslušali ako se mi izjasnimo.“

Imalo je još razloga zašto se Kalinić povukao iz tog sveta.

„Broj dva, tu su odnosi sa sudijama i nejasan kriterijum jer se više ne zna šta je faul, šta su koraci, šta je skidanje s obruča… Svašta se tu pogubilo i više niko u Evropi ne zna šta će da se svira. To bih ja kroz Uniju igrača voleo da se rešavalo. Da ne grešim dušu, doprinosili su u Uniji da se poprave uslovi neverovatno, za sve igrače Evrolige. Samim tim sve više igrača iz NBA želi da se vrati ili dođe, slični su uslovi. Ali, u poslednje vreme Unija je počela da se bavi tim nekim finesama, a ne pravim stvarima.“

Neko je objavio da je posle prvog duplog kola 32 igrača Evrolige završilo sa povredama.

„Ima tu svačega. Svi moji bivši kondicionalni treneri sa kojima sam vodio rasprave, reći će ’ta unija igrača, šta oni rade, hoće da skrate još pripremni period, to dovodi do povreda’, sa čime se slažem. Kraći pripremni period dovodi do toga da igrači uđu manje spremni, ali poenta kraćih priprema je da igrači manje vremena moraju da provedu van kuće. Dakle, u Americi si ili u Subotici, treniraš, onda dođeš 20-30 dana i radiš sa ekipom i svi smo spremni. Opet, treneri kritikuju i uvek traže više, misle da neko drugi krade dane, da je počeo dve nedelje ranije… Svi počinju u isto vreme i onda ne razumem paranoju da će se neko bolje pripremiti od tebe. Ne znam, sve je veći broj povreda, ali opet se vraćamo na kriterijum, kontakt, uletanje pod noge, izbacivanje laktova, dopuštanje prljave igre… A sigurno ima i do kalendara. Mislim da može da se napravi bolji kalendar za evropsku košarku. Da pitamo i veštačku inteligenciju, ako već ne možemo sami da ga napravimo.“

Odlazak mladih u NCAA?

„Mislim da je to sjajna stvar za sve igrače, za sve klince. Sa 18 godina možeš da zaradiš ozbiljnu lovu i da sa tobom radi ozbiljan tim stručnjaka, počevši od trenera, kondicionih uslova za rad, oporavka, nutricionista, psihologa… Ja sam kao klinac, sa 18 godina, hteo da idem u Ameriku, bez ikakve nadoknade, samo sa plaćenom stipendijom. Kada prođu taj dril, mogu da se vrate kao mnogo bolji igrači gde god, u bilo koji klub, a još su ovako zaradili. Sjajna stvar za igrače, klubove, košarku…“

Andrej Kostić takođe odlazi u NCAA.

„Zanimljiv igrač, pravi skorer, ima mentalitet da ’trpa’, daje koševe, da ide koliko može, da stavi 50, što je super. Još me nije dobio jedan na jedan i još nije izašao iz malih, tako da mora da radi na jedan na jedan igri puno. Šteta što je i Topić otišao, što će i on da ode. Da ih nećemo videti ovde. Treba i njih razumeti. Vraćamo se na priču o minutaži. Zašto bi ostao negde gde nemaš priliku da igraš. Da ove godine nije napravio taj potez sa Dinamikom koji mu je izuzetno prijao, mislim da bi izgubio u treniranju. Ne možeš sebe da vidiš na utakmici, a ovo je ipak neka igra protiv seniora. Koji god nivo, mislim da svi mladi moraju da igraju protiv seniora. Da je to preduslov da bilo šta uradiš. Na svim tim juniorskim turnirima se meriš protiv vršnjaka, to nije stvarna košarka.“

Kalinić prati plej-of Evrolige koji se večeras (utorak) završava.

„Igra se strašna košarka. Svako ko voli košarku, može da uživa u većini utakmica. Fenerbahče jeste dobio Pariz 3-0, ali tu su sve bile dobre utakmice. Efes i Panatinaikos pucaju od čvrstine, kvaliteta, napetosti, tenzije… To je dobar proizvod. Promenila se košarka, sve se menja, ide brže, jače, niko neće da gleda 30 slobodnih bacanja po utakmici. Pušta se dosta kontakta, sve su veće atlete, svi šutiraju, sva petorica mogu da šutnu trojku i zakucaju. Tako i treba da bude, košarka napreduje kao i sve drugo.“

Arena ove sezone nije bila neosvojiva tvrđava za rivale Crvene zvezde i Partizana:

„Nikad nisam imao utisak da ćemo, samim tim igramo u Areni, dobiti. Ne sećam se utakmice koju smo na to dobili. Sada dolaze dodatno pripremljeni na sve te utakmice, motivisani… Sada je egal, nije značajna prednost. Ja mislim da je uvek prednost igrati pred domaćom publikom, posebno pred 20.000 ljudi, ali i drugi ljudi igraju košarku i ne može da ih poremeti huk sa tribina. U toj meri može pomalo da im remeti organizaciju, komunikaciju između trenera, igrača na terenu i te neke stvari, ali u današnje vreme su svi izuzetni profesionalci.“

Odsustvo Džoela Bolomboja je bilo kobno po rezultate Zvezde.

„Presudilo je našu sezonu. Mislim, da se ne lažemo, verovatno najbolji igrač Zvezde ove godine. Ostaneš bez njega na pola sezone, još u takvim momentima. Nije opravdanje, ali sigurno da je doprinelo da ne budemo na visini zadatka u nekim mečevima. Značio bi nam jedan od najboljih skakača i blokera u Evroligi na svojoj strani. Na početku je šutirao trojke, dominirao, skakao, imao blokade, zaista bio fenomenalan. Ostaje žal što uvek završimo bez centra.“

Bolomboj je čudan, drugačiji.

„Da, čudna, čudna glava, poprilično rezervisan, hladan na prvi mah, ali zapravo jako profesionalan, posvećen, ima svoje rituale, tačno zna šta radi. Čak je malo opsesivno-kompulsivan, ali neverovatan borac, radnik i profesionalac. Uživanje je igrati sa njim jer znaš da je uvek tu, da je uvek na 100 odsto i da nema druge opcije. Mislim da ga je možda to i dovelo do povrede, ne zna da se štedi… Nadam se da ćemo sledeće godine igrati zajedno, da će se oporaviti.“

Funkcionisanje Zvezde je stabilno.

„Promenili su se mnoge stvari u funkcionisanju kluba, strukturi… Nekome se to sviđa ili ne, ali Zvezda i Partizan imaju ozbiljne budžete bez kojih ne bi mogao uopšte da prismrdiš Evroligi ili borbi za bilo šta. Ako hoćemo da gledamo vrhunsku košarku, evroligašku u Beogradu, to košta. Dobar je signal da ekipe žele da se nadograđuju i budu što konkurentnije.“

Kakve su ambicije Kalibića za budućnost i generalno sa Zvezdom – upitan je as crveno-belih.

„Teško pitanje, mnogo je nepoznatih na današnji dan u mom životu. Naravno da imam ugovor, najverovatnije ostajem u Zvezdi. Ne znam šta će se desiti, do kraja godine mogu da se povredim i završim karijeru, a mogu da ostanem još pet godina. Stvarno, ne volim da dajem takve odgovore. Obično sam u životu odrađivao ugovore do kraja, pa nema razloga da ne nastavim. Ali, ne isključujem ni da mi bude dosta pažnje i košarke, da odem negde da igram, u Holandiju, sa Džonijem Štulićem, ili u Japan, na Kostariku, negde za svoju dušu. Sve ostavljam otvoreno, ali imam ugovor i najverovatnije nastavljam…“

Posle karijere?

„Voleo bih da probam da budem trener, videćemo kako će to ići. Na sreću, nemam taj teret finansijski, da moram da činim ustupke nekome, menadžerima, upravama, igračima i bilo kome. Pokušavam sve da vidim, pa ako ide u dobrom smeru, ako vidim da imam osećaj za to i da mi dobro ide, sigurno ću pokušati da budem trener. Opet, tu su onda putovanja, odsustva od kuće…“

Kalinić je imao funkciju i mentora Filipu Petruševu. Bez dlake na jeziku opisao je i mladog krilnog centra.

„On mora da prelomi u glavi, da za njega nije plafon to što igra u Zvezdi, s dužnim poštovanjem. On treba da bude ozbiljan NBA igrač koji će biti na pragu Ol star utakmica, ili MVP Evrolige. Mislim, možda preterujem, ali nije isti plafon za njega ili za mene koji sam iz Spartaka sa 19 prvi put otišao. Popravio se mnogo u odnosu prema košarci. Ne znam ga od ranije, ali mislim da napreduje, nije klinac, ali i jeste. Tek će da se probije. Jako je talentovan, može da postigne koš kad i kako hoće, svestran je, govor tela mu je sve bolji, počeo je odbranu da popravlja… Malo je bio nonšalantan, letargičan. Našpanovao se i od njega tek sledi najbolje.“

Što se Miloša Teodosića tiče…

„Teo je legenda, šta je sve prošao i uz talent koji ima, šteta je što je očigledno da se ne može protiv godina i što nikako nije mogao da uhvati kontinuitet da trenira mesec, dva, tri u cugu. Onda bi sve pokazao i legao bi ekipi. Ovako, kad god krene, tu je neka povreda, pa je broj sezona i utakmica u Evroligi ostavio trag. Uvek je zadovoljstvo deliti svlačionicu sa Teom, strašan igrač i lik, bilo je zadovoljstvo igrati makar sezonu sa njim. On ima toliko talenta u svojim rukama da može i da ne trenira šest meseci i da, odigra utakmicu, ali generalno u perspektivi, u sezoni koja traje deset meseci, to pre ili kasnije negde cimne, pukne, sve ga zaboli i onda ide pauza. Što si stariji, teže se vraćaš. Šteta što mu telo nije dozvolilo da nađe neki kontinuitet i da onda uživamo još jednu sezonu sa njim.“

Kalinić ponavlja da nije zadovoljan sezonom zbog rezultata u Evroligi.

„Bilo je par pobeda u gostima koje su stvarno značile i bile su lepe, ali bilo bi mi za ponos da smo otišli na Fajnal-for. To sam zacrtao pre početka sezone. To nismo ostvarili. Da smo igrali plej-of, okej, a Fajnal-for bi pokazao da smo prevazišli sebe. Ovako smo ostali negde na pragu.“

Letnji prelazni rok bi mogao dodatno da pojača ambicije…

„To je stvarno pitanje za Bagzija (Nemanja Vasiljević) i za (Milana) Dozeta. Ja sam igrač, nisam nikada voleo da se mešam, siguran sam da i oni osećaju momenat i ambiciju svih nas, navijača. Da će učiniti, kao što su i ove godine, po mom mišljenju, vrhunski posao što se tiče rostera. Možemo da nadogradimo i sve te stvari oko košarke koje nam možda nedostaju, rehabilitacije, medicinski deo, oporavci i sve ostale te stvari.“

Bonus video: