Dušan Alimpijević je ovog leta u Bešiktaš doveo košarkaša sa 150 utakmica u NBA ligi i iskustvom igranja za neke od najvećih evropskih klubova. Ipak, put Venjena Gabrijela mnogo je veći od košarke.
Novo pojačanje turskog evroligaša prethodnu sezonu provelo je u Bajernu, gde je sarađivao sa Svetislavom Pešićem. Srpska publika poznaje ga i iz reprezentacije Južnog Sudana, u kojoj je delio svlačionicu i teren sa plejmejkerom Partizana Karlikom Džonsom.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Njih dvojica bili su deo generacije koja je Južni Sudan odvela na prvo Svetsko prvenstvo, a potom i na Olimpijske igre u Parizu. Za Gabrijela, međutim, dres te zemlje ima značenje koje prevazilazi sport.
Rođen je 1997. godine u Kartumu, u porodici koja je prethodno pred građanskim ratom izbegla iz južnog dela tada jedinstvenog Sudana. Starija sestra, rođena godinu pre njega, preminula je kao beba, pa su mu roditelji dali ime Venjen, koje na jeziku Dinka znači „obriši suze“. Samo dve nedelje nakon njegovog rođenja porodica je pobegla u Kairo, a potom je, posredstvom Ujedinjenih nacija, preseljena u Sjedinjene Američke Države.
Tamo je Gabrijel stigao do Kentakija, a potom i NBA lige. Nosio je dresove Sakramenta, Portlanda, Nju Orleansa, Bruklina, Los Anđeles Klipersa i Lejkersa, kao i Memfisa. Evropski put vodio ga je preko Makabija i Panatinaikosa do Bajerna, a sada i Bešiktaša.
Ipak, bez obzira na to koliko ga je košarka udaljila od mesta na kojem je njegova priča počela, Gabrijel mu se stalno vraća. Nedavno je postao prvi ambasador dobre volje Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice iz sveta košarke.
“Svaki povratak je veoma emotivan, jer je ovde počela priča moje porodice. Često razmišljam o svemu kroz šta su moji roditelji morali da prođu, žrtvama koje su podneli i hrabrosti koja im je bila potrebna da iznova izgrade život u drugoj zemlji“, ispričao je Gabrijel za španski AS.
Tokom poseta Južnom Sudanu susretao se sa izbeglicama i raseljenim porodicama koje, uprkos gotovo nezamislivim okolnostima, pokušavaju da pronađu dom, školuju decu i izgrade budućnost.
Njihove priče u njemu bude zahvalnost zbog prilika koje je dobio, ali i osećaj odgovornosti prema ljudima kojima iste mogućnosti nisu bile pružene.
Posebno pamti osmogodišnju devojčicu koju je upoznao u izbegličkom kampu Doro. Sa majkom je pobegla iz Sudana, preko Etiopije stigla do Južnog Sudana i, uprkos svemu što je preživela, nije prestala da pravi planove.
“Rekla mi je da želi da ide u školu i postane doktorka. Odmah sam počeo da razmišljam o tome kako možemo da stvorimo prilike za mlade poput nje.“
Jednako snažno ga je pogodio susret sa majkom odvojenom od supruga i dece. Nije znala da li su joj deca bezbedna, imaju li dovoljno hrane, pa čak ni da li imaju obuću.
“Kao neko ko zna koliko se moja majka brine za svoju decu, čak i danas, taj razgovor me je duboko pogodio. Nikada ga neću zaboraviti.“
Košarka mu je omogućila život koji kao dete nije mogao ni da zamisli. Ipak, kada se osvrne na svoj put, ne razmišlja najpre o NBA utakmicama i najvećim evropskim dvoranama, već o roditeljima koji su u novoj zemlji istovremeno radili po dva ili tri posla.
Od njih je, kaže, naučio da ceni sigurnost i svaku ukazanu priliku.
“Moja priča bila je moguća zato što je moja porodica pronašla bezbedno mesto, a ja dobio mogućnost da se školujem, odem na fakultet, bavim sportom i sanjam o budućnosti.“
Zbog toga se sa godinama promenilo i njegovo shvatanje uspeha. Nekada je samo želeo da stigne do NBA lige, igra protiv najboljih i dokaže da tamo pripada. Sada mu košarka predstavlja sredstvo kojim može da otvori vrata i drugima.
“Uspeh danas znači nešto mnogo veće. I dalje želim da stignem što dalje u košarci, ali želim i da iskoristim sve što mi je ovaj sport pružio kako bih pozitivno uticao na što više ljudi. Za mene uspeh znači otvoriti vrata drugima, učiniti vidljivim one koji su često zaboravljeni i pomoći mladima da shvate da njihove okolnosti ne moraju da odrede njihovu budućnost.“
Jedan od projekata do kojih mu je posebno stalo bilo je otvaranje košarkaškog terena u kampu Doro. Na otvaranje su došle hiljade ljudi, a veliki broj dece učestvovao je u organizovanim aktivnostima.
Gabrijel zna da većina njih neće postati profesionalni sportisti. To, međutim, nije ni suština.
“Sport može da donese radost, disciplinu i stabilnost u život mlade osobe. Uči te da se trud isplati, da sarađuješ sa drugima i budeš deo tima. Samopouzdanje, prijateljstva i osećaj pripadnosti koje deca izgrade na tom terenu mogu da ih prate čitavog života.“
Na početku nove sezone čekaju ga Bešiktaš, Alimpijević i nova borba u Evroligi. Ipak, najvažniju poruku Gabrijel ne šalje sa parketa, već deci čija priča podseća na njegovu.
“Ne gubite nadu. Biti izbeglica trebalo bi da bude samo jedno poglavlje vašeg života, nikada kraj vaše priče. Okolnosti ne određuju ko ste niti šta sve možete da postanete.“
Gabrijel je stigao do košarkaške elite, ali veruje da njegov najveći uspeh nije ono što je učinio za sebe.
“Nadam se da bi dečak koji sam nekada bio bio ponosan što nikada nisam zaboravio odakle dolazim. Uspeh se ne meri samo onim što ostvarite za sebe, već i svime što omogućite drugima,“ zaključio je Venjen Gabrijel.
Bonus video:
vanja
Ma sve pohvale, ali da budem realan, u Bešiktašu nece imati lako. Turska liga je haos.
tadej
Meni je najzanimljivije to sa Karlikom Džonsom i Južnim Sudanom, ta reprezentacija je bila prijatno iznenađenje u Parizu.
djuradj
Kosarka je ovde samo sredstvo, poenta je taj teren u kampu Doro. To je pravi uspeh.
mihajlo
Lepa priča, ali da vidimo kako će igrati u Evroligi. Bajern mu nije bila neka sezona.
dusan
Alimpijević zna šta radi, dovodi igrače koji su prošli svašta i mentalno su jaki.
sasa
Iskreno, nisam ni znao ko je dok nisam procitao ovo. Kapa dole za sve sto radi za tu decu.
aleksandar
Venjen Gabrijel je bas dobro pojačanje za KK Bešiktaš, ima iskustvo i iz NBA i iz Evrope.
dimitrije
Svaka čast čoveku, ovo je mnogo veća priča od košarke. Retko se čita ovako nešto u sportskoj rubrici.