Željko Obradović: Najteži period u životu – nadam se da nije poslednji put u Partizanu!

Željko Obradović je bio više od trenera za navijače Partizana, i zato je njegov odlazak iz kluba izazvao toliko emocija, toliko reakcija… Stavljena je tačka na jednu eru – posebnu i nezaboravnu za kompletnu crno-belu porodicu. Uprava kluba je pokušala da zadrži Obradovića, koji je ostao pri svojoj odluci, a sada se obratio putem video poruke i objasnio razloge zašto je rešio da podnese neopozivu ostavku.

Doskorašnji trener Partizana je u svom obraćanju pričao o svojoj odluci, danima iza njega, odnosu sa Ostojom Mijailovićem, činjenici da je Zoran Savić radio bez ugovora, transferu Dilana Osetkovskog, kojeg nije želeo u svom timu…

Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

“Prošlu sredu sam se odlučio na korak koji je bio izuzetno težak za mene. Odlučio sam da preuzmem odgovornost za sve ono loše što se dogodilo u ovoj sezoni. Naravno da sam ostao pri toj odluci. Dobio sam  nebrojano poruka, kojima je  Partizan u srcu i zato se i obraćam. Da razjasnim neke stvari”, rekao je Obradović na početku svog obraćanja.

Legendarni stručnjak je priznao da je poslednjih nekoliko dana najteži period u njegovom životu.

“Odluka je bila veoma teška. Sve ono što se desilo posle toga je nešto na šta nisam mogao da utičem. Mnogo mi je teško u ovom trenutku da se setim svega što smo zajedno prošli sa našim Partizanom. Ispisali smo priču koja će teško biti ponovljena. Ali, to će isključivo zavisiti od vas, jer ste vi snaga ovog kluba i vi ste pravili atmosferu koja je prepoznata u celom svetu. Obraćam vas jer sam dobio mnogo poruka i reči podrške, želja… Iskoristio bih priliku da ponovim ono što godinama pričam, da smo mi porodica i kada se nešto desi u porodici, najbolje da tu ostanu. Uvek je bilo to nešto što me je vodilo. Imao sam priliku da vidim poslednjih dana da se svi ljudi ne ponašaju tako, da se iznose stvari koje treba da ostanu u klubu. Moje obraćanje u sredu, kada sam rešio da uzmem odgovornost, bilo je tako. Kratko saopštenje i sve što sam rekao stojim i dalje iza toga. Ono što se desilo posle toga, nisam voleo da se dogodi. Moram da razjasnim”.

Krenuo je da taksativno navodi kako se šta dešavalo.

“U utorak uveče posle utakmice sam pričao sa stručnim štabom i rekao da  je ostavka moj sledeći korak. To je bila odluka u koju sam bio siguran da je dobra, pre svega za klub, i za sve ono što sledi za Partizan. Sledeće jutro sam odluku saopštio predsedniku. Razgovor je bio korektan i razumeo je moju odluku. Rekao je da me je video na utakmici i da je shvatio da je to jedino što mogu da uradim. Dogovorili smo se da ja izađem u javnost, a ne klub. Dogovor je bio da se uradi sledeći dan. Nažalost, informacije kruže i veoma teško je ih kontrolisati. Otišlo je u etar da dajem ostavku i rešio sam da se istog dana oglasim. Zvao sam PR kluba, rekao da nazove predsednika. Bili su saglasni sa onim što sam napisao, jedino je predsednik kluba tražio da bude neopoziva ostavka, jer će njemu biti lakše da izađe pred navijače. Ja sam se složio i to je bio kraj za mene. Onda počinje da se događa sve što se dešavalo. Imali smo pauzu, a Partizan tri naredne utakmice igra kod kuće i zato sam odlučio da tada povučem potez ostavke. Nisam više mogao, nisam više imao snage… Dao sam sve što sam mogao i nemojte mi zameriti, jer znate koliko ovo volim i koliko sam sebe davao. Ova moja odluka je mnogo stresna, a verovatno najteže trenutke u životu sam doživeo kada sam se vratio u Beograd iz Atine i kada su me navijači  sačekali. Kada sam izašao iz aviona i kada me je ova moja devojčica čekala, kao što me uvek čeka kada izlazim iz Arene. Emocije koje sam doživeo tada neću moći da zaboravim i sada mi je teško da pričam o tome. Moj prijatelj me je doveo u stan, legao sam u krevet i sat vremena sam gledao u plafon”.

“Nisam želeo da izazovem takvu reakciju, ali vi imate pravo na reakciju i odlučili ste da uzmete stvari u svoje ruke i da probate nešto da uradite. Nekoliko minuta posle moje ostavke, javio se predsednik rekao da se slaže, zahvalio mi se… Ništa sporno, da je obavestio članove Upravnog odbora. Onda na moje veliko iznenađenje počinje sve što počinje. Dobio sam poruku od predsednika  kluba da su imali upravni odbor  i da su odlučili da ne prihvate odluku. Pozvao me je sledeći dan da porazgovaramo, da dođem u klubu. Naravno, prihvatio sam. To su ljudi s kojima sam radio i koji su doveli zajedno sa mnom to toga da je naš Partizan bude tu gde je. Predsednik je počeo sa tim da svi članovi UO ne žele da podnesem ostavku. Svi  prisutni su ponovili i hvala im na tome”.

Istakao je da mu nije jasno kako i zašto je Ostoja Mijailović promenio stav za manje od 24 sata.

“U mom obraćanju predsedniku i svima sam rekao da ostajem pri odluci, ali da mi nije jasno šta se promenilo od trenutka kada je on izašao – zahvalio se i oglasio povodom moje ostavke do tog dana, u ta 24 sata. Promenila se reakcija navijača i nešto mi tu nije bilo jasno. Ali, bez obzira moja odluka je definitivna, ponavljam da ne mogu više i dobro sam razmislio i iza koje stojim. Ovo je prilika da vas zamolim na jedinstvo, da budete ono što jeste – najveća snaga. Da svaku utakmicu bodrite ekipu i pomognete svima u klubu. Ova situacija nije dobra i normalna za Partizan i mislim da odgovornost nosi prvi čovek kluba Ostoja Mijailović – što sam mu i rekao. Ne znam šta će da uradi, on odlučuje, ali znam da su mnogi iz UO i Skupištine napustili klub. To nije dobro,  to su divni ljudi koji su mnogo dali Partizanu. Apelujem na sve da razmisle, da budu jedinstveni i da bodre naš klub. Da nema nikakvih incidenata, da ne dođemo u situaciju da nas Evroliga kažnjava. Vi znate da je moj jedini cilj bio da vratim Partizan u Evroligi. To nam niko ne može oduzeti, kao i ove tri i po godine koje su bile kao san. Hvala vam na svemu što ste radili, za ljubav i snagu, da na svaki trening ide sa istom željom”.

Vratio je film na prelazni rok i leto koje je iza Partizana.

“Moram da se vratim na leto, neke  stvari nisu bile normalne u funcionisanju kluba. Ovo prvi put govorim, ali vi tražite i zbog vas ovo pričam. Zoran Savić nije imao ugovor, a radio se prelazni rok. Bio sam iznenađen kada sam dobio informaciju da je odlučeno da Brendon Dejvis ode iz kluba, a da će Dilan Osetkovski potpisati ugovor, iako sam rekao predsedniku da to nije igrač za nas u tom trenutku. Predsednik je tada rekao: ‘Pa mi smo ga već potpisali’. Samo da razjasnim situaciju, Osetkovski nije moj potpis, ali pričam o momku koji je izuzetno vredan, koji je radio i ponašao se kao pravi profesionalac. Čisto radi istine moram to da spomenem. To nije bila moja odluka”.

Turneja u Australiji nije prijala igračima, a činjenica da Zoran Savić nije imao ugovor sa klubom nije bila dobra.

“Klub je imao potrebu za tim. Nikakav problem nisam imao. Nažalost, igrači su nam se ispovređivali. Otišli smo na turneju, gde smo igrali sa samo jednim visokim igračem. Tada sam obavio razgovor na terenu. Imali smo trening sa Zoranom i Ostojom. Rekao sam: ‘Da li shvatate u kakvoj smo situaciji? Da li shvatate da odnos koji vas dvojica imate nije normalan. Ne može Zoran da radi na ovakav način, bez ugovora, morate tu situaciju da rešite jer je to dobro za klub, jer je to dobro za nas’. Takođe, rekao sam da moramo da dovedemo visokog igrača pre nego što počne sezona. Nažalost, molio sam ih da ostavimo Ajzeu Majka. Nismo uspeli o tome, jer smo razgovarali o petici, a petice – visokog igrača, nigde nije bilo. Na kraju smo uspeli, posle mnogo vremena… Treba vratiti film kada je Bruno došao. Da bi doveli Bruna morali smo da otpustimo Frenka Nilikinu, jednog plejmejkera. Takođe delikatna odluka, ali doneli smo jer smo smatrali da je neophodno da imamo još jednog visokog igrača”.

Nastavio je u istom dahu.

“Kasnije se desilo, šta se desilo. Povredili su se Karlik Džons i Šejk Milton, izvanredna dva čoveka i igrača. Igrali smo protiv agresivnih timova u Evroligi praktično bez plejmejkera. Veoma teška situacija za mene kao trenera. Morali smo da tražimo rešenja. Moram da se vratim na početak Evrolige, kada smo u prvom kolu gostovali Dubaiju, imajući u vidu da smo sledeći dan odmah morali da se vratimo. Naredno kolo je bilo protiv Milana u Areni, koji je prethodno igrao protiv Zvezde u Beogradu i bio daleko odmorniji. Tražio sam da se ide čarterom. Rečeno mi je da klub nema novac za čarter. Moramo da se vratimo i na priču o tom velikom budžetu – nije baš logično. Potom sam tražio od kluba da napravi čarter kao i uvek, da se to izniveliše tako što će ići navijači, da ima 15 mesta na kojima igrači mogu da legnu u povratku. Nažalost to nije bilo moguće. Potom sam pitao da li je moguće da igračima kupimo karte za biznis klasu, rečeno mi je da u tom avionu ne postoji biznis klasa, a kada smo ušli uverili smo se u suprotno. To me je povuklo da na konferenciji posle utakmice da pričam o tome”.

Osvrnuo se na odnos sa Ostojom Mijailovićem.

“Predsednik kluba mi je potom poslao poruku, gde su navijači reagovali, kako su reagovali – protiv njega. Čestitao mi je na pobedi i sarkastično se zahvalio što sam mu pružio podršku. Nisam znao koji su razlozi za ponašanje navijača protiv predsednika kluba. Već pred prvu sledeću utakmicu pozvao sam navijače Partizana na jedinstvo, kao što sam uvek radio. Uvek sam govorio da u našoj Areni ne treba niko da se vređa i to mislim i dan danas. Pet minuta posle te poruke sam okrenuo predsednika kluba. Nikada mi se nije javio. Od tog trenutka mi nemamo nikakav odnos, do momenta kada smo ušli u problem sa povredama i kada je zakazan sastanak u klubu. To je ono što sam uvek radio. Naravno, ja sam trener Partizana, idem na sastanak i dogovoram se. To je jedina komunikacija koju imamo. Drugi sastanak je takođe protekao na isti način, gde smo pričali o timu. Treći sastanak se dogodio nakon utakmice sa Fenerbahčeom, gde je predsednik pozvao sve članove stručnog štaba da pita zbog čega tim izgleda kako izgleda. Objasnio sam mu razloge i rekao da bi bilo veoma dobro da on pozove jednog po jednog igrača i čuje njihovo mišljenje. Čuo je i moje mišljenje. Ja naravno nikada neću napadati igrače i reći nešto protiv mojih igrača. Sve što sam imao da im kažem, rekao sam im u lice, kao što sam uvek govorio sa svima – direktno i otvoreno. To je nešto između nas i njih. Želim da iskoristim priliku, da se zahvalim svim igračima iz prethodnih generacija koji su me zvali, zahvalili saradnju i uslovno rečeno pružili podršku u ovim zaista teškim momentima za mene”.

“Imao sam potrebu da vam se obratim. Svi moraju da funkcionišu kao jedan da bi klub bio uspešan. Mi to nismo imali ove sezone. Bilo je i ranije situacija u kojima se nisam usaglašavao sa predsednikom kluba, ali kao što je on rekao u svom intervjuu, sve smo radili za Partizan. Molio sam ga pre nekoliko godina kada su strašni napadi bili na mene, njega, Partizan, da klub mora da reaguje, da ima nekoga ko će da se bavi time. Da se lažima koje su izgovorene o svima nama, prvenstveno Partizanu, podmetanjima, tračevima, stane na put. Nažalost to nikada nije urađeno. To je velika greška. Prelazio sam preko mnogih stvari, svi znate da sam neko ko je isključivo posvećen svom poslu – terenu. Ovde u Partizanu sam imao ogromno breme, da moj rad nije bio samo na terenu, već da sam morao da se bavim nekim drugim stvarima. Verujte mi, da sam ovakvu situaciju imao u nekim drugim klubovima, mnogo ranije bih sve to napustio, ali nisam mogao to da uradim zbog Partizana. Zato što je Partizan moja najveća ljubav, to je ono što sam želeo da živim. Hvala vam za ono što sam živeo ove četiri i po godine. To je bilo nešto predivno. S druge strane, kada imate pritisak koji sam ja počeo da imam od prvog dana na klupi Partizana, pre 35 godina, isti je i danas, nisam imao nikakav problem. Energiju su mi oduzimale sve te stvari na koje nisam mogao da utičem. Znate u kojoj sredini živimo, znate zašto vam se obraćam, razlog je upravo taj da probam da prestanu neke priče”.

Istakao je da Partizan mora da nastavi da radi kao i do sada.

“Ovaj klub će nastaviti da živi i bez Željka Obradovića, bez svih velikih imena koja su prošla kroz Partizan u istoriji. Znate da smo ponosni na istoriju Partizana, koliko je fantastičnih trenera i igrača dao, potovo fantastičnih ljudi”.

Za kraj se osvrnuo na susret sa ekipom s kojom je osvojio šampionsku titulu 1992.

“Da se nađem s generacijom iz 92’ godine, s kojom sam postao prvak Evrope. Mnogo puta sam im se zahvalio jer su me oni napravili. Proveli smo predivno veče.  Osam ljudi je bilo prisutno, Željko Rebrača nije mogao da dođe. Ta genracija je ostavila najveći trag u Partizanu. Ali, ne smemo da zaboravimo druge. Siguran sam da će nove generacije ispisivati nove stranice istorije. Vi ste snaga Partizana, i nemojte nikada da odustanate od Partizana.  Ja ću da vam obećam da ću uvek biti tu. Nadam se i voleo bih da ovo nije poslednji put da sam u Partizanu. Kada, kako – vreme će pokazati. Nadam se u nekim boljim vremenima, da li će doći – nadamo se. Hvala svima s kojima sam sarađivao,  svim igračima, ljudima iz kluba, članovima  UO – koji su podneli ostavke i molim ih da to ne rade. Molim ih da razmisle. Oni su utakli sebe u Partizan i bili su deo priče koje je zaista fantastična. Na kraju čovek ima ono jedino što mu je važno – čast i obraz. Ja sam uvek bio direktan i nadam se da će ovo moje obraćanje imati pozitivan odjek i da ćete sve uraditi kakav je bio. Hvala vam”, rekao je Obradović.

Bonus video: