Partizan je sezonu 2022/23, prvu u Evroligi posle devet godina, započeo sa učinkom 4-9. Na čudesan način su se izabranici Željka Obradovića podigli, igrali fantastično do kraja ligaškog dela i izborili plej-of. Na talasu dobrih igara i rezultata, poslali su i Real Madrid u nokdaun posle prve dve četvrtfinalne utakmice, ali Kralj se podigao za manje od 10 sekundi i uz splet neverovatnih i dobro poznatih okolnosti, režirao istorijski preokret.
Meridian sport te časti – registruj se i osvoji 5.000 dinara za sport i 500 besplatnih spinova!
Ove sezone je scenario crno-belog filma bio sličan, samo je epilog bio drugačiji. Ponovo su sa tegovima oko čukljeva košarkaši Partizana uskočili u evroligaški bazen i pali skoro na dno – posle 10 rundi imali su učinak 2-8.
Smogli su snage da isplivaju na površinu, pokazali karakter i prema brojnim parametrima igrali i najbolju košarku u Evropi početkom 2025. godine. A onda su ih natopljeni tegovi ponovo povukli u vodu. Grabili su svom silom ka cilju, uzimali dah na momente, ali je opterećenje ovoga puta bilo preteško. U Kaunasu su prestali da plivaju i priznali poraz.
Neuspeh u susretu sa već prežaljenim Žalgirisom označio je i kraj nadanjima da crno-beli još jednom mogu da naprave veliki preokret. Još veći nego pre dve sezone. Period koji su proveli bez vazduha ipak je ostavio prevelike posledice, koje Obradovićevi puleni nisu uspeli da nadoknade.
Posle svega, postavlja se pitanje, koji su razlozi za tako nešto?
Podsetimo da je Partizan letos oformio potpuno novi tim, sa petoricom debitanta na najvećoj evropskoj pozornici. Pritom su Frank Nilikina, Mario Nakić i Aleksej Pokuševski pre dolaska u crno-bele redove upisali tek nekoliko desetina minuta u dresovima Strazbura, Real Madrida i Olimpijakosa u najjačoj konkurenciji na kontinentu (zajedno nepuna 43). Dakle, sa praktično osam novajlija je Parni valjak otvorio evroligašku sezonu.
Od preostalih sedam prvotimaca, jedini koji je ostao iz prošlosezonske ekipe, Balša Koprivica, u tekuću je ušao sa 20 upisanih nastupa i oko 140 minuta na terenu u društvu najboljih. Isak Bonga je u Partizan došao sa dve sezone u Evroligi, dok se Sterling Braun sa verovatno najkompetetivnijom ligom na svetu tek upoznao kao igrač berlinske Albe u prethodnoj takmičarskoj godini. Isti slučaj je i sa Tajrikom Džonsom, koji je “svaka utakmica je bitna” slogan recitovao samo minule sezone kao član Anadolu Efesa.
Dakle, ozbiljno iskustvo u Evroligi doneli su praktično samo Ife Lundberg, Vanja Marinković i Brendon Dejvis. Može se reći da su crno-beli na kraju platili i danak neiskustvu.
Pritom, kada imate 14 novih igrača u timu, jasno je da je potrebno vreme da sve sve kockice poklope. Da se svi adaptiraju jedni na druge, na zamisli trenera – bez mnogo prostora za treninge. Jer, ritam je takav da sa nastupanjem u dva takmičenja imate veoma malo vremena između mečeva, a i u velikom delu se koristi kako bi se ekipa spremila za narednog rivala. Naravno, pre svega toga su postojale pripreme, ali zbog propozicija nisu mogle da traju duže od 35 dana.
Uprkos svemu navedenom, Partizan je pronašao željenu nit sredinom sezone, nizao trijumfe i oduševljavao kompletnu košarkašku javnost u Evropi. Ispostavilo se da nije bilo dovoljno. U međuvremenu su i nažalost neminovne povrede neretko saplitale ekipu. Sve to ostavilo je posledice, koje crno-beli nisu uspeli da nadoknade.
Zbog uloženog napora da se ekipa podigne posle 2-8, povreda koje su skraćivale rotaciju, pa povratka igrača koji ju je širio (menjao), nedovoljnog iskustva na najvišem evropskom nivou i manjka vremena za treniranje, utisak je, došlo je i do nedostatka kontinuiteta u dužim intervalima, velikih oscilacija u igri – pa tako i do padova koncentracije u ključnim trenucima mečeva.
Partizan je sedam poraza pretrpeo za posed ili dva razlike. Uzmimo za primer i drugi evroligaški večiti derbi iz tekuće sezone. Pri rezultatu 71:71, Crvena zvezda je imala napad za pobedu, dobro su crno-beli odigrali odbranu, a onda je u poslednjem trenutku popustila koncentracija Sterlingu Braunu i faulirao je Nemanju Nedovića pri šutu sa distance. Možda je baš epilog navedenog derbija ogledalo čitave sezone na najvećoj pozornici za ekipu iz Humske.
U nastavku tekuće sezone će stručni štab makar imati više vremena između utakmica da radi na svim tim stvarima koje su sprečile Partizan da ostvari ambicije u Evroligi. Da zategne redove i napadne titulu u ABA ligi, koja bi svakako pomogla se rane zaleče. Takođe, biće prostora da se sagleda i situacija po pitanju naredne takmičarske godine. Da se napravi određeni filter i iscrtaju planovi za budućnost kluba, koja će, prema brojnim naznakama, ostati vezana za društvo najboljih.
Sadašnjost je takva, da Partizan ove sezone nije među 10 najistaknutijih timova u Evropi. Razočaravajuća konstatacija s ozbirom na ambicije, ali tako je – kako je.
Bonus video:
