Vrata preokreta bila kratko otvorena: Partizan predugo ličio na starog sebe - prekasno na tim koji želi da bude

Pre svega, Monako je izvanredan tim, gde Džejmsa i Okobao menjaju Strazel i Nedović, Blosomgejma menja Mirotić, Tajsa – Hejs… Mašina Vasilisa Spanulisa koja je u vrhu Evrolige i vicešampion iz prošle sezone. Sa fit timom, u dobrom raspoloženju i u pravoj formi, Partizan bi imao paklen posao u Kneževini.

E, kad smo to sklonili iz priče, sada malo o tome da Partizan nije zategnuta mašina.

Monako – Partizan 101:84 (28:21, 26:18, 20:24, 27:21)

Monako: Okobo 7 (5 as), Blosomgejm 10, Tajs 11 (5 sk), Dialo 14 (5 sk), Hejs 7, Tarpi 3, Begarin 3, Nedović 7 (2-2 za dva, 1-1 trojke, 4 sk), Strazel 13 (3-3 trojke), Mirotić 13, Džejms 11 (7 as).

Partizan: Milton, Murinen, Osetkovski 7, Marinković 8 (4-2 trojke), Mijailović, Pokuševski 5, Braun 19 (6-5 za dva, 5-3 trojke), Pejn 13 (6-1 trojke, 7-6 penali, 5 as), Bonga 7 (5 sk), Parker 11, Fernando 4, Kalates 10.

To što su igrači Monaka šutirali trojke 7-6 u prvoj četvrtini, gde je nekolicina pokušaja bila ne samo preko ruku, već – bunili su se igrači domaćeg tima – i uz kontakt, ne može da se zameri gostima. Ali, 11-5 u skokovima za Spanulisovu ekipu, od čega je 4-1 u pokupljenim loptama u napadu, samo daje ekstra šansu da se ode na prvi mali odmor sa 28:21.

Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

Ispostaviće se da je to i manji problem od onoga što je usledilo u drugoj četvrtini. Izgubljene lopte. Nesporazumi ili dekoncentracija. I uvek, ali uvek, Partizan bi bio kažnjen. Jer, tako to ide kada je protivnik… Pročitajte rečenicu gde piše da je Monako moćan tim.

Primeri su surovi: taman kada su crno-beli malo uhvatili ritam, Nik Kalates je prodao loptu iz koje je Nemanja Nedović pogodio trojku i posle dve startne greške se otkravio. Nije se mnogo čekalo da Monako ode na 41:26 a da Penjaroja ljutito zove drugi tajm-aut za nepuna tri minuta.

Igrači Partizana nisu imali loš govor tela u većem delu prvog poluvremena kao što se (neretko) dešavalo ove sezone, ali da bi se igrao egal meč sa Monakom ne sme da se izgubi sedam lopti u drugoj četvrtini i da se promaše svi otvoreni šutevi za tri (i time se neutrališu trojke iz težih pozicija).

Postojala je energija, Kamerona Pejna pre svih, Isaka Bonge takođe, dok je verovatno najpozitivniji deo početka utakmice bio Aleksej Pokuševski čije prisustvo na terenu nije dopuštalo ofanzivne skokove i bilo kakve lake poene pod obručima, a stigao je povratnik u tim i da postigne jednu trojku.

Da nije bilo tih nepotrebni propusta, Partizan bi mogao da se “požali” da je protivnik šutirao 13-10 trojke u poluvremenu (!?). Ovako, morali su da gledaju pre svega u svoje dvorište.

Penjaroja je na startu privukao sebi i Džabarija Parkera zbog, čini se, pogrešnih rotacija u odbrani. S obzirom da je najskuplji igrač u istoriji Partizana posebna tema uvek kada crno-beli igraju, mora se napomenuti i da nije ispunio ono što je najavio – da bi ovo mogla da bude utakmica gde će eksplodirati. Drugo poluvreme nije ni počeo u petorci.

Primera radi, crno-beli tada nisu gubili lopte, bili su koncentrisaniji… I tada, ako protivnik ode na 21 razlike, može da se kaže je bolji. A neki bi rekli i da su im suđeni faulovi na šutu rivala, dok je na drugoj strani bilo drugačije. To bi rekao Đoan Penjaroja, sigurno.

Jedan sudija je posebno smetao treneru Partizana koji je dobio tehničku grešku u 26. minutu. Bilo je i navijača kojima se sve to nije svidelo, pa su intervesnisali redati.

Na terenu se tada nešto promenilo. Monako je otišao na plus 21, Partizan smanjio tu razliku na 15… Tada se na teren, posle duge pauze, vratio i Šejk Milton. A Kalates pogodio trojku za samo 71:59, u 28. minutu. Sada se Spanulis ljutio, navijači Partizana razgalamili…

I onda… Ono Partizanovo. Kalates je u sledećem napadu mudro iznudio i tri penala, ali je iskoristio samo jedno. Kako to obično biva, na drugoj strani terena je to trojkom kaznio Nikola Mirotić, prekinuvši seriju 10:0 gostiju.

Ipak, Partizanu se sada igralo. Parker je pogodio trojku i smanjio na 74:63, a crno-beli su imali i poslednji napad. I priliku da sve izgleda potpuno drugačije. Konačno su ovi momci čuli i podršku sa tribina. Ipak, sa minus 11 su ušli u poslednju četvrtinu. Imali su tu priliku, a i dva napada na početku četvrte deonice. Bila je to šansa.

Kao i otvoren šut Miltona. Kao i promašaj Mirotićeve otvorene trojke. Neće Monako previše šansi davati. Nedović je povećao na plus 13. Tarpi na plus 16. Hejs na plus 18.

Šteta… Ne toliko zbog “dva boda” koliko zbog činjenice da su ovi igrači mogli da osete kako izgleda potpuni povratak i, recimo, neizvesna završnica. Do nje ne može da dođe kada se pravi nameran faul kakav je napravio Pejn – i to posle izgubljene lopte.

Još je i Bonga dobio udarac u nos… Pa se i Penjaroja naljutio na Miltona što nije momentalno ustao sa klupe… Nikako da svane Partizanu.

Možda će za tri dana u Barseloni – koliko god ni to nije logično.