Partizan - totalno drukčiji od drugih, ali i od samog sebe: Obradovićev novi simfonijski orkestar

“Sa brojem devet, dete Partizana koje se posle pet godina vraća u klub, najmlađi kapiten u istoriji kluba koji će u narednoj sezoni biti opet kapiten… Vanja Marinković…“, čulo se sa razglasa.

A iz publike…

“Vanja, kapiten, jedan je Vanja kapiten…“

Svoju dozu aplauza dobili su zatim… Brendon Dejvis, Ife Lundberg, opravdano odsutni Karlik Džons, pa Frenk Nilikina... E tu je i Lesor pozdravljen od publike…

Dalje…

Dvejn Vašington, Balša Koprivica, Mario Nakić, Mitar Bošnjaković, Aleksej Pokuševski, Sterling Braun, Isak Bonga, Arijan Lakić, Ajzeja Majk, Aleksa Dimitrijević, Tajrik Džons…

I…

Čovek “koga nije potrebno posebno predstavljati… Željko Obradović!”

“Prelepo je večeras biti ovde. Kada pomisliš da si sve video i prošao… Važi! Neverovatno prelepo veče. Hvala svim ljudima kluba koji su učestvovali u ovome što proživljavamo. Pomeramo granice. Siguran sam da će ovo imati odjeka, kao ona utakmica sa Tašmajdana prošle godine. Prelepe stvari radite. Još jednom hvala”, pričao je emotivni Obradović tu ispred svog novog tima i “starih” navijača.

Trener crno-belih zatim je dodao i…

“Prilika je da se čestita našoj reprezentaciji na izvanrednim igrama, svim igračima, predsedniku KSS koji je naš Saša Danilović, Kariju Pešiću i svim igračima. Ali naravno ja ću morati da isteknem našeg kapitena koji nam se vratio, Vanju, kao i Aleksu koji je do skora bio sa nama i koji igrao izvanredno Prvenstvo, i još dvojicu koji su bili deo istorije Partizana, Boganovića i Milutinova. Česititke svima ostalima, ogroman uspeh, učinili su nas ponosnim.”

Naravno, nije zaboravio ni one koji su do skora bili deo crno-bele porodice..

“Dali su sve što su mogli da daju, nikada im to nećemo zaboraviti. Bili su deo istorije Partizana, ostaće zapamćeni. Puno sreće gde god budu igrali. Uvek će biti u našim srcima.”

O novom timu…

“Imamo prosek od 25 godina, bićemo jedan od najmlađih timova u Evroligi. Hvala upravi kluba koja je omogućila da opet imamo konkurentan tim u Evroligi. Želimo da probamo da dobijemo licencu na tri godine, to nam je cilj. Privilegija je biti u Partizanu u svakom smislu, vi znate zbog čega. Ali to nam daje energiju, moral, želju još veću. I uradićemo sve da bude ovakvih večeri još više.”

Igračima je poželeo dobrodošlicu…

I – tako je završena dugo čekana promocija novog tima Partizana. Potpuno novog tima Partizana!

Počela je…

Želeli su da to bude drugačije. Totalno drugačije. Zato su već na početku prelaznog roka iz Humske prestali da zvanično objavljuju imena pojačanja. Sa idejom da ih sve zajedno predstave. I to ne na otvorenom treningu, kakvim uvek počinju pripreme, kojim se ulazi u novu sezonu.

I – bilo je totalno drugačije.

Po taktovima „crno-bele simfonije“, novi igrači Partizana prošetali su “crno-belim tepihom” MTS Dvorane. Pre nego što zaigraju na nekim drugim „daščicama“, na ovima „koje život znače“, poklonili se navijačima – onim srećnicima koji su u tih 90 sekundi uspeli da kupe karte za ovaj nesvakidašnji događaj.

Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!

Tu su već mogli da čuju i naslute kakva ih podrška očekuje kada sezona bude počela. Već u tih par stotina metara koje su prelazili na putu od autobusa do dvorane, pratio ih je jak aplauz. I – najglasnije: “Uzmi Željko evro titulu!”

A onda još glasnije: “Partizan, Partizan!“, orilo se krcatom MTS dvoranom.

Dočekani su stihovima jedne navijačke pesme, kako bi osetili novu energiju, ali i duh tradicije Partizana…

“Kada obučeš crno-bele boje ti… Seti se legendi što su grb taj nosili. Seti se njih, pogledaj nas i jači si…” Citirano je u pozdravnom govoru novim igračima.

Do kraja su čuli mnogo navijačkih pesama. One koje će često slušati u vrlo sličnoj izvedbi tokom utakmica u Areni. I uživali su momci od kojih se očekuje da će učiniti da navijači Partizana zaborave dosta turbulentnu prethodnu sezonu i koji će krenuti u borbe za najviše ciljeve.

Treba reći i da je slovom ugovora za klub vezan i Ognjen Jaramaz, ali njega nije bilo u MTS Dvorani. Niti će ga biti u timu Partizana u sezoni pred nama. Baš kao ni Bruna Kabokla.

Ništa – naravno – nije moglo bez arhitekte ovog Partizana – Željka Obradovića. Za njega su bile posebne ovacije.

Slične koje su pratile snimke sa filma kojim su prikazani neki od najvećih rezutlata crno-belih. “One” dve trojke – Kecmanova iz Zagreba 2010, Đorđevićeva iz Istanbula 1992. Istovremeno i filma koji je pokazivao koliko Partizan znači svim generacijama. Jer – kako se kaže u filmu:

“Ovde je to više od igre, više od košarke, više od sporta..“

Nisu se slavile samo pobede, crno-beli su se setili i poraza. Tih “oluja koje su pretile da ugase večni plamen sa grba Partizana”. A onda se setili i svih “čuvara vatre” kroz ta turbulentna vremena.

Sada su tu “baklju” uzeli neki novi ljudi… Novo poglavlje Partizana počinje ovde…

“Ogrejaće, obasjaće…” orilo se MTS Dvoranom, pre nego što je program nastavljen…

Aplauze su dobili i svi koji su tokom sezone učestvovali u humanitarnim akcijama Partizana, ali posebno jak prolomio se dvoranom na pomen dugogodišnjeg spikera Partizana, Nebojše Bogojevića Čarilija, koji je nedavno izgubio bitku sa opakom bolešću…

Čekalo se to iznenađenje koje je kroz medije najavio Ostoja Mijailović, predsednik Partizana. Iznenađenja, ipak, nije bilo…

“Ulazimo u sledeću sezonu kao klub koji navršava 80 godina od osnivanja, ali to će biti i osam godina od kada sam ja predsednik. Bilo je to osam najtežih, ali i najlepših godina u mom životu. Sezona iza nas nije bila tako dobra. Zato smo rešili da zamenimo ekipu da bude skoro potpuno nova. Ali, imam potrebu da se zahvalim onim momcima koji su nosili dres Partizana do skora”, pričao je Mijailović.

Imao je poruku i za momke koji su sedeli u prvim redovima…

“Želim da im kažem da sa ponosom nose dres Partizana, za sve nas ovde to je sveti dres. Partizan je veliki jer ima milione navijača iza sebe, najbolju atmosferu i najbolje navijače na svetu. Hoću da znate da je ovaj grb jako teško nositi, ali kada ovom grbu date sebe, ovaj grb će vam vratiti slavom.”

Za kraj…

“Željku i momcima želim da kažem da se bore, da se radujemo. Na kraju nema samo pobednika i samo gubitnika. Svi smo zajedno“, rekao je Mijailović.

Na scenu je zatim izašao hor i simfonijski orkestar Zrenjaninske filharmonije koji je izveo dobro poznate melodije. Počevši od one kojom počinju sve utakmice Partizana. Ono “Da volim crno-bele” nije pevao samo hor, već cela dvorana… Malo ko je do kraja programa tu sedeo…

Posebno ne kada su momci u čijim rukama je sada ta “baklja” izašli na binu. Kada se začulo ono:

“Sa brojem devet, dete Partizana…”

Bonus video: