Crno-beli esej sa Penjarojinim potpisom: Psihologija jednog tima

Bez Dvejna Vašingtona, Karlika Džonsa, Šejka Miltona, Vanje Marinkovića, Mike Murinena i Džabarija Parkera, Partizan je imao Makabi u šaci.

Vodio je 91:88 na dva minuta do kraja, mogao je Kameron Pejn i da uveća prednost kou je prethodno obezbedio, ali je nije bio precizan u narednom napadu. Nakon toga se Sterling Braun spetljao, izgubio loptu i napravio nesportski faul, što je Ponosu Izraela dalo šansu da preokrene.

Poveli su izabranici Odeda Kataša 93:91, da bi Bruno Fernando iznudio faul u borbi na skoku i hladan kao led sa linije penala dao novu šansu svom timu. Ostale su četiri sekunde na satu, delovalo je da meč ide u produžetak, ali je Džimi Klark imao drugačije planove i dugom dvojkom doneo trijumf domaćinu.

Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

Utisak je da je tom prilikom napravio i korake, sudije su gledale snimak, ali nisu promenile prvobitnu odluku – koš je važio, Makabi je pobedio. Partizan je pretrpeo srceparajuć poraz, iako je odigrao odlično drugo poluvreme i pružio jednu od boljih partija na gostovanjima ove sezone.

Bili su crno-beli dominantni na skoku (34-25), te su još jednom pokazali napredak u segmentu sa kojim se muče (i dalje su poslednji na evroligaškoj lestvici po broju uhvaćenih lopti). Precizniji je bio sa distance (40 odsto – 38,5 odsto) i sa linije penala (86,7 odsto – 81,3 odsto), zabeležio je i više asistencija od izraelske ekipe (23-20)…. Kad se sve sabere i oduzme, imao je i veći timski indeks korisnosti od rivala (112-108) –  a ipak je izgubio.

Prava šteta. Kao što je i trener Đoan Penjaroja rekao posle meča, njegovi izabranici su zaslužili više, ali ono što je glavni utisak posle meča je da crno-beli definitivno više nisu vreća za udaranje na najvećoj pozoronici i da su posle sedam vezanih poraza konačno pronašli svoj identitet.

Igraju timski, borbeno do kraja, sa mnogo više energije i agresivnosti, disciplinovanije u odbrani, raznovrsnije u napadu, čvršće na skoku… Ne oslanja se Partizan više na kvalitet pojedinaca, uspeo je Španac da ubedi većinu da se podredi ekipi, definitivno se oseća i da su uloge daleko bolje raspoređene.

Uzmimo primer od pre 40 dana, kad je Penjaroja debitivao na klupi – baš protiv Makabija u Beogradu. Trajali su crno-beli na tom meču nešto više od 10 minuta i to zahvaljujući svežini i želji Kamerona Pejna, ali i dobrim procentima sa distance. Kad je lopta prestala da ulazi u protivnički obruč van linije 6,75 i pri prvom jačem naletu protivnika – igra Partizana se raspala. Kao mnogo puta pre toga, ali i u nekim narednim utakmicama.

Imao je sastav iz Tel Aviva i 36 poena viška u Beogradu, pa je u finišu povukao ručnu i omogućio Partizanu da izbegne još jedan poraz istorijskih razmera, s ozbirom da je kolo pre toga postigao 41 poen manje od Žalgirisa u Kaunasu. Na kraju je Makabi bio bolji u apsolutno svim statističkim parametrima, što se jasno ocrtavalo i na konačnom ishodu – 112:87 za Izraelce.

Videlo se da je pred španskim stručnjakom ogroman posao, a za 40 dana (koliko je prošlo od te utakmice), napredak je evidentan. To dokazuju i poslednje četiri runde, u kojima je Partizan savladao Bajern i Hapoel, bio u igri do poslednjih trenutaka u Tel Avivu i prethodno u Milanu.

Individualno gledano, Dilan Osetkovski je uhvatio ozbiljan ritam i to ne samo šuterski, već generalno igra bolje, sa više rezona i sigurnosti. Podigao se i Sterling Braun koji sve manje srlja i sve bolje šutira (5/7 za tri protiv Makabija), a Bruno Fernando verovatno igra najbolju košarku u karijeri s ove strane Atlantika (17 poena i sedam skokova, indeks 29 protiv Makabija).

Pronašao je Penjaroja mesto i Arijanu Lakiću, koji borbenošću na oba kraja terena daje posebnu notu Partizanovoj igri, dok su Kameron Pejn i Nik Kalates zaduženi za organizaciju igre na protivničkoj polovini i zasad odrađuju sasvim solidan posao. Utisak je i da su prilično komplementarni, donose različite kvalitete i tako omogućavaju Penjaroji da kombinuje i drži protivnike na prstima.

Tonje Džekiri se izuzetno uklopio za kratko vreme, Isak Bonga oscilira, ali nastavlja da doprinosi u razlčitim aspektima igre, te je, naravno, i dalje veoma važan šraf u crno-belom timu.

U svakom slučaju, napravljen je veliki pomak za 40 dana, a sad ostaje da se vidi kako će se u čitavu Penjarojinu priču uklopiti povređeni igrači. Posle Kupa Radivoj Korać se očekuje povratak Karlika Džonsa i Šejka Miltona, dok bi Dvejn Vašington do kraja sedmice trebalo da se vrati nazad u stroj.

Neće biti jednostavan zadatak uklopiti ih, Penjaroja nije imao prilike da vidi Karlika na delu ni na jednoj utakmici, Vašington mu je bio na raspolaganju na sedam, Milton na samo dve (ukupno desetak minuta proveo u igri). S druge strane, nama sumnje da mogu da donesu dodatni kvalitet i oplemene sve bolju igru Partizana koji uprkos svim problemima i turbulencijama, konačno deluje kao tim koji može da bude konkurentan i na najvećoj pozoronici.

Kasno je za rezultate i ostvarivanje takmičarskih ambicija, crno-beli bi morali da dobiju 90 odsto utakmica do kraja ligaške faze kako bi mogli da se nadaju borbi za plej-in, što uprkos napretku ipak deluje kao nemoguća misija.

Ali jedno je sigurno, sa elanom sa kojim u poslednje vreme igra, Partizan neće ustuknuti ni pred jednim protivnikom i do kraja se neće predavati. To je definitivno najveća pobeda Đoana Penjaroje i dobra osnova u borbi za trofeje na drugim frontovima.

Bonus video: