Stigao je Đoan Penjaroja na klupu Partizana u veoma delikatnom trenutku. Preuzeo tim koji je pre samo nedelju dana pretrpeo istorijski poraz u Kaunasu. Crno-beli su postigli 41 poen manje od Žalgirisa – drugi najveći zaostatak u evroligaškoj istoriji kluba. A pritom su primili 109 poena – nikad više u društvu najboljih na kontinentu.
Tračak nade ulila je rekordna partija Dvejna Vašingtona u ABA ligi protiv Krke sa 48 poena, ali bilo je jasno da je pred Penjarojom mnogo posla, a malo vremena do utakmice sa Makabijem.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Najavio je Španac promenu stila rečenicom da “više voli da dobije 100:99 nego 60:59” i još ofanzivniji pristup, što je negde i logično s obzirom na napadački talenat kojim, makar na papiru, raspolaže.
I videlo se na početku susreta da bi pod njegovim vođstvom Partizan mogao da igra u još većoj brzini, sa velikim brojem šuteva – i to je dalo rezultat u startu. Crno-beli su za manje od sedam minuta postigli 31 poen! Pritom je novajlija Kameron Pejn postigao tri trojke i podelio dve asistencije.
A onda je krenuo sunovrat… Makabi je serijom 13:0 prizemljio Penjarojin tim, pa do poluvremena došao do brojke od 58 postignutih poena. Serijom trojki na početku treće deonice, gosti su potpuno nokautirali Partizan i do ulaska u završni period ubacili čak 92 poena.
Ponovo je Partizanova odbrana pukla pod naletima rivala. Kao što je u popularnoj seriji Stranger Things pukao zid između svetova pod udarcima “s one strane”…
U jednoj sceni doktor Martin Brener slikovito objašnjava kako se pod naletima Henrija ili Vekne, “brana” između svetova polako kruni – kao da umesto o gradiću Hokins priča o odbrani Partizana u prethodnom periodu.
“Zamisli, ako možeš, da je barijera između naših svetova kao betonska brana. Pukotine u brani stvaraju pritisak. Ako se ne zaustavi, pritisak će rasti. I rasti. I na kraju će dostići tačku pucanja, i brana će popustiti. A kada se to dogodi, Hokins će pasti.”
Tako je ponovo pao i Partizan.
Posle još jednog deža vija, sve je bilo jasno u Areni. Nisu se crno-beli probudili iz košmara. Uspeli su do kraja samo da zaustave krvarenje i spreče Makabi da im izmeni listu najtežih poraza u istoriji, mada je Izraelci jesu ispisali kao tim koji im je ubacio najviše poena na jednoj evroligaškoj utakmici – 112.
Dakle, promena nije dala instant rezultat kakvom su se u klubu verovatno nadali. I biće potrebno još vremena da se boljitak oseti. Posebno ako katalonski stručnjak bude insistirao na drugačijem stilu igre, što se čini da bi mogao da bude slučaj na osnovu početka utakmice sa Makabijem.
Možda je takva promena i neophodna, ali se čini da će proces njenog implementiranja biti dugotrajan i potencijalno mučan. Jer, crno-beli se trenutno čine kao tim bez glave i repa. Nema jasnih crta u njihovoj igri, a čitav proces otežava i činjenica da im je samopouzdanje, blago rečeno, ozbiljno poljuljano posle svega što se izdešavalo u prethodnim sedmicama.
Penjaroja zato u uspostavljanju svoje košarkaške filozofije mora da nađe način i da podigne ekipu. Da joj vrati to samopouzdanje koje je i definitivno izgubila teškim porazima od Žalgirisa i Makabija. Kompleksan proces za koji treba vremena – a Evroliga to neće praštati.
Raspored je nemilosrdan, vremena za ozbiljnije treninge praktično neće biti sve do februara. Pritom, protivnici su nanjušili krv. A Partizan će do Kupa Radivoj Korać i pauze zbog reprezentativnih obaveza igrati protiv Valensije, Monaka, Barselone, Bajerna, Milana i Makabija na strani, dok će domaćin biti Olimpijakosu, Hapoelu, Panatinaikosu i Realu. Svi osim Bavaraca su u boljoj formi, bolje plasirani i sa visokim ambicijama.
Teški su dani iza crno-belih, a čini se i pred njima. Penjaroja je najavio da će mu biti potrebno nekoliko sedmica da sagleda situaciju i odluči da li su potrebne kadrovske promene.
U međuvremenu, insistiranje na poletnoj igri i ulaženju u trku sa rivalima u daleko boljoj situaciji, moglo bi da donese nove bolne poraze, pre nego što eventualno donese napredak. Ima smisla insistirati na visokom ritmu i navali sa igračima poput Dvejna Vašingtona, Kamerona Pejna, Sterlinga Brauna, Tajrika Džonsa, pa i Šejka Miltona, kad se oporavi i Karlika Džonsa, u teoriji i Džabarija Parkera…
Na duže staze bi moglo da bude pravi recept, ali u ovom trenutku su problemi, čini se, dublji od filozofije i stila. Potrebno je podići igrače, zbiti redove i promeniti mentalitet tima – pre identiteta. Pritom, juriš na protivnički koš često ostavlja mnogo prostora u odbrani, a onda ona postepeno puca – dok skroz ne pukne i dozvoli, kao u metofori iz Stranger Things serije, da voda probije branu i napravi poplavu.
Kažu da je napad najbolja odbrana. Možda, ali, da li je to pravi metod za podizanje Partizana u ovom trenutku? Utakmica sa Makabijem pokazuje da teško može da zamaskira ostale probleme.
Bonus video:
