Pešić ponosan stigao u Beograd: Dobijao sam od igrača i primedbe i kritike, ali našli smo način da ekipa ne trpi!

Stigli su u Beograd bronzani momci! Dan posle osvajanja olimpijskog odličja košarkaška reprezentacija je doletela u prestonicu Srbije. Dobro raspoloženje sa slavlja prenelo se i na beogradski aerodrom. Selektor Pešić je mogao samo da posmatra svoje izabranike i bude veoma ponosan. Zbog svega što su mu priredili u poslednje dve godine… Zbog medalja, zbog emocija, zbog prelepog drugarstva…

“Želeo bih da se zahvalim na podršci koju smo mi u Parizu osetili od naroda i naših navijača. Ono što je interesantno – od ljudi koji stvarno poznaju košarku. Vole je – ne samo žive od košarke, nego žive za nju. To je za nas veliko zadovoljstvo. Želim da se zahvalim javno igračima, Bogdanu kao kapitenu ekipe, nema velikog rezultata bez zajedništva. Za velike stvari je potrebno mnogo odricanja, nailazi se na mnogo prepreka da bi se stiglo do cilja“, rekao je na konferenciji Svetislav Pešić.

Nikola Jokić – reprezentativac Srbije

Još jednom je opisao koji je bio recept za ovaj uspeh.

“Ekipa je napravila jedan zajednički put do cilja. To je ekipa koja je generacijski bliska, slučajnosti u vrhunskom sportu nema. To je generacija igrača rođenih 1994. i 1995. koji su prošli sve selekcije, na čelu sa Bogdanom koji je malo stariji i momcima koji su malo mlađi kao što su Jović i Petrušev. Sklopljen tim od ogromnog iskustva i mladosti i znanja“.

Naglasio je ono što su već igrači više puta ponovili – bili su jednaki.

“Ja sam ponosan i doživljavam najveću sreću što sam radio sa tim momcima, jer su oni napravili takav balans između sebe – nije se znalo ko je najvažniji. Nije se znalo ko kosi, a ko vodu nosi. Svi su deovali od početka do kraja teškog turnira… Ne govori se više o inddividualnom kvalitetu i talentu, nego ogromnom mentalnom sklopu i izdržljivosti. Te tri utakmice koje smo mi odigrali u Parizu – nikada nije bilo i nikada se neće ponoviti. Ovo je bio najbolji olimpijski turnir u istoriji. Rekao sam pre početka da je devet ili deset kandidata za medalju. Bilo je nemoguće napraviti uspeh bez timskog duha i fokusa pre, za vreme i nakon utakmice. Trebalo je imati mentalnu snagu, koju su momci pokazali. Meni su pomogli, a ja sam se trudio sa stafom da njima pomognem. Ovo je ogroman uspeh, ne samo rezultat nego način na koji smo stigli…“.

Iako su izgubili od Amerike na bolan način, uspeli su Orlovi da se podignu i prikažu još jednu partiju za pamćenje protiv Nemačke…

“U sportu kao u životu – ako imaš pred sobom cilj, nije lako stići do njega. Ali on te motiviše, daje ti snagu da izdržiš. Da se odrekneš nekih lepih stvari preko leta, budeš sa ekipom, Završi se utakmica – ne postoji ništa drugo, odmah ide priprema za sledeću utakmicu. Tako je bilo manje-više u Manili. Mogli smo da izgubili sinoć od Nemačke, ne bih promenio stav oko toga. Ja se ponosim i javno im čestitam na svemu što su uradili. Ne samo ove godine – postoji određeni kontinuitet i drugarstva… Radi se zajedno. Dobijao sam od igrača i primedbe i kritike, predloge koji se nisu uklapali u moja pravila. Našli smo put do toga da ekipa ne trpi, već naprotiv da iz toga se postigne još bolja igra, privrženost i verovanje u ovo što mi radimo. Igrači su osetili da im verujem i stvorilo se uzajamno poverenje. Onda dolazi do sportskog uspeha – koji smo nama omogućili, a i porodici, drugarima, a i vama…“.

Prokomentarisao je selektor i izjavu kolege sa klupe Nemačke – da je trebalo te dve selekcije da se sastanu u finalu.

“Ja se apsolutno slažem sa njim. On je čovek koji je uvek skroman, uvek na zemlji, veliki stručnjak… Ja sam rekao i na toj konferenciji – da se ne shvati u ovom ili onom smeru – da je trebalo finale da igraju Nemačka i Srbija. Zaslužile su ekipe, svaka na svoj način“, zaključio je Pešić.

Bonus video: