Dragan Tarlać je prvo nosio šampanjac, a malo kasnije kiblu punu leda. Svi su bili sa devojkama, suprugama, decom… Bilo je tu čak i unuka. Naravno i roditelja, braće, sestara…
Porodični hotel pun osmeha. U jednom trenutku i umora. Baš onako kao što obično bude kada adrenalin popusti.
Sve se stišalo u „Pulmanu“, nedaleko od Bersija. Više nikoga nije bilo ni u foajeu, niti u restoranu, niti ispred…
Oko pet časova, jedan po jedan, počeli su da silaze osvajači bronze na Olimpijskim igrama u Parizu. Junaci srpskog sporta. Mahom u majicama olimpijskog tima Srbije, ali nije postojao dres kod. Mogli su, recimo, i u…
Bela majica na bretele. Zlatni lanac koji viri na vratu i ocrtava se ispod „siledžijke“. Neobavezan šorc i patike. I čaša pića. Sam. Gorostas.
Nikola Jokić je lagano odšetao do mesta gde će se sastati sa drugovima. Na putu do tamo, neki kombi je pokušavao da se parkira tamo gde je najbolji košarkaš sveta – sada dokazano i na nekom drugom terenu – prolazio. Nikola mu nije dao ni trunku pažnje. Polako je koračao.
Videli smo posle svi snimke njegove sreće zbog provoda sa saigračima iz reprezentacije Srbije. Reprezentacije koja će se pamtiti. Videli smo i snimke sa podijuma koji su, u suštini…
Fenomenalni. Iskreni. Neuobičajeni. Duhoviti. Jedinstveni.
Takvi su snimci. Baš takav je i Nikola Jokić.
Sa strane gledajući, njegov portret koji se slika u Americi već godinama, deluje apsolutno tačan i bez dileme autentičan. On je svoj i neće ga ništa promeniti. Njega neće zanimati što ga snimaju i što će objaviti na društvenim mrežama kako pretače bronzu u piće. Nikada ga nije ni zanimalo šta će neko reći.
Opušten, izašao je na podijum i uživao tamo sa drugovima. Prirodno, kao da je sa njima u nekom dvorištu, stanu, štali…
Nije on protiv medija. Za njega mediji ne postoje. Neko će sada prokomentarisati: „A u Americi postoje?“ Pa, ako je svoj, nije glup. Zar da baca pare na kazne? Ali ga ni tamo ne zanima šta misle o njemu.
Za razliku od nekih prethodnih takmičenja, kada je prolazio pored medija bez promenjenog izraza na licu, sada bi se pozdravio uz osmeh – naravno bez izjava. To je njegov izbor i, kao što nam je rekao Brajan Vindhorst sa ESPN pred početak takmičenja „ako njemu to pomaže da igra ovako, neka“.
Pamtim ga iz Rija, kada je bio mlađi i komunicirao je sa nama uz mentora, Miroslava Raduljicu. Nešto se tada promenilo. Nema ni veze, neka je.
Da se razumemo, ne opravdavam. Ne zbog sebe ili kolega, biće posla i bez Jokićevih izjava. Ali, svi ti mladi navijači koji ga obožavaju, polomili bi se da čuju ono što on ima da kaže. Sigurno bi i uticao na nekoga, na nečije živote. Možda su i nečije reči, nesvesno, nekada davno uticale i na dečaka iz Sombora.
Međutim, to je njegov izbor. Kao što je njegov izbor bio da provede leto sa reprezentacijom. Da se podredi. Da bude apsolutno najbolji igrač kao čovek iz senke. Da bude prvi strelac, prvi skakač, prvi asistent i prvi kradljivac lopti na Olimpijskim igrama u Parizu, a da nije uvek tražio loptu, niti je insistirao na svojim individualnim košgeterskim kvalitetima.
Njegova saradnja sa Bogdanovićem je saradnja sa Marejem. Njegove asistencije za Petruševa pod košem su asistencije za Gordona. Izvlačenja na šut za tri poena Dobrića, jesu sve one postignute trojke Portera. Bacanje u kontru Avramoviću su sve one lopte koje hvata Koldvel-Poup…
Nikola Jokić ne čini Denver, ili Srbiju boljim timovima. Čini košarku boljom igrom. I to radi sa stilom stare kajle. Kao čovek koji je preturio toliko toga preko pleća.
Ali, bilo je nešto drugačije u Parizu. Uđite na slike na sajtu FIBA. I pogledajte sve te reakcije. Sve urlike, proslave koševa…
Jokić je reprezentativac Srbije više nego što je igrač Denvera. Možda se to ne sviđa nekome u Koloradu, možda se ne bi svidelo ni Nikoli kada bi ovo pročitao (ako bi se obazirao na ono što svi mi pišemo) ali emocije govore umesto njega.
Neko je duhovito napravio poređenje njegove izjave „posao je obavljen“ odmah posle osvajanja NBA titule i njegovog euforičnog slavlja u autobusu sa ostatkom tima.
Ovakav osmeh sa podijuma nismo do sada viđali. Sa nekom drugom kajlom oko vrata.
uprekic
Jokic je pokazao naciji da voli da igra za nasu zemlju.
Momcilo
Brat jedva cekao da se zavrsi i da zaglave u nekoj kafani svi kolektivno!
Ivan Banjac
Sad da vidim ove sto su ga prozivali kako nece da igra i kako ga reprezentacija ne zanima!
jelenamilosevic540
Covek je izgarao za Srbiju na ovom turniru maksimalno i svaka mu cast na ovome
vanicdusan01
Verovatno ima razloga što je Nikola Jokić postavio barijeru između sebe i novinara, ovdašnjih ali i američkih međutim tamo zaista može biti novčano kažnjen ako ne doprinese razgovoru sa novinarima a mi ovde u Evropi nemamo tako drastične mere i ja to kod njega poštujem, on ne mora da se menja da bi ugađao medijima, ne mora ni da im se osmehuje, ono što je nama važno jeste koliko se raduje svakoj pobedi našeg tima, a raduje se više nego kad je Denver osvojio NBA prsten.