PEŠIĆ ZNA RECEPT: Kako je stigao do "krova sveta" i može li ponovo - dve decenije kasnije?

Svetislav Kari Pešić ponovo je preuzeo klupu Srbije nakon duge pauze sa ciljem da je povrati na staze stare slave, kao što je to učinio početkom novog milenijuma!

Dok čekamo na nove utakmice i nove uspehe nacionalnog tima Srbije, vreme je da se prisetimo zašto je Pešić jedan od najboljih na ovoim prostorima. A i šire… Proslaveljeni košarkaški trener svoje prvo iskustvo sa nacionalnim timom imao je sa mlađim selekcijama Jugoslavije.

Tokom koordinisanja mladih nada naše zemlje uspeo je da pokori Evropu sa kadetima 1985 u Bugarskoj, da bi potom ostvario još impresivniji rezultat dve godine kasnije u Bormiju.

Sada je već svima poznato o kojoj generaciji reč. Na klupi Pešić, a na terenu igrači poput Divca, Rađe, Đorđevića, Kukoča, Ilića…

Apsolutno svako od ovih igrača kada se osvrne na period priprema kao i samog prvenstva ima samo lepo uspomene.

Kako sami kažu pripreme su im bile jedne od najtežih u životu, ali je samo prvenstvo zato pršlo bez većih problema i osvojena je bez većih problema svetska titula.

Rezultati sa mlađim kategorijama Pešiću su otvorili vrata ozbiljnih seniorskih klubova, ali ćemo ovde pričati o reprezentaciji. Nakon pauze od 15 godina vratio se u nacionalni tim, ali ovaj put seniorski.

Došao je kao i sada u jako nezahvalnom trenutku. Dogodila se smena generacija i nacionalni tim je ostao bez dva jako bitna šrafa Đorđevića i Danilovića, kao i aduta pod koševima Divca i Rebrače, ali ono što je Pešić u stanju da sastavi, a potom i projektuje u delo malo koji trener može time da se pohvali.

Prvo na tapetu bilo je Evropsko prvenstvo u Istanbulu 2001. godine, a nakon pauze od nekoliko prvenstava bez medalje strani mediji su najavljivali povratak “uspavanog kralja” na ovom prvenstu – što se i desilo!

U ekipi su se nalazili Peđa Stojaković, Marko Jarić, Igor Rakočević, Milan Gurović, Dragan Tarlać, Dejan Bodiroga, Saša Obradović, Vlado Šćepanović, Vesa Petrović, Dejan Milojević, Predrag Drobnjak.

Nije loše delovala ova smena generacija tokom grupne faze takmičenja iz koje smo izašli sa prvog mesta bez izgubljene utakmice. Zapravo smena generacija otkrila je novi biser – Peđu Stojakovića koji je kasnije postao najbolji strelac i MVP turnira.

Do samog finala naši momci pregazili su sve pred sobom, a u finalu su nas čekali Turci sa 20.000 domaćih navijača koji im daju vetar u leđa.

Ali kako sam Pešić kaže – Kao da je sudbina da na svakom prvenstvu igramo sa domaćinom i pobedimo ga!

Tako je i bilo Jugoslavija je vodila tokom cele utakmice, a tačku na stavio je Šćepanović čuvenim zakucavanjem u poslednjim trenucima meča i slavlje je moglo da počne! Ponovo smo najbolji u Evropi!

Euforija nije dugo trajala jer je pred našim momcima već naredne godine bio novi zadatak, Svetsko prvenstvo u Indijanopolisu!

Kapiten ove selekcije je bio Bodiroga, a uz njega Pešić je na samo njemu poznati način uspeo da natera Divca da se priključi nacionalnom timu za ovo takmičenje. Pored pomenutog dvojca boje naše zemlje branili su Koturović, Čabarkapa, Jarić, Radmanović, Rakočević, Drobnjak, Vujanić, Tomašević i Gurović.

Veliki broj NBA igrača u našem timu ulivao nam je poverenje da postoji mogućnost da se preskoči i SAD na putu do krova sveta!

Nakon nešto slabijeg starta u grupi i poraza od tada mlade i poletne Španije, predvođene Gasolom i Navarom prošli smo grupu kao i drugi i tako za protivnika dobili upravo Amerikance.

Nakon duge i mučne borbe u četvrtfinalu uspeli smo da izađemo kako pobednici.

Prvi među jednakima na ovom meču bio je Milan Gurović koji je svojim šutem za tri poena totalno razbio odbranu SAD-a!

Nakon slobdnih bacanja Jarića koji nam je pre poslednjih 20 sekundi duela doneo plus tri, Andre Miler je imao šut za pobedu, ali je promašio i Jugoslavija je prošla u dalji tok takmičenja i tako Amerikance izbacili na svom terenu u trci za medalju.

I dalje se pamti Šarenac sa svojim “Šamar drim-timu, šamar američkoj košarci!”, dodao je na ovo da ako hoće bolje morajuda pošalju bolje, ai ne verujemo da bi rezultat bio drugačiji.

U polufinalu savladan je neugodan Pero Kameron, koji je predvodio Novi Zeland na ovom prvenstvu.

Nakon problema u prvom poluvremenu, naši momci su zaigrali na čekivanom nivou i došli do finala i duela sa Argentinom.

Ova utakmica bilo je pravo finale. Jako tvrda utakmica, fizički zahtevna i pre svega neizvesna. Divac je promašio dva bacanja pri nerešenom rezultatu svega nekoliko sekundi pre kraja, ali je na našu sreću sudija u napadu Argentine ostao pribran i nije dosudio faul Skonokiniju i otišlo se u produžetke.

Kao po običaju tu je postojao samo jedan tim, a to je bila četa Svetislava Pešića, koji je uspeh sa nacionalnim timom iz mlađih generacija ponovio sa seniorima i tako se upisao zlatnim slovima u istoriji naše košarke.

Sada nakon smene generacija, promene trenera i nedostaka i nemogućnosti učestvovanja evroligaških i NBA igrača u kvalifikacijama sudbina naše reprezentacije poverena je u ruke koga drugog, nego Karija Pešića!

Nema sumnje da će naš novi selektor dati sve od sebe, a verujemo da je u stanju da ponovo vrati reprezentaciju na pobednički kolosek i kao nekada donese nam zlato!

JOKIĆ PONOVO BLISTAO: Denver postavio klupski rekored i razbio Nikse! (VIDEO)

OBAVEZNO POGLEDAJTE: PENALTY CHALLENGE: Srđa Knežević – Pomirio sam se sa Lekićem, na kraju smo se i smejali! EP13