Berlinski susret sa šampionom – Perom Božićem: Šest meseci na klupi Partizana poučnije nego sve godine pre toga

Kaže da ga je u Berlin dovela dobra košarka. Tu je da vidi i prijatelje. Posebno jer sada odmara i uživa. I to pošto je pre nekoliko dana sa London Lajonsima proslavio titulu šampiona. Onako… Baš proslavio.

Ne želi da pominje favorite predstojećeg fajnal-fora Evrolige. Ovde je kao ljubitelj košarke. Dobre košarke.

Uostalom…

SPECIJALAN POKLON STIŽE: Registruj se i opremi stan – vaučer od 10.000 EUR te čeka!

„Znam za koga bih navijao. Ali, moj tim, nažalost, nije tu“, počeo je priču Petar Božić za Meridian sport. Ispred Uber arene, gde će sutra početi fajnal-for Evrolige. Gde nema njegovog kluba.

„I plej-of je pokazao koliko su ekipe izjednačene. Ne bih da dajem prednost nikome. Da li smem to da uradim? Stvarno sam došao samo da uživam, a ne da navijam.“

Tim za koji čuva navijanje je Partizan, čiji je upravo on bio najtrofejniji kapiten, pa radio u stručnom štabu, jedno vreme bio i prvi trener… Ali, iza tog kluba nije baš najsjajnija sezona. Glas mu se menjao dok je pričao o „njegovom timu“.

„Pratio sam, navijao i žao mi je što…“

Tu je zastao. Tražio je prave reči, jer Pera Božić ne koristi teške i pompezne kakve su se ovih dana, posebno posle finalne serije ABA lige, čule sa svih strana…

„Na krajnji rezultat utiče mnogo različitih detalja. Zato bih samo kao navijač rekao da mi je žao što moj tim nije ovde, na fajnal-foru.“

Zaustavljeni na putu ka vrhu

Božić je bio kapiten Partizana u jednom od najuspešnijih perioda u istoriji kluba, svake godine dizao trofeje – nekada i više njih po sezoni. Trener kluba iz Humske je postao u možda najtežem trenutku u istoriji kluba. Skoro deceniju kasnije, Partizan se izdigao iz problema. Zato se sada uz pominjanje crno-belih uopšte sme da ide to „fajnal-for Evrolige“.

„I prošle sezone je bio sjajno, ostala je žal što smo zbog tih, totalno nesportskih stvari bili onemogućeni da odemo do kraja. Taj ogroman napredak je vidljiv i verujem da će u veoma skorijoj budućnosti napraviti i taj korak više koji se nije napravio prošle godine, zbog poznatih razloga,“ aludirao je Božić na situaciju tokom plej-of serije sa Realom.

Iako od 2016. nije deo Partizana i dalje pričajući o crno-belima koristi prvo lice množine.

„Želim da što pre napravimo taj korak“.

On je ozbiljan korak u trenerskoj karijeri već napravio. Sa Londom Lajonsima, klubom koji se ozbiljno probio i na evropsku scenu, postao je prvak Velike Britanije. Ali, kako je uopšte došao u poziciju da vodi Lajnose? Kako je SAD i sunčani Teksas zamenio kišovitim Londom. Iz kolevke košarke, došao u kolevku fudbala?

„Sve je to bilo stvar tajminga, splet okolnosti, da dođe ta ponuda koju sam prihvatio.“

Sve u svemu…

„Sjajno iskustvo ove godine. Mnogo mi je značilo. Prvo jer sam se vratio u evropsku košarku gde smo na određenoj sceni napravili lepu priču. Neko uživanje, što ljudi iz kluba, igrača, što mene lično, videlo se na svakoj utakmici.“

Videlo se i po slavlju u svlačionici. Tradicionalnom „kupanju“ trenera…

„Najlepši mogući način da se završi sezona, s obzirom da smo za celu britansku ligu imali tri ili četiri poraza. Momci su bili sjajni, željni, bez obzira na raspored koji je u jednom trenutku bio takav da smo igrali po tri-četiri utakmice nedeljno. U svakoj su izlazili odlučni da pobede.“

O budućnosti u Londonu

Iako Evroliga čini sve da ih stavi na košarkašku mapu Evrope, činjenica je da kada se kaže London/Engleska/Velika Britanija prva asocijacija nije košarka.

„Stvarno tu ima kvalitetnih igrača, trenera, klubova… Sve ide uzlaznom putanjom. Ljudi koji dolaze na utakmice navijaju, sve je više klinaca koji nose dresove, što Lajonsa, što nekih drugih timova. Mi smo imali ove godine nekoliko puta prepunu dvoranu kapaciteta preko 6.500 ljudi. Ne samo što smo na evropskoj senci ostavili neki utisak, nego je bilo i drugih ekipa koje su u takmičenjima FIBA dobro igrale. Naš ženski tim je osvojio Evrokup. Zajedno smo napravili neke istorijske momente. Mislim da je sve to u nekoj lepoj euforiji. Nadam se da će da potraje.“

LONDON CALLING – Petar Božić, posle mnogo godina: Nekada poželim da sam na utakmici Partizana – srećan sam jer je slika ista

Osim što su devojke Lajonsa osvojile Evrokup i njegov tim je u ovom takmičenju otišao skoro do samog kraja. Malo je nedostajalo da se od jeseni Evroliga zaista i igra u Londonu. Božić dodaje…

„Igrali smo polufinale. To je u tom trenutku bio najveći uspeh u istoriji u Velikoj Britaniji. Posle su devojke osvojile njihov Evrokup, podigle letvicu. Nemam šta da dodam osim zadovoljstva i sreće koju smo imali tokom cele ove sezone, u oba takmičenja.“

Kada pomenemo budućnost, Božić vraća na sadašnjost.

„Trenutno samo uživam u svemu, posle ovako duge i dinamične sezone. Još ne razmišljam o tome. Imaju ljudi koji se time bave.“

Da li ćemo ga možda ponovo videti u regionu?

„Videćemo kuda će moja karijera da ga vodi. Ja se radostan vraćam kući.“

Kući se vraća uskoro i kao predavač na Košarkaškoj klinici „Dušan Ivković“.

„To će biti zanimljivo. Velika mi je čast bila kada su me pozvali, posebno jer znamo koja su imena tu sve prošla. Velika mi je čast da budem klinici. Uostalom, biće tu sjajnih predavača, ja ću više slušati.“

Novo američko iskustvo

Pre svega toga – vratili smo ga malo kroz trenersku karijeru. I na NBA priču. U San Antonio je otišao 2017, bio deo stručog štaba Grega Popovića, potom samostalno vodio Ostin Sparse u G ligi…

„To je bilo veliko iskustvo“, bio je prvi komentar Božića. „Čitavu igračku karijeru proveo sam maltene u Partizanu. I jako mi je koristilo to što sam imao taj periodu u Americi, gde sam uspeo da vidim košarku kroz neku drugu perspektivu. I u ovoj sezoni po povratku u Evropu, to iskustvo mi je mnogo koristilo. Imao sam neverovatnu priliku da radim tamo sa sjajnim ljudima, vrhunskim stručnjacima, igračima… Posle G lige, celo leto bih provodio sa matičnim timom, tokom letnje lige i slično“.

Kaže značilo mu je. Šta je najznačajnije što je tamo naučio, pitamo. Pauza…

„Definitivno način sklapanja nekih odnosa, kako da se staviš u nečiju drugu poziciju, drugi mentalitet, da možeš da sagledaš raznovrsnosti svake ličnosti… To mi je značilo ove godine kada sam se vratio u Evropu. Ipak je to velika organizacija koja okuplja mnogo ljudi sa istim ciljem. Pa i svi ti resursi koje možeš da koristiš, pomažu. Ali, način sklapanja odnosa, kako između trenera i igrača, ili saradnika, to mi je dosta značilo. Da ne pominjem sada Grega Popovića, ali on je bio neko ko sa toliko brige prilazi ljudima oko sebe, a posebno zbog načina na koji misli o svima njima, to je ostavilo ogroman utisak na mene.“

Možda mu je to iskustvo pomoglo i da „preboli“ ne tako sjajan početak trenerske karijere u Partizanu. Prvi trener postao je posle odlaska Duška Vujoševića, u smiraj leta 2015. Već početkom 2016. više nije bio u Humskoj. On na taj periodu u Partizanu gleda na neki skroz drugi način.

„Vidite, meni je taj start trenerske karijere bio ekstremno poučan. To sam pre svega prihvatio srcem. Iz tog kratkog perioda mnogo sam naučio. Daleko više nego kao igrač ili pomoćni trener. Ja na to gledam kao na sjajnu školu koja mi je pomogla za neke dalje korake. Uostalom, i sastavi deo našeg posla jesu usponi i padovi. Do tada sam već neko vreme bio pomoćni trener. Tih šest meseci mi je ekstremno mnogo značilo. Taj kratak period me je više naučio nego sve ranije“, zaključio je priču Petar Božić ispred Uber arene, u Berlinu.

Tamo gde sutra kreće fajnal-for Evrolige. Na jednom je, kao kapiten Partizana, učestvovao i Božić.

Bonus video:

3 Komentara

    Bozic gradi svoju karijeru u Engleskoj,i sjaino mu ide

    Svi znamo koji je to njegov tim za koji bi navijao, ne razumem što to krije?

    Napravio je pravo cudo sa Englezima,bilo bi dobro da su i London Lionsi u Evroligi!!!

Postavi odgovor