Leto 2025. godine obeležila je velika selidba talentovanih košarkaša iz Evrope u Ameriku. NCAA je otvorio vrata za najbolje mlade igrače Starog kontinenta, ponudio im sjajne uslove, pa je tako privolio i neke od najvećih bisera srpske košarke.
Ove sezone koledž košarku igraju 42 momka sa srpskim pasošem, uključujući i deo talenata koji je već bio s druge strane Atlantika. A pridružili su im se Aleksa Ristić, Nikola Džepina, Andrej Kostić, Ilija Milijašević, Filip Jović, Aleksa Dimitrijević, Ognjen Stanković, Aleksa Vlajić, kao i Mihailo Petrović koji je uz Andreja Stojakovića postao deo sjajne priče univerziteta Ilinoj.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
U gradiću Šampejn, koji broji nešto više od 90.000 stanovnika i nalazi se u centralnom delu američke države Ilinoj, okupila se balkanska petorka. Uz sina legendarnog Peđe Stojakovića i bivšeg juniora Partizana, tu su i crnogorski biser David Mirković, te blizanci iz Hrvatske, Zvonimir i Tomislav Ivišić.
Ekipa čuvenog trenera Breda Andervuda, koji je otpočeo devetu godinu na klupi Fajting Ilajnija, odlično je otvorila sezonu, te posle pet nastupa ima učinak 4-1 na tabeli Big Ten konferencije. Mihailo je imao problema sa povredom, pa je propustio nekoliko uvodnih utakmica, ali je u susretu sa Alabamom, odigranom u domu Čikago Bulsa – čuvenom Junajted centru – upisao NCAA debi.
“Uslovi su neverovatni, bukvalno na NBA nivou. Imamo nekih 25 ljudi koji rade samo za nas. Kad hoćeš da dođeš da šutiraš, možeš u bilo koje doba dana i noći. Imamo neverovatne oporavke, hiperbarične komore, masaže… Ma spejs šatl. Super priča i stvarno sam prezadovoljan. Mučila me malo zadnja loža, ali sve ide svojim tokom i kako treba. Treba da budemo zahvalni što se sve ovo dešava“, rekao je Petrović na početku razgovora za Meridian sport.
Nekadašnji junior Partizana, koji je prethodne sezone pružao sjajne partije noseći dres Mege u ABA ligi, sa blagim zakašnjenjem se priključio novim saigračima zbog papirologije, ali kako i sam ističe – brzo se uklopio.
“Najpre sam mesec dana živeo sa Davidom, na kampusu u Šampejnu. Manji grad, ali tu je najpoznatiji univerzitet i kad su sezona i škola – pun je. Sad sam malo dalje, bio sam sa Davidom dok sam sačekao stan, ali i dalje sam blizu“.
Vrlo brzo je stvorio posebnu hemiju sa Mirkovićem. Bili su rivali u ABA ligi, a David je svojevremeno u razgovoru za Meridian sport, posle utakmice Mege i Studentskog centra, istakao da očekuje najmanje četiri asistencije od Petrovića po utakmici na Ilinoju. Morao je talentovani Nikšićanin da sačeka Mihaila da se oporavi od povrede, a u međuvremenu je postao momak o kojem se priča u NCAA.
Nedavno je u trijumfu nad Kolgejtom postigao 27 poena i uhvatio 21 skok, te je tako postao prvi igrač Ilinoja koji je zabeležio partiju sa 20 ili više poena i 20 ili više skokova u poslednje 53 godine!
“Super momak, talentovan, vredan. Igra sjajno i baš mi je drago zbog njega. Igraće još bolje kad se ja uigram“, priča kroz osmeh Mihailo.
Oduševio ga je i Andrej Stojaković, momak za kojeg je i trener Andervud rekao da ima potencijal da nastavi očevim putem.
“Super igrač, sjajan dečko. Pričao sam i sa Peđom. Andrej malo slabije stoji sa srpskim, ali naučićemo ga. Strašno talentovan, izuzetno telo. Verujem da će nastaviti očevim stopama i da će stići do NBA“.
Peđa je u Americi uz sina, na svakom njegovom koraku ka zvezdama.
“Dolazio je na treninge, pričali smo. Sjajno iskustvo za mene. Bio je i na poslednjoj utakmici, prati ga, naravno“.
Andrej još vaga između Srbije i Grčke, s ozbirom da je za obe zemlje izuzetno vezan, a ima pravo nastupa i za srpsku i grčku reprezentaciju. Mihailo, koji je debitovao za seniorsku selekciju Srbije početkom godine, nada se da će igrati pod istom zastavom.
“Ponekad mu pustim neku foru. Ne znam šta će tu biti. I on bira, Srbija, Grčka… Ja ću da uradim sve što je do mene“.
Balkanska petorka se drži zajedno, ali ističe Petrović da su svi saigrači na njega ostavili sjajan utisak.
“Svi momci su dobri, vredni, radni… Atmosfera je super. Nema podela, svi se družimo, imamo dobru komunikaciju i lepo igramo. Deluje mi da su i domaći košarkaši srećni što smo i mi tu, jer mogu da vide igrače sa drugih kontinentat, da vide kako oni igraju… To je sve izazov“.
Neizostavna tema u američkoj priči svakog srpskog igrače je – Nikola Jokić.
“Imamo trenera koji je bio u Denveru, on je sad nešto poput koordinatora za rad kod nas. Pričao mi je o Jokiću i Nenadu Miljenoviću. Svi su oduševljeni kako Jokić igra, kakav košarkaški IQ ima“.
Svestan je da zbog Nikolinih uspeha u Americi imaju velika očekivanja od srpskih igrača.
“Ima i toga. Imaju veliki poštovanje prema njemu – što je i normalno. To što on radi u NBA je fenomenalno. Pominju se i Nikola Jović, Topić, Bogdanović… Sve to oni znaju. Svesni su da smo košarkaška nacija i da ne možeš da budeš loš ako si iz Srbije“.
Što se tiče života van terena, nedostaju mu drugovi iz domovinu, ali polako se navikava na novu sredinu.
“Kad je sezona, život je svuda isti, treninzi, kuća, oporavci… Ništa drugačije nego u Srbiji. Kući mi je bilo lakše jer sam imao više drugara, pa sam mogao da izađem na kafu, mogu i ovde sa Zvonimirom i Davidom, ali u Beogradu je to bilo kafa za kafom… Ovde toga nema u toj meri, ali družimo se, igramo igrice, skupimo se… Tako je kad je sezona“.
Pored košarke, tu je i obavezan obrazovni program, na kojem Amerikanci insistiraju, ali Petrović ističe da se zasad odlično snalazi.
“Imamo časove svaki dan. Doručak u pola 8, u 8 i 15 kreće trening, prvo teretana, pa teren. Ujutru si od 7 do 11 zauzet i posle škola od 1 do 2. Posle toga odradimo individualni deo i onda kući. Škola je prilično laka za sportiste, ne može da se poredi sa Srbijom. S druge strane, sad je zimski semestar, ako ne položiš jedan od pet predmeta, nećeš moći da igraš čitave sezone, ali nije toliko teško.“.
Porodica mu da je veliku podršku na startu novog poglavlja u karijeri.
“Došao sam sam u Ameriku, ali tu mi je trenutno majka, pa će mi kasnije doći devojka. Tako da, neću biti sam“.
Što se tiče košarke, utisak je da ga je sezona u Megi odlično pripremila za ono što ga je sačekalo s druge strane okeana. Igrao je u visokom ritmu pod vođstvom Marka Baraća, nešto na čemu insistira i trener Andervud. Ipak, ima razlike.
“Sviđa mi se. Igra se brzo, težimo ka tome. Atletski smo dobra ekipa. Ovde je prilično fizikalnije. Veće su atlete u odnosu na ABA ligu. S druge strane, više taktike ima u Evropi. Prija mi i što imam oko sebe Zvonimira, Tomislava, Davida, Andreja… Već se rodila ta hemija između nas“.
Poznato je da američki igrači kada iskuse atmosferu na utakmicama u Srbiji prave paralele sa ambijentom koji su osetili na koledžu, ne sa NBA. Vrlo brzo je i Mihailo shvatio zašto.
“Neverovatna atmosfera, na svakoj utakmici je 15-20.000 ljudi. Dvorana je kao Beogradska arena, možda i veća. Puna je na svakoj utakmici. Prelepo je igrati pred tom publikom, osećaš se kao da igraš NBA. Nisu navijači kao u Srbiji, ali su naših godina, svi su u narandžastom, navijaju, svi te znaju… Baš nam je publika šesti igrač“.
Mnogi su ostali iznenađeni kad je posle sjajne sezone u ABA ligi odlučio da se preseli na američki koledž.
“Uvek imam najviše ciljeve. Videćemo šta će sutra da donese. Trenutno, želim da krenem dobro, pa da imam dobru sezonu. Ako Bog da, da probam NBA, ali ne volim da pričam mnogo o budućnosti. Korak po korak, ali svi smo zbog toga došli. Sve zavisi kako budemo igrali, pa ćemo da vidimo. Ako ne, tu je povratak u Evropu.”
Prati pomno i dešavanja u Srbiji, regionu, na Starom kontinentu.
“Čujem se svaki dan sa drugarima iz Prokuplja i Beograda, pratim košarku, ABA ligu, Megu, Partizan i Zvezdu. Kupio sam EON TV i pratim Evroligu. Taman posle treninga gledam Evroligu, dobro sam se organizovao“.
Ne vezi je i sa drugim igračima sa naših prostora koji košarkaški put grade u SAD.
“Sa Jelavićem se čujem, sa Filipom Jovićem, sa Đurišićem, Nikolom Jovićem… Svi smo tu negde generacija, igrali smo i po mlađim selekcijama. Igramo ponekad igrice, sve je super“.
Zajedno sa Petrovićem, još pet momaka se iz redova Mege minulog leta otisnulo put Amerike i nastavilo karijeru u NCAA – pomenuti Andrija Jelavić i Filip Jović, zatim Timotej Malovec, Sergej Macura i Ilija Milijašević. Zato Mihailo ističe da mu je period proveden u ružičastom dresu, ali i pre toga u OKK Beogradu, mnogo značio.
“Prvo bih pomenuo Vuleta Avdalovića. To je taj sistem OKK – Mega. Sa njim sam najviše individualno napredovao. OKK me je spremio za Megu. Barać takođe fenomenalan trener, mnogo sam napredovao taktički i u tom prepoznavanju igre, zahvalan sam mu na svemu. Mnogo mi je drago što beleži sjajne rezultate, posvećen je maksimalno – isto kao Vule. Imao sam sreću da radim sa dva ozbiljna trenera te dve godine i to mi je mnogo značilo. Imao sam i ozbiljne kondicione trenere, pripremili su mi telo da se takmičim na tom nivou, jer ABA liga je fizički naporna. Stvarno sam zahvalan što sam imao priliku da radim sa svim tim ljudima“, zaključio je Mihailo Petrović u razgovoru za Meridian sport.
Bonus video:
