"Plan" Ivon Anderson: Rekla sam sebi, osvojićeš Evroligu i ići na Olimpijske igre

Osvojile su – sve! Bez imalo preterivanja. Ukupno četiri pehara, uz svega dva poraza u sezoni. Oba u Evroligi, oba u takmičenju po grupama. Poslednji trofej – onaj šampionski, koji pripada najboljem timu Turske – košarkašice Fenerbahčea podigle su na istom onom mestu gde su pre samo nekoliko dana krunisane kao prvakinje Evrolige – u Mersinu, posle laganih 3-0 u seriji.

SPREMI SE ZA BESPLATNU ZABAVU: Preuzmi BONUS DOBRODOŠLICE OD 5.000 RSD + 100 FREEBET-OVA na Super Heli igri – registruj se na sajtu meridianbet.rsili putem mobilne aplikacije.

Čudesno…

Još čudesnije može da zvuči ako iz priče izvučemo samo Ivon Anderson. Srpska reprezentativka, koja genijalno diriguje igrom Fenera, još u februaru je najavila da bi ova godina mogla da bude baš sjajna za nju. Tada je na turniru u Belemu sa reprezentacijom Srbije izborila plasman na Olimpijske igre. Bila deo najbolje petorke, pravi lider našeg tima.

Da bi godina na kraju bila sasvim savršena, reklo bi se da još “nedostaje” medalja sa Igara.

“Za sada godina ide onako kako sam i očekivala”, počela je priču za Meridian sport Ivon Anderson i – iznenadila nas.

Rešenost sa kojom diriguje igrom svog tima na terenu, ali I nekakva smirenost, jasno se čula iz svake njene reči.

“Prošle godine, kada sam završila sezonu u Buržu, odlučila sam da ću osvojiti Evroligu i da ću otići na Olimpijske igre. Za sada sve ide po planu”, nastavila je priču.

Plan podrazumeva još nešto…

“U pripremama za Pariz moram da radim još jače jer znam koji je to nivo i koliko su svi drugi timovi posvećeni. Ako želimo da ostvarimo najbolje rezultate, moramo da budemo na svom najvišem nivou. Za mene, samopouzdanje dolazi iz rada koji ulažem u sve, pa i iz toga što sve to mogu da pokažem tokom utakmice. Želim da dam sve od sebe u svakom trenutku kada sam na terenu. Naravno da to ne znači da je svaki nastup isti, ali trud uvek mora da je na najvišem nivou. I odatle crpim samopouzdanje.”

Da je drugačije, ne bi bila deo šampionskog tima. Tima koji je nedavno odbranio tron u Evroligi. Kako nam je rekla Ivon, sve u vezi sa tim turnirom u Mersinu bilo je sjajno.

Ispočetka…

“Bile smo prvi tim koji je došao u Mersin i stvarno smo bile nestrpljive da sve počne. Oko nas se osećao I nakakav pritisak. Kada si u Fenerbahčeu, samo se trofeji važe. I uvek želiš da ispuniš očekivanja”.

To nije bilo problem. Očigledno.

“Moj tim je uvek imao samopouzdanja, bio jedinstven, verovao sebe. Posle pobede nad Mersinom u polufinalu, još su jača bila uverenja da možemo da osvojimo ceo turnir. Istovremeno smo bile i veoma oprezne kako bismo se što bolje pripremile za Vilnev. Naravno da smo osećale tremu pred taj meč, ali čim smo izašle na teren, sve to je prošlo.”

U tom timu igraju neke od najboljih košarkašica današnjice. Što svaki trening Fenerbahčea čini jačim od utakmica nekih drugih timova. A što dalje znači stalni napredak…

“To što imam priliku da igram sa najboljim košarkašicama sveta, veliko je uživanje i čast. Mnogo igrača nikada uopšte i ne dođe do ovog nivoa. A najviše sam zahvalna na tome jer one nisu samo sjajne igračice, već i fenomenalne osobe. Sve ovo je bilo sjajno iskustvo i činilo je atmosfara za igru dobrom.”

Važi za jednu od najboljih igračica u Evropi na svojoj poziciji, može da se kaže i da je dosta iskusna, ima 34 godine, odigrala je mnogo velikih utakmica, ali za Ivon Anderson to je bio prvi fajnal-for Evrolige u karijeri. I prva titula.

“Tako je, nisam ranije igrala na završnim turnirima Evrolige, ali sam tokom karijere odigrala mnogo teških utakmica koje sui male veliki ulog i znam da je najvažnije da u njima igraš košarku koju uvek igraš. Igrala sam finala Evrokupa 2021.i 2022. Oba su bila u formatu završnog turnira. Iako energije ne mogu da se porede sa Evroligom, na kraju dana, košarka je uvek košarka i taj deo se nikada ne menja. Samo je važno da igraš svoju najbolju igru i rezultati koje želiš će doći.”  

Osim klupskog, osvojila je i individualni trofej u Evroligi. Bila je deo druge petorke i – njoj dosta važno – ima priznanje koje potvrdjuje da niko od nje ne igra bolju odbranu Evroligi. Da li su to “navike” koje vuče iz reprezentacije Srbije, pitamo. Svi znamo koliko selektorka Marina Maljković insistira na agresivnoj odbrani, da nam je taj deo igre doneo sve rezultate do sada. Ivon dodaje…

“Ta nagrada mi stvarno mnogo znači, jer to je nešto na šta sam oduvek bila ponosna, ali nisam baš shvatala da je to nešto što bi trebalo da slavim. Marina me gurala da još bolje igram u odbrani, da se na protivničkoj polovini terena još više trudim. Ove sezone moj trener u Fenerbahčeu mi je verovala toliko da me puštala da igram odbranu na najboljim bekovima Evrope.

Kad smo već kod Marine – upravo je selektorka Srbije bila trener Fenerbahčea kada je Ivon potpisala ugovor, ali je napustila klub i pre nego što je sezona počela.

“Nije to bila baš najsretnija situacija, ali sve to je posao. Volim košarku I volim da igram na najvišem nivou. Sve je na kraju ispalo dobro za sve koji su bili tu. Uostalom, videću Marinu uskoro.

Jer – uskoro kreću pripreme za Olimpijske igre. Selektorka Maljković je još u Brazilu “obećala” paklen rad. Da li je spremna za to, pitamo…

“Nisam sigurna da li je uopšte moguće biti spreman za leto u reprezentaciji Srbije. Znam da se radujem što ću ponovo biti sa mojim saigračicama, što ćemo zajedno naporno da radimo kako bismo našu zemlju predstavljale na najbolji mogući način u Parizu”.

Iako su u Fenerbahčeu pokazale koliko dobro mogu da sarađuju i koliko bi jači tim Srbije bio da mogu zajedno da igraju, Ivon Anderson i Nikolina Milić kao naturalizovane igračice ne mogu da igraju istovremeno i za tim Srbije.

“To je baš nesrećna okolnost. Nina je sjajna košarkašica i odlična osoba. Znam da bismo zajedno bile veoma uspešne. Međutim, takva su pravila FIBA i moramo da ih poštujemo.  Ali, srećna sam što sam imala šansu da sa njom igram makar ove sezone”, kaže Ivon.

Zaključujući priču, reprezentativka Srbije je poručila.

“To što sam imala priliku da igram sva ova finala u različitim takmičenjima, pravi je blagoslov. To nije nešto što sam mogla da pretpostavim. Svakodnevno sam zahvalna jer mogu da igram igru koju volim, širom sveta, na najvišem nivou”, zaključila je Ivon Anderson.

Bonus video: