Činjenica da je rođen u nemačkom Gisenu odredila ga je svetskim putnikom, a kada je otac proslavljeni rukometaš, a majka odbojkašica – nije iznenađenje da sin nastavi porodičnu tradiciju i ostvari se kao profesionalni sportista.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Iako tek ima 27 godina, Dino Radončić je živeo u brojnim evropskim gradovima, igrao za najveće klubove na Starom kontinentu i još kao tinejdžer ostvario snove većine dečaka zaljubljenih u loptu. Prethodne godine stigao je u Korunju, gde je kontinuitet dobrih igara prekinuo isključivo zahvaljujući neuobičajenom problemu.
Venska tromboza na levoj nozi primorala je crnogorskog krilnog centra na pauzu, a takva situacija između ostalog bila je povod za opširan intervjuu za španski “AS”.
“Iskreno, prošla nedelja je bila prilično teška i razočaravajuća, ali sada se već osećam mnogo bolje. Kada vidim šta je sve moglo da bude, srećan sam što mogu da nastavim sa normalnim životom”…
Momak koji je odrastao u Zrenjaninu objasnio je kako su protekli prvi dani nakon što je saznao za problem
“Posle nekoliko dana u kojima nismo tačno znali šta mi je, magnetna rezonanca je pokazala veoma loš rezultat za mene. Kada mi je doktor Larinjo to objasnio, nisam mogao da reagujem. Nisam znao da li treba da budem tužan što moram da pauziram 12 nedelja ili srećan jer, u principu, ne bi trebalo da bude dodatnih komplikacija; bio je to vrlo čudan osećaj. Prvi dani su bili teški, puni razočaranja, ali sada kada sam sve prihvatio, mnogo mi je bolje”.
Sa istim problemom svojevremeno su se suočile NBA zvezde poput Viktora Vembanjame i Krisa Boša.
“Srećom, ovo nije povreda koja ostavlja dugoročne posledice ako se ne pogorša; sa sportske strane ne bi trebalo da znači ništa više od toga. Sada moram da pratim terapiju od 12 nedelja tokom koje mogu da održavam formu, ali bez kontakta u igri. Na ličnom planu je teško prihvatiti da moraš da se odvojiš od tima i završiš sezonu, ali osećaj podrške bliskih ljudi mnogo olakšava sve”.
Tema je bio i sam proces oporavka.
“Vrlo pozitivno. Imaću mnogo više vremena za stvari koje inače ne mogu da radim, kao što su boravak sa porodicom i prijateljima, ali i povratak kući, što mi najviše nedostaje. Zadovoljan sam jer ću ipak moći da vodim normalan život, onaj koji mi omogućava da radim sve što želim. Sada ću potražiti neki novi hobi, nešto novo što me zanima”.
Upitan je Radončić da li već sada razmišlja o povratku na teren.
“Iskreno, želim potpuno da se isključim iz sveta košarke na neko vreme, iako ću i dalje pratiti rezultate Básket Korunje. Ipak, biću generalno manje uključen u sve, manje ću odgovarati na telefon (smeh). Mislim da će mi ovih pet meseci mnogo značiti da se spremim za sledeću sezonu”.
Govorio je Dino o detinjstvu, u kojem je za uzore imao roditelje – profesionalne sportiste.
“Sećam se da je sve bilo vrlo dinamično. Uvek smo išli sa ocem u zemlje u kojima je igrao, pa smo stalno morali da se prilagođavamo nečem novom. To mi je kasnije mnogo pomoglo kada sam se vratio u Španiju, jer sam već znao nešto jezika, pa mi je adaptacija bila vrlo brza”.
Radončić je u ranom detinjstvu stekao ljubav prema košarci, a imao je i šaljivo objašnjenje za takav potez.
“Zato što sam bio previsok za fudbal. Bio sam za glavu viši od svih u svojoj generaciji, i niko mi nije verovao kada bih rekao da sam istih godina kao i ostali. Jedan prijatelj me je nagovorio da probam košarku i odmah mi se svidela; na kraju se ispostavilo da je to bila veoma dobra odluka”.
Prisetio se dolaska u Španiju davne 2013. godine.
“U Barseloni su me dočekali raširenih ruku i, kao što sam već rekao, moja adaptacija je bila veoma brza. Moj san u tom trenutku bio je da igram u Španiji, a u Barsi sam živeo taj san, tako da sam bio veoma srećan”.
Usledilo je objašnjenje zašto je ipak izabrao prelazak u Real Madrid.
“Igrao sam veoma dobro i u tom trenutku sam se osećao mnogo superiornije u odnosu na kadete B tima. Međutim, nije postojao plan da igram sa seniorima, a individualni rad koji se tada radio bio je minimalan. Osetio sam da bih, ako ostanem, stagnirao. Obrazovanje je takođe bilo veoma teško, jer su knjige i nastava bili na katalonskom. Odlazak iz Barse bio je teška odluka, ali sam znao da radim pravu stvar. Tog istog leta stigla mi je ponuda Real Madrida da igram tamo naredne tri godine i nisam mogao da je odbijem. Trenirati sa najboljima, živeti u Valdebebasu i igrati u klubu koji tako dobro radi sa mladima bilo je najbolje što mi se moglo desiti. To me je učinilo mnogo zrelijim, mnogo sam sazreo i dosta napredovao kao igrač”.
Za kraljevski klub debitovao je za vreme mandata Pabla Lasa.
“Pre debija u profesionalnim ligama, Pablo Laso mi je omogućio da debitujem protiv Boston Seltiksa u Madridu. Bio je to ostvarenje sna; sav trud i rad do tada su se isplatili. To je nešto što nikada neću zaboraviti i čega se i danas rado sećam i pokazujem drugima”.
Kao najlepšu uspomenu za vreme boravka u Realu pamti titulu Evrolige osvojenu u Beogradu.
“Četiri godine koje sam tamo proveo bile su veoma dobre. Real Madrid je najveći klub na svetu i klub koji izuzetno vodi računa o svojim igračima, sa detaljima koje ljudi ne mogu ni da zamisle. Najlepša uspomena iz tog perioda je osvajanje Evrolige u Beogradu, 80 km od grada u kojem sam odrastao. To je nešto što se ne može opisati rečima. Veoma sam ponosan što sam bio deo tog tima i tog kluba. Nosim samo lepe uspomene”.
U Realu je rastao sa trenutno jednim od najboljih košarkaša planete – Lukom Dončićem. Razvili su veliko prijateljstvo.
“Da, bili smo veoma dobri prijatelji i tih godina smo zajedno rasli. Luka je bio vrlo vedar momak koji je uživao u životu, kako na terenu tako i van njega. Od njega sam naučio da samo ako uživaš u onome što radiš možeš da postigneš velike uspehe; to je sjajan mentalitet. Iako sada nemamo mnogo kontakta, veoma sam ponosan na to u šta je izrastao. Za mene je najbolji igrač na svetu”, istakao je Radončić, pa nastavio u istom ritmu:
“Kada sada razmišljam o tome, veoma sam srećan što sam mogao izbliza da vidim kako se svakodnevno razvija vrhunski talenat. To može da razume samo onaj ko je to doživeo. Košarka je kod njega dolazila potpuno prirodno; video je sve što se dešava na terenu tri sekunde unapred. Bilo je neverovatno”.
Na internetu i dalje postoje video snimci njihovih basket mečeva…
“Iskreno, više se ni ne sećam, ali mi je drago što taj snimak postoji na Jutjubu, pa ću jednog dana moći da pokažem svojoj deci kome sam dao par koševa”.
Upitan je i da li je razmišljao da napusti košarku u nekim trenucima?
“Kada prolaziš kroz težak period, uvek ti padne na pamet neki izlaz, lakše rešenje. Pomislio sam na to, ali je ostalo samo na tome – na pomisli. Iz te krize sam izašao zahvaljujući podršci bliskih ljudi i uživanju u košarci. Nema boljeg leka. Košarka je moj život i ne mogu da zamislim da radim nešto drugo”.
Sa Pablom Lasom sarađivao je i u Bajernu iz Minhena, kada je posle decenije napustio Španiju, a selidba mu nije baš prijala…
“Iskreno, nije. Mislio sam da će mi promena prijati, ali nije bilo tako. Nemačka je, po mom mišljenju, zemlja sa lošijim kvalitetom života u odnosu na Španiju, sve je nekako hladnije, nisam mogao da se naviknem. Ideja da odem tamo bila je dobra, ali se na kraju pokazalo kao promašaj. Ipak, nosim i lepa iskustva, igrao sam u velikom klubu, delio svlačionicu sa sjajnim igračima kao što su Ibaka, Lučić, Edvards i Bonga, i stekao dobra prijateljstva i kontakte”.
Sa samo 27 godina ostvario je mnogo uspeha na parketima širom Evrope, pa se ukratko osvrnuo na prošlost, sadašnjast, ali i planove za budućnost.
“Veoma sam zadovoljan putem kojim idem i, iskreno, malo toga bih promenio. Trudim se da maksimalno uživam u ovom životu za vreme karijere, jer znam da sve to traje oko 15 godina. Mislim da je veoma važno uživati u svakom trenutku i biti svestan koliko smo privilegovani”.
Bonus video:
teodora
Slovenac je bio dobar talenat, ali su ga povrede na kraju uništile
tara
Dino je cak i osvojio Evroligu sa Realom u Beogradu, ima i to u svojoj karijeri
nadja
Vazno da je Dino ziv i zdrav, mozda ne moze košarku da igra ali moze neke druge stvari
stefan
Generalno, kod njega mi je utisak da je karijera vise “talasasta” nego linearna, ali opet je uspeo da ostane deo ozbiljne evropske kosarke i da igra na visokom nivou u vise sistema.
jovan
Ova situacija sa trombozom je bas ozbiljna stvar, ali deluje da je dobro sto je na vreme otkriveno i sto ide u smeru oporavka bez vecih posledica.
nenad
Radoncic je zapravo jedan od onih igraca koji su rano dobili etiketu talenta, ali nikad nisu imali miran kontinuitet u jednoj ekipi. Real, Barsa, Bajern… to sve zvuci veliko, ali u praksi to znaci stalno prilagodjavanje, nova uloga i borba za minute.