Atinom je u sredu odjekivalo skandiranje „Kraljica opet pobeđuje” (Kraljica je nadimak AEK-a), jedan od uglednih sportskih portala notirao je da bi trebalo skandirati „Šakota opet pobeđuje”.
Jer osim trofeja iz 1968. (Kup pobednika kupova) i 2000. godine (Kup Saporta sa Dušanom Ivkovićem), gotovo svi trofeji u riznici žuto-crnih imaju potpis Dragana Šakote. Naš stručnjak je sa AEK-om osvojio poslednju od osam titula prvaka Grčke (2002), FIBA Ligu šampiona (2018), iste godine i Kup Grčke, a od povratka na čelo kluba 2024 žuto-crni su već drugu godinu za redom na Fajnal-foru Lige šampiona.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
A posle žreba za četvrtfinale činilo se da je taj poduhvat nemoguć, jer je sa druge strane terena bio Huventud. Ne samo izuzetno jak i bogatiji rival, već i domain F4 u Badaloni. Bitka je, kako se i pretpostavljalo, bila duga i neizvesna. U izjednačenoj, zbog velikog uloga i poprilično nervoznoj igri, ‘dvoboj’ za Badalonu rešen je u poslednjim minutima treće epizode serijala – 72:67.
„Nismo baš bili mnogo srećni kad smo videli žreb. Normalno, sve ekipe su se nadale da će da igraju protiv Nimbirka, mi smo prošli kroz Nimbirk na putu za fajna-for koji smo osvojili 2018. Tačno je i da je bilo malo sumnje o nekim stvarima, ali izdržali smo, prošli kroz sve i zaista smo zadovoljni što smo napravili ‘back to back’, što je prilično retko. Može da ga napravi Malaga i ekipe koje su zaista mnogo kvalitetnije, ali za nas je to još jedna svetla stranica klupske istorije”, kaže Šakota za Meridian sport posle uspeha u „Nemogućoj misiji”.
Na konstataciju da je upravo on ispisao dosta tih stranica istorije AEK-a, nadovezao se:
„Jeste, moje ime se sad definitivno vezuje za klub i to će tako ostati bez obzira da li ću ja još biti trener ili ću prestati. Sad je već naš odnos takav da bi trebalo samo da gledamo kako da unapređujemo klub i rastemo još više”.
Šakotin adut je bio igrač koji je iz Partizana otišao sa epitetom problematičnog (Džejms Naneli), dok je uzdanica Huventuda još problematičniji partizanovac (Džabari Parker).
Naneli je blistao u prvom meču, u trećem bio takođe na visini zadatka, dok za Parkera u šali kažu da je bio ‘MVP pobede AEK-a’. Kacivelis ga je probio dvadesetak sekundi pre kraja i doneo domaćinu prednost, a u sledećem napadu je Partizanova četvorka izgubila loptu i priči je došao kraj.
„Bio sam poprilično iznerviran tokom cele utakmice zbog Parkera! Jer, dogovor je bio da ga stalno napadamo kad god je na terenu. I smetalo mi je što se ne držimo tog dogovora. Eto u odlučujućem trenutku Kacivelis je to uradio, pozvao je pik i kod preuzimanja napao Parkera u izolaciji. To je bio taj je dogovor i napravio je tom prilikom zaista odličan posao. Desilo se kad je bilo najpotrebnije.”
Za konačno slavlje AEK-u su neophodna još dva čuda. Prvo protiv Unikahe 7. maja.
„Sve titule koje sam osvojio su došle iz pozicije autsajdera. Činjenica je da u našim redovima ne postoji neko ko nema optimizma, ali ako smo malo realni, pogledamo Malagin roster, uzmemo u obzir da se igra u Španiji, gde će koliko god naših navijača da dođe, oni uvek moći da imaju više, to sve su sve faktori koji mogu da budu bitni za ishod. Drugo, nemamo dužinu klupe da igramo podjednako dobro u dva dana. Imamo igrače sa prekomernom potrošnjom kao što je Bartli koji igraju preko minutaže koja je realna u dužem periodu. Ali to je bilo iznuđeno zbog problema sa povredama. I sad je naš najbolji igrač Grej non-stop na terapijama.”
Brojke samo potvrđuju uspeh AEK-a. Od poslednih 18 mečeva u Ano Ljosiji žuto-crni su slavili u 17, izgubili su jedino od Unikahe u polufinalu završnog turnira prošle godine. Ove sezone su ligaški deo završili sa 11 pobeda u 12 mečeva.
„I tu jednu u ligaškom delu smo izgubili kad smo obezbedili prvu poziciju i igrali sa pola tima. U plej-ofu imamo 2-1 i nismo izgubili kod kuće. Što se rekorda i brojeva tiče, čak su bolji od prošlogodišnjih gde je bio apsolutno ostvaren svaki cilj.”
AEK u nedelju na Glifadi gostuje Panioniosu kome gori pod nogama za opstanak. Žuto-crni nemaju prostora za opuštanje, ne samo zbog činjenice da od ishoda ovog meča zavisi ko će im biti na putu u doigravanju, Olimpijakos ili Panatinaikos.
„To je najmanji problem, šta god da ‘biraš’ isto će ti se desiti. Razlika između prve dve ekipe i ostalih u Grčkoj je nikad veća u istoriji košarke. To su budžeti između 30 i 40 miliona, a neki od ostalih timova imaju ne više od miliona. Tako da se niko ne zanosi, ovde se prvenstvo igra od trećeg mesta pa nadalje, a oni nek se bave svojim finalom. Nama je najveći, praktično i prvi cilj da smo svake godine u FIBA Ligi šampiona. FIBA Grčkoj daje tri mesta što teoretski znači da su treći, četvrti i peti u ligi sigurno u BCL. E sad, ako se Aris ili PAOK odluči da igra neko drugo takmičenje, onda se ta mogućnost prenosi na šestog i sedmog. Mislim da ćemo uspeti da sačuvamo poziciju koja vodi u Ligu šampiona, koja je od ovih biti me i ne opterećuje. Do kraja lige igramo protiv Panioniosa na strani, pa Olimpijakosa kod kuće i ne bih baš voleo da izgubimo obe utakmice. Jer bi nam u određenim krugovima u pitanje mogla da dođe čak i četvrta pozicija. Sa jednom pobedom sigurno smo u četiri i to je onda maksimalno ostvaren ovogodišnji plan.”
Zvezda je ušla u plej-in. Ocene tog rezultata variraju – od uspeha, preko realnosti do podbačaja. Na pitanje da prokomentariše takve stavove crveno-bele javnosti, Šakota kaže:
„Čak i neka, teoretski, veća evropska imena poput Barselone i Reala su bili u strahu, svi su se borili da pre svega budu među deset, pa onda ako može nešto više. I zašto bi se onda to smatralo nekim neuspehom? Koliko se sećam prošle godine je Pariz prošao Real i to na strani, a Zvezda ima tim koji može da igra u gostima. Realno u Madridu nije bila šansa da se nešto promeni. Jednostavno, treba da budu smireni, da se pripreme i odigraju kako znaju.”
Pre toga vašem nekadašnjem timu predstoji derbi, meč koji igrače povuče da se troše i preko mogućnosti.
„Igrači sami kalkulišu, znaju da li je neka važna utakmica i sigurno ima kalkulacija. Posao nas trenera je da ih stalno ubeđujemo da treba da pruže maksimum na svakoj sledećoj utakmici. I to je najteži deo posla. Pošto je ovo već treći derbi u relativno kratkom vremenu sigurno se malo razvodnjava ta motivacija i ne gleda se ta utakmica na isti način kao kad ima veliku važnost. Pretpostavljam da je ona u Evroligi bila od velike važnosti što je očigledno uticalo i na psihologiju ekipe.”
Na večni počinak je ove nedelje ispraćen Šakotin višedecenijski kolega i rival Duško Vujošević. Za pedesetak godina prirodno prošli su kroz mnoge faze.
„Na početku karijere bio je prilično vezan za mene, poprilično smo se družili, želeo je svakodnevno da što više saznaje i uči. Rivalitet nas je u nekim situacijama doveo da se borimo svako za sebe. Međutim, ima nešto važnije od košarke. Svi mi, kad naiđemo na tako teške stvari u privatnom životu, zaboravljamo košarku, sport i bilo šta drugo. Znalo se već duže vreme da je Dule bio bolestan, ali bez obzira na svest o tome kad čuješ onu završnu vest, stvarno je teško. Teško je u samo nekoliko reči sumirati čitav život i celu karijeru koja je očigledno bila mnogo bogata, sa velikim uspesima. Način na koji je Dule trenirao i kakav je status imao u svojoj ekipi nametnuo je pitanje: ‘Da li će se pojaviti neko takav’? Neće, zato što niko neće dati toliko šansi I poverenja nekom treneru, jer danas više niko nema strpljenje. Dule je to poverenje pravovremeno opravdao i napravio rezultat, praktično stvorio čitavu klupsku dinastiju koja je trajala.”
Za kraj smo ga upitali za mišljenje o prepevu pesme „Šakota opet pobeđuje”. S obzirom na bogato iskustvo i veteranske godine (74), takvo skandiranje ne donosi euforiju, ali svakako prija.
„Vasilis Aksana, to znači ‘Kraljica opet’. Imenica AEK je ženskog roda. To je istorijski nadimak, verovatno od ’68. godine i prvog evropskog trofeja. Kad smo se 2018. posle toliko godina plasirali u završnicu evropskog takmičenja, krenulo je ‘Vasilis Aksana, AEK opet’. Ima čitava pesma, jako dobri u pesmama, duhovito i pametno sroče. Nešto, poput nas. A što se tiče mene skandiraju mi dva puta – kad ulazim u dvoranu i kad se utakmica završava. Iskazuju apsolutno poštovanje, jer prepoznaju sve što se do sada uradilo. A uspeh cene ne samo naši navijači. Primamo dosta komplimenata i čestitki i od ostalih ekipa, tako da smo trenutno zadovoljni”, zaključio je Šakota razgovor koji smo vodili dok je vozio od dvorane u Ano Ljosiji do njegovog stana na Glifadi, deonice od nekih četrdesetak kilometara.
Bonus video:
