Tomaš Satoranski: Možda je Jokić najbolji na svetu, ali ključ Srbije je Bogdanović! Obradović će biti izazov za Parkera

Poslednji ples – fraza koju je značajno popularizovao čuveni dokumentarac o Majklu Džordanu sa tim imenom. Bavi se njegovom karijerom i osvajačkim pohodima sa Čikago Bulsima, uz poseban osvrt na poslednju sezonu sa Bikovima iz Vetrovitog grada.

Utisak je da se od tog trenutka redovno koristi za oproštajne sezone, utakmice i turnire sportista, a ovog leta bi mogla da se upotrebi i za neke od igrača iz najuspešnije generacije češke košarke, deo grupe koja je bila šesta na Svetskom prvenstvu 2019. u Kini, predstavljala ovu zemlju jedini put od osamostaljenja na Olimpijskim igrama (Tokio, 2021).

Meridian sport ti donosi BONUS DOBRODOŠLICE – do 6.500 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

Jedan od njenih lidera je svakako Tomaš Satoranski. Igrao je za sve omladinske selekcije, debitovao u seniorskoj još 2009. godine. Ostvario je najdužu NBA karijeru od svih čeških igrača, predvodio državni tim na brojnim turnirima.

Igrao je još na kontinentalnim smotrama 2015, 2017 i 2022. godine, bio deo selekcije na pomenutom Mundobasketu u Kini, tokom Igara u Japanu… Slobodno se može reći da je uz Jana Veselog i Jiržija Velša jedan od najvećih čeških košarkaša u njenoj samostalnoj istoriji.

Ovog leta će ponovo sa ponosom nositi grb češke na grudima tokom Evropskog prvenstva, koje bi po svoj prilici moglo da bude poslednje za brojne češke igrače, pa tako i za njega. U razgovoru za Meridian sport odgovorio je na pitanje – da li je ovo poslednji ples velike generacije češke košarke, makar dobrog dela?

“Vrlo verovatno. Ne mogu da tvrdim sa sigurnošću, ali ako pogledamo – za dve godine je novo Svetsko prvenstvo, pa za četiri još jedan Evrobasket. To je dosta vremena, a mi smo sada već u 34, 35. godini. Zato mislim da je ovo možda poslednje veliko takmičenje za ovu generaciju. Biće veoma važno da ovaj turnir pokaže da nova generacija dolazi, da se uključe ti mlađi koji dosad nisu imali veliku ulogu u nacionalnom timu. Ako ostvarimo barem neki uspeh, to bi bio dobar korak napred i šansa da se oprostimo u pozitivnom tonu”, rekao je 33-godišnji Satoranski za naš portal.

A sudbina je htela da na potencijalno poslednjem Evrobasketu za Tomaša i saigrače sa kojima dugi niz godina brani boje državnog tima jedan od rivala već u prvoj fazi bude i Srbija. Žrebom je odlučeno da Česi završe u Grupi A pokraj Orlova, ali i domaćina Letonije, Turske, Estonije i Portugalije.

“Favoriti su svakako Srbija, Letonija i Turska. A tu smo još mi, Portugal i Estonija. Utakmice protiv te dve selekcije biće ključne. Estonija je u poslednje vreme igrala jako dobro, imaju dosta igrača koji su prošli ACB ligu, igraju zajedno već neko vreme. Portugal ne poznajem toliko, ali sam video neke njihove kvalifikacione mečeve i igrali su solidno. Uvek sam govorio da je Evrobasket najjače reprezentativno takmičenje, čak i jače od Mundobasketa, jer u Evropi nema mnogo autsajdera. Biće teško, ali moramo dobiti te dve utakmice ako želimo da prođemo grupu.”

Poslednje FIBA rangiranje pred Evrobasketa stavlja Srbiju kao prvog favorita – plejmejker Barselone se slaže sa tom tezom.

“Kada pogledaš spisak, teško je ne staviti ih među glavne favorite, zajedno sa Francuskom. Igrači koje ima iskustvo – sve to ide u prilog. Nije lako biti favorit, to stvara dodatni pritisak, iako se u Srbiji možda ne oseća tako. Ali mislim da je vreme da konačno osvoji zlato. Bilo je dosta medalja, ali čini se da se često dešavala da jedna nesrećna utakmica. Na osnovu svega što sam video – tim, iskustvo, način na koji pričaju – teško je zamisliti da Srbija nije među glavnim favoritima.”

Kao igrač koji dugi niz godina igra na visokom nivou, kako u klubu, tako i u reprezentaciji, često se sretao sa srpskim igračima i timovima. Nije imao sreću da se na prethodnom Evrobasketu odmeri sa Orlovima zbog povrede, kada su Nikola Jokić i drugovi u okviru grupne faze slavili 81:68.

Imaće novu priliku da se sretne sa trostrukim osvajačem nagrade za najkorisnijeg igrača NBA lige već 1. septembra, u pretposlednjem kolu prve faze takmičenja u Rigi, ali Satoranski ipak u prvi plan stavlja kapitena Srbije, Bogdana Bogdanovića, koji je u utakmici za peto mesto na Svetskom prvenstvu 2019. godine, ubacio Česima 31 poen.

“Bio je to dobar meč, Srbija nas je pobedila, mislim desetak razlike. Nije bilo loše s naše strane,” prisetio se susreta od pre tri godine, pa nastavio:

“Uvek je izazov uklopiti tim kad je Jokić tu, jer on igra drugačije u NBA, a ovde je sistem drugačiji. Za mene je ključni igrač uvek bio Bogdan Bogdanović. Igrao je sjajno na Olimpijskim igrama i na prethodnim turnirima, i za mene je on glavni lider. Jokić je verovatno najbolji igrač na svetu, ali u reprezentaciji se stvari ponekad postave drugačije. Cela ekipa igra nesebično, a to mnogo znači kada imate toliko talenta.”

Tandem Jokić – Bogdanović će biti glavna snaga Srbije, ali i najveća enigma za protivnike. A kada na to dodamo Vasilija Micića, Nikolu Milutinova, Filipa Petruševa, Marka Gudurića, Nikolu Jovića… Kako ih zaustaviti?

“Veoma teško. Uvek moraš nešto da žrtvuješ. Kad Bogdan uđe u ritam od početka, teško ga je zaustaviti. A Jokić zahteva udvajanje, što otvara prostor za druge. On je sjajan dodavač, a svi oko njega znaju kako da se kreću bez lopte. Zato i kažem da je Srbija kompletna – ne samo po imenima, već i po razumevanju igre.”

Poseduje Srbija izuzetnu snagu u napadu, ali i izuzetne borce u odbrani. Sa najistaknutijim defanzivcem će Satoranski posebno imati posla – Aleksa Avramović bi mogao da se pretvori u senku najboljeg igrača češke selekcije.

“Srećom, kada je igrao za Partizan nije me direktno čuvao, uglavnom je čuvao Laprovitolu. Ima izuzetnu energiju, stalno je uz vas, zna kako da uđe protivniku u glavu. Veliki je plus za Srbiju što ima takvog igrača koji može da poremeti protivnički napad. Imao je odličnu sezonu u CSKA i mislim da uz Micića donosi odličan balans ekipi.”

Ovog leta je sa reprezentacijom i Nikola Topić, sa kojim, kao mladim plejmejkerom u NBA ligi, Tomaš može da se poistoveti. Debitovao je u najjačoj ligi sveta još 2016. godine, kao član Vašington Vizardsa. Iako je bio nešto stariji nego što će Nikola biti kada upiše prvi zvaničan NBA nastup, jasno je da je bio u sličnoj koži kao mladi plejmejker među košarkaškim alama.

“Dobro se nosi s pritiskom. Gledao sam ga još dok je igrao za Zvezdu, posebno meč protiv Fenerbahčea – igrao je sjajno. Igrao je i Letnju ligu vrlo dobro. Boravak u reprezentaciji će mu pomoći da vidi drugačiji tip košarke. Sviđa mi se kako igra, ali nisam ga previše gledao. Biti strpljiv je ključno. NBA se stalno menja, a on ima potencijal da uspe. Nekad morate da sačekate svoju šansu, a njemu će boravak u šampionskoj ekipi sigurno pomoći na planu samopouzdanja.”

Prethodne sezone u Barseloni, Satoranski nije imao srpske saigrače, ali je delio svlačionicu i teren sa jednim košarkašem koji poseduje srpski pasoš – bivšim kapitenom Partizana, Kevinom Panterom. U teoriji, mogao bi da nastupa za Srbiju kao naturalizovan igrač, da Srbija nije jedna od retkih zemalja koje nikada nisu posegnule za takvom opcijom.

“Iskreno, nikada Srbiji to nije ni bilo potrebno, što govori dovoljno o kvalitetu i tradiciji. Verovatno je među poslednjim ekipama koje nikada to nisu uradile – možda još Litvanija i Letonija. To pokazuje da je istinska košarkaška nacija. I mislim da bi tako i trebalo da ostane.”

S druge strane, ne sumnja da bi Panter kvalitetom mogao da doprinese, ali…

“Mislim da bi mogao da igra, zna zemlju, igrao je tri godine tamo, zna evropsku košarku, brzo se prilagođava. Ali ne verujem da bi ga igrači u timu prihvatili. Ne zato što nešto fali Kevinu, nego jednostavno ne bi se uklopilo. Mislim da ni on ne bi forsirao to.”

Nema ni Češka naturalizovane igrače u svojim redovima. Štaviše, samo jednom je iskoristila tu mogućnost, kada je u tim uvrstila bivšeg igrača Crvene zvezde, Blejka Šilba. Ostavio je dubok trag, nosio dres reprezentacije na tri velika takmičenja.

“Blejk je bio izuzetak. Imao je češku suprugu, troje dece. Nije bilo ništa iznuđeno. Ukazala se prilika, iskoristili smo je i pokazalo se da je bio sjajan dodatak timu. Ali ne verujem da će se nešto slično uskoro ponoviti.”

Dakle, Česi su se odlučili da na kontinentalnu smotru krenu sa isključivo svojim snagama. Bez pojačavanjam tima korišćnjem FIBA pravila o naturalizaciji. Nije ih povuklo da podele pasoš nekom stranom igraču čak ni kada je postalo jasno da neće imati pomoć Jana Veselog, Patrika Aude, Davida Jelineka i Ondreja Balvina.

“Pošto imamo mnogo novih igrača, pokušavamo da spojimo novu generaciju sa starijom. To je faza upoznavanja, kako međusobno, tako i sa stilom igre i novim selektorom. Ovo je prvi put, posle kvalifikacionih prozora gde nema dovoljno vremena, da možemo zaista da uđemo u sistem, da treniramo ozbiljnije. Naravno, biće drugačije u odnosu na ranije, jer ova generacija je igrala zajedno više od decenije. Mislim da je sada trenutak da nova preuzme odgovornost i počne da igra značajne minute na ovom nivou.”

Veruje u mlade igrače. Nova uzdanica češke je košarkaš Atlanta Hoksa, Vit Krejči.

“Imamo igrače sa velikim potencijalom. Mislim da je sada to način razmišljanja — da moramo polako da prepuštamo ključeve tima mlađima, poput, Vita Krejčija, koji je i dalje u NBA ligi. Pratio sam njegov napredak i bio sam prijatno iznenađen. Nisam ga video dve-tri godine, a sada sam video da je dosta napredovao. On je ključna figura u toj tranziciji. Proveli smo nedelju dana zajedno na treninzima i vidi se samopouzdanje koje je poneo iz NBA. Dobijao je ozbiljne minute, imao je značajnu ulogu i to mu je podiglo samopouzdanje, što će mu pomoći i u reprezentaciji. Znaš da si “taj igrač”, jedini iz NBA i to nosi odgovornost, ali i može mnogo da doprinese njegovoj karijeri,” istakao je Tomaš, pa nastavio:

“Tu su i drugi mladi igrači poput Balinta, koji takođe podižu nivo igre. Naravno, faliće im iskustvo igranja na velikim takmičenjima. Najviše me brine pozicija centra. Mogli smo da računamo na Jana i Balvina, koji su pravili ogromnu razliku. Bilo je teško igrati bez njih i videćemo da li će neko drugi moći da preuzme tu ulogu. Biće jako teško nadomestiti ih.”

Foto: FIBA

Nedostajaće Česima kvaliteti Jana Veselog u reketu, ali ne samo to…

“To je veliki gubitak, ne samo za tim, već i za mene lično. Igramo zajedno još od kad smo imali 14 godina – kroz U16, U18 i seniorski tim. Sada se osećam kao da sam ostao sam, ali njegova odluka je sasvim razumljiva. Nije bio zdrav poslednja četiri meseca sezone, sada su mu prioriteti klupske obaveze i karijera, želi dobru sezonu sa Barselonom. Mnogo će nam nedostajati, ne samo zbog kvaliteta igre, već i kao lider na terenu, posebno za mlađe.”

Da li će ovo biti poslednji turnir za Satoranskog i njegove dugogodišnje saigrače iz reprezentacije, vreme će pokazati. U svakom slučaju, sa tom konstatacijom treba postupati oprezno.

“Emocije mogu da vam pomognu, ali mogu i da stvore pritisak. Zavisi kako ih kanališemo. Za našu generaciju, a ima nas još pet-šest u timu, ovo je lepa prilika da se oprostimo ili još jednom pokažemo svoj uticaj. Ne uzimamo ovo zdravo za gotovo, ali imamo još dosta posla pred sobom. Prva utakmica će mnogo reći, a igramo i pripremni turnir sa Srbijom, koja je možda i najjači tim na Evrobasketu. Tu ćemo videti gde smo. Ako pravilno iskoristimo iskustvo i emocije, može nam mnogo pomoći.”

Uspeli su iskusni plejmejker Barselone i njegovi saborci iz državnog tima rezultatima i nastupima na velikim takmičenjima prethodnih godina da podignu interesovanje za košarkom u Češkoj. Ipak, čak i pred Evropsko prvenstvo ne može se reći da je u prvom planu.

“Moram da kažem – mi nismo Srbija. Košarka kod nas nije sport broj jedan. Međutim, poslednjih godina smo rezultatima uspeli da malo promenimo sliku, ljudi su se počeli više interesovati. Ipak, nije među tradicionalnim sportovima u Češkoj i uvek će biti izazova. Međutim, mislim da su navijači i dalje uzbuđeni, posebno zbog naše generacije, koja je igrala na Olimpijskim igrmaa i Svetskom prvenstvu. Ali to nije ni približno kao u Srbiji ili, recimo, Grčkoj.”

Za kraj razgovora, pre nego što je Satoranski morao da se okrene obavezama u reprezentaciji, iskoristili smo priliku da se kratko osvrnemo i na klupsku pozornicu. Prethodne dve godine je za saigrača imao Džabarija Parkera, koji će od naredne sezone braniti boje Partizana.

“Džabari je mnogo napredovao. Prihvatio je da igra u Evropi i to je već veliki korak. Sada ga čeka novi izazov – igranje za trenera kao što je Željko. Mislim da je spreman da uči i Partizan mu daje sjajnu priliku.”

Dok je igrao u NBA, konkretno u Nju Orleans Pelikansima, upoznao se i sa novim pojačanjem Crvene zvezde, Devonteom Grejemom, koji će prvi put zaigrati u Evropi.

“Igrali smo zajedno tri-četiri meseca. Sjajan strelac sa pozicije plejmejkera, što mu otvara mnogo opcija. Dobar šuter uvek pravi razliku i otvara teren. Trebaće mu malo vremena da se navikne, ali ima sve što mu treba da bude važan igrač za Zvezdu”, zaključio je Tomaš Satoranski u razgovoru za Meridian sport.

Bonus video: